Банат (, ) је географска и историјска област између Карпатских планина на истоку и речних токова Мориша, Тисе и Дунава на северу, западу и југу. Према географским одликама, дели се на Доњи Банат (такође познат и као Равни Банат) који обухвата западни (равничарски) део области и Горњи Банат који обухвата источни (планински) део области, укључујући и Банатске планине. Према државној припадности, Банат је подељен између Србије, Румуније и Мађарске, па се по томе разликују Српски Банат, Румунски Банат и Мађарски Банат. Историјска престоница Баната је Темишвар, који се данас налази у Румунији.
Српски део Баната је према административној подели већим делом лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док крајњи југозападни део припада Граду Београду. На територији Војводине, Банат је административно подељен на три округа: Севернобанатски, Средњобанатски и Јужнобанатски. Највећи град српског Баната је Панчево.
Назив мини|250п|Окрузи и географски региони у Војводини мини|250п|Сателитски снимак Баната
Банат је добио име свођењем назива бивше хабзбуршке покрајине Тамишки Банат (18. век) на њен други део, који се односио на банат као област под управом бана (бановина). Пошто хабзбуршким Тамишким Банатом нису управљали банови, сама банатска одредница је у називу те покрајине имала само симболичко значење, изведено из старијег управног уређења на тим просторима. У претходном периоду, током 16. и 17. века, у источном делу те области постојао је Лугошко-карансебешки банат, којим су управљали банови, тако да се назив за област под њиховом управом () временом проширио, обухвативши и околно подручје. Током 18. века, назив за Тамишки Банат, односно Темишварски Банат усталио се у свом пуном територијалном опсегу, а временом је путем поједностављивања сведен на именицу Банат.
Током старије историје, за простор у захвату Мориша, Тисе и Дунава употребљавани су разни називи, према тадашњим управним јединицама (жупанијама) на том подручју. Током позног средњовековног раздобља, за време угарске власти, тај простор је описно означаван и као Тамишка област (), док је за време османске власти читава област била организована као Темишварски пашалук. Иако је том пашалуку 1658. године прикључено и подручје дотадашњег Лугошко-карансебешког баната, који је тиме престао да постоји, сама банатска одредница се ипак одржала у политичкој терминологији, тако да се након протеривања османске власти (1716) нашла у називу за новостворену хабзбуршку покрајину, која је прозвана Тамишки Банат, односно Темишварски Банат.Sorin Forţiu: Denumirea Banatului în epoca modernă (sec. XVIII - XX): Banatus Timisvariensis vel Banatus Temesiensis?
Географија Српски Банат У Србији, географско подручје Баната је подељено између 4 округа: Севернобанатски округ, обухвата град Кикинду, Чоку, Нови Кнежевац, Кањижу, Сенту и Аду, с тим да се три последње општине географски не налазе у Банату, већ у Бачкој. Средњобанатски округ, обухвата град Зрењанин и општине Нови Бечеј, Нову Црњу, Житиште и Сечањ. Јужнобанатски округ, обухвата градове Панчево и Вршац и општине Опово, Ковин, Ковачицу, Алибунар, Белу Цркву и Пландиште. Подручје Града Београда, у чијем се саставу налази Општина Палилула, припада југозападном делу српског Баната (подручје познато као Панчевачки рит).
Српски Банат је већим делом у саставу Војводине, а ограничен је токовима Тисе на западу, Дунава на југу, српско-мађарске границе на северу и српско-румунске на истоку. Рељеф Баната је монотон изузев неколико морфолошких целина: Вршачке планине (641 м.н.в.), укључују Гудурички врх, највишу коту Војводине. Оне су најстарији део Српског Баната. Припадају Панонидима и представљају заостали део панонске масе на површини. Вршачке планине представљају тип хорст планине која је у средишњем делу изграђена од гнајса (кристаласти шкриљци) који су пробијени гранитима. Њихов обод прекривен је неогеним језерским седиментима, песковима и глинама. Белоцркванска котлина, налази се јужно од Вршца и формирана је крајем неогена. Источнобанатска утолеглица, пружа се северно од Вршца, све до Темишвара, представља плитку потолину спуштену дуж раседа на чијим су се вишим странама почели формирати први пешчани акумулативни облици, претеча је данашње Делиблатске пешчаре. мини|250x250piksel|Делиблатска пешчара Делиблатска (Велика) пешчара, представља једну од највећих европских пешчаних акумулација са површином од 300 km². Акумулација песка почела је у време млађе ришке глацијације, након ишчезавања Панонског мора (у то време језера) и успостављања тока Дунава у низији. Као препрека за навејавање песка послужила је Банатска греда. Изглед пешчаре није ни налик пустињским пејзажима како их иначе неупућени замишљају. Пешчара је култивисана, пошумљена, те јој је песак умртвљен како га не би ветар разносио и на тај начин мењао рељеф. Банатска пешчара се налази у југоисточном Банату, протеже се од југоистока ка северозападу скоро 60 km, а омеђена је алувијалним равнима Дунава на југоистоку и Тамиша на северозападу, као и насељима Делиблато, Мраморак, Дубовац и Алибунар. Њена ширина износи 22 km. Надморске висине пешчаре варирају између 120 и 240 м.н.в. Она се снижава од југоистока ка северозападу јер снага Кошаве слаби према Бачкој и Срему. Пешчара у ужем смислу има дужину од 38 km и ширину од 11 km. Карактерише је брежуљкаст рељеф са динама и међудинским утолеглицама. Правац дина поклапа се са правцем пружања пешчаре. Највиша дина пење се до 194 m надморске висине. Издувне долинице настале су деловањем Кошаве а јављају се по дну интерколинских удубљења. Песак пешчаре је доста чист а састоји се од кварцевитих и лискуновитих зрнаца. О пореклу песка пешчаре постоје различита мишљења. Јован Цвијић је сматрао да је песак издуван и донет из дунавског наноса пред улазом у Ђердапску клисуру. Са друге стране, Б. Ж. Милојевић био је мишљења да песак потиче од плавина карпатских река на њиховом преласку у Панонску низију. Банатска лесна зараван, опкољава Банатску пешчару и представља акумулацију лесне прашине, ситнијег и финијег материјала од песка, који је услед мање тежине, ношен даље од песка пешчаре и таложен тамо где је слабила транспортна моћ ветра.
Београдски Банат Цела површина Баната која припада Граду Београду је део градске општине Палилула. Некад се за банатски Београд користи термин „Лева обала (Дунава)”. То је једини део Београда који географски није на Балканском полуострву, већ у Средишњој Европи. Она су припојена Београду у првој половини 20. столећа. С друге стране, СПЦ је остала на старој административној подели подели тако да све цркве и богомоље СПЦ која се налазе у београдскоме Банату припадају Епархији банатској. Банатско-војвођанска насеља која припадају Београду су позната као „хранилиште Београда” јер је у том делу стациониран ПКБ (данас Ал Дахра) и остале компаније које чине срж прехрамбене индустрије у главноме граду Србије.
Средишња Европа, којој географски припада цела лева обала Дунава (дакле, и цела Војводина и Панонска низија), спаја се са Балканским полуострвом путем Панчевачкога моста који спаја леву и десну обалу Палилуле самим тим спајају два велика европска региона — Средишњу Европу и Балканско полуострво — једни са другим.
Румунски Банат Географско подручје румунског Баната административно је подељено између жупанија Тамиш, Караш-Северин, Арад и Мехединци.
Мађарски Банат Мађарски део Баната административно припада жупанији Чонград.
Клима Банат се одликује панонском степско-континенталном климом. Јужни Банат је топлији од северне половине овог краја. Температуре премашују 40 °C, док у Банатској пешчари достижу чак и 60 °C због загревања песка. У југоисточном Банату пада годишње око 700 mm талога, а у северозападном Банату нешто мање (600–670 mm). Пешчара прима највише талога (око 550 mm годишње), те је сува. У летњој половини године у Банату дувају северозападни и западни ветрови, а зими југоисточни ветар. Кошава је најчешћи и најјачи ветар и највише се осећа у јужном делу регије, између Дунава и Тамиша.Географске области социјалистичке федеративне републике Југославије, др. Јован Ђ. Марковић
Воде С обзиром на ниско и недисецирано земљиште, у Банату се јавља релативно већи број водотока. Поред Дунава и Тисе, највеће банатске реке су: Тамиш, Златица, Караш, Брзава (каналисана) и Нера. Тамиш Дугачак је 440 km, и извире у Румунији, а у нашу земљу улази код Јаше Томића. На делу који пролази кроз нашу земљу дужина му износи 123 km. Тамиш јаче меандрира и разлива се. У Дунав утиче на неколико места под разним именима. Регулисан је и испред ушћа у Дунав је плован. Овај ток пресеца лесне наслаге Тамишког лесног платоа, изградио је долинску раван, силази у алувијалну раван Дунава код Баранде и до ушћа тече поред одсека лесне терасе. Кроз Банат протиче и доња Брзава (168 km), лева притока Тамиша. Брзава утиче у Тамиш код Ботоша и каналисана је. Бегеј Дугачак је 254 km и лева је притока Тисе, у коју се улива код Титела. Бегеј извире у Румунији, у Банатским планинама. Услед малих падова и јако колебљивог водостаја, Бегеј се раније јаче разливао по банатској равници. Стога је поред природног тока (Старог Бегеја) изграђен канал (Нови Бегеј) дужине 114 km. Он се пружа до Темишвара, а дужина у нашој земљи му износи 75 km. Крај Бегејског канала лежи највећи град Баната - Зрењанин. Бегеј је до Зрењанина усекао корито у лесној тераси, а низводно од овог града до ушћа користи старо корито Тисе. Бегеј даје Тиси просечно 50 m³ воде у секунди. Златица Дугачка је 117 km и долази из Румуније као Аранка, а у Тису утиче код Аде и Падеја. Караш Само доњим током тече кроз крајњи југоисточни део Баната, и, према Раму, утиче у Дунав. Још краћу дужину на нашој територији има Нера, која је гранична река према Румунији у дужини од 27 km. Обе реке извиру у Румунији. Језера мини|200п|десно|Русанда Некада је у Банату постојало много језера, бара и мочвара који су исушени мелиорацијама изведеним крајем 18. века и почетком 19. века. Већих језера има само јужно од Зрењанина. Она су претворена у рибњаке. Постоји неколико речних језера поред Тисе и Дунава. Рибњаци Ечке обухватају неколико већих и више мањих језера, међу којима је највеће Бело језеро. Код Русанде налази се блатно језеро Русанда (1,2 km²) дубоко само 0,5 до 1,5 m, дугачко 4 km са дном покривеним муљем дебљине 1 m. Вађењем шљунка на неколико места у Банату створена су већа удубљења у којима су изданске воде образовале вештачка језера. Код Вршца се налази више оваквих вештачких језера. Вршачко језеро је дугачко 900 m, широко око 300 m и дубоко 6 m. Код Беле Цркве налази се мало вештачко језеро у некадашњој шљункари.
Северно од Банатске пешчаре простире се велика Алибунарска мочвара. После већих киша, нарочито када порасте ниво у Тамишу и зајази отицање Моравице, цела мочвара бива поплављена.
Историја Рана историја мини|200п|Златна чинија, пронађена у Великом Светом Николи, са натписом у којем се помињу жупани Бујла и Бута-ул Индоевропски народи населили су територију данашњег Баната у три миграциона таласа који се датирају у 4200, 3300. и 2800. годину пре нове ере. Пре римског освајања у другом веку нове ере, територију данашњег Баната су насељавали индо-европски народи трачког (Агатирзи, Гети, Дачани) и келтског (Боји, Ерависци) порекла. Трачки народи се помињу у Банату од шестог века пре нове ере, а Келти од трећег века пре нове ере. Средином првог века пре нове ере, дошло је до велике битке између Келта и Дачана, које је предводио Буребиста. Битка се одиграла на доњој Тиси, а поражени Келти су, после битке, напустили ове крајеве. По трачким Дачанима названа је каснија римска провинција Дакија.