мини|right|250px|Copy of the sculpture Reconciliation, initially presented to the Bradford University Department of Peace Studies, located in front of the Chapel of Reconciliation at the former site of the Berlin Wall Студије мира и сукоба представљају област друштвених наука која идентификује и анализира насилно и ненасилно понашање, као и структуралне механизме који су присутни у сукобима (укључујући и социјалне сукобе), с циљем разумевања оних процеса који доводе до пожељнијег људског стања. Варијација тога, мировне студије (иренологија), представљају интердисциплинарни напор који има за циљ спречавање, деескалацију и решавање сукоба мирним средствима, чиме тражи "победу" за све стране укључене у сукоб. Ово је у супротности са војним студијама, које имају за циљ ефикасно постизање победе у сукобима, првенствено насилним средствима на задовољство једне или више, али не и свих укључених странака. Укључене дисциплине могу укључивати филозофију, политичке науке, географију, економију, психологију, социологију, међународне односе, историју, антропологију, верске студије и родне студије, као и разне друге. Одговарајуће под-дисциплине таквих области, као што је економија мира, може се сматрати припадајућим студијама мира и сукоба.
Историјска позадина Студије мира и сукоба представљају и педагошку активност у којој наставници преносе знања студентима; и истраживачку активност, у којој истраживачи стварају нова знања о изворима сукоба. Студије мира и сукоба подразумијевају разумевање концепта мира који се дефинише као политичко стање које осигурава правду и социјалну стабилност кроз формалне и неформалне институције, праксе и норме.
Као педагошка активност
Академици и студенти на најстаријим универзитетима у свету већ дуго су мотивисани интересовањем за мир . Амерички студентски интерес за оно што данас сматрамо студијама мира прво се појавио у облику студентских клубова на америчким колеџима у годинама непосредно након Америчког грађанског рата. Слични покрети појавили су се у Шведској у последњим годинама 19. века, као и на другим местима убрзо након тога. Ово су биле дискусионе групе које су настале од стране студената, а не формални курсеви који су укључени у наставне програме факултета.
Први светски рат био је прекретница у западним ставовима о рату. На Париском мировној конференцији из 1919. године, где су се лидери Француске, Британије и Сједињених Држава Жорж Клемансо, Дејвид Лојд Џорџ и Вудро Вилсон, састали како би одлучили о будућности Европе - Вилсон је предложио својих четрнаест тачака за мировне активности . Ово укључује разбијање европских империја у националне државе и успостављање Лиге народа. Ови потези, намењени да осигурају мирну будућност, били су позадина многих догађаја у настанку студија о миру и конфликту као академске дисциплине (али такође, како је Кејнс нажалост указао, поставили су семе за будући конфликт. Оснивање првог председавајућег за међународне односе на Универзитету Абериствит, у Велсу, чија је надлежност била делимично за даљи развој циља мира, десила се 1919. године.
мини|left|Indiana's Manchester College was one of the first institutions to offer a major in peace studies Након Другог светског рата, оснивање система Уједињених нација пружило је додатни подстицај за успостављање ригорознијег приступа миру и сукобима. Многи универзитетски курсеви у вишим школама широм света почели су да се развијају, а који се тичу питања мира, често у вези са ратом, током овог периода. Први студијски академски програм за студије мира у Сједињеним Државама развијен је 1948. године од стране Гледиса Муира, на Универзитету за либералну уметност у Северном Манчестеру, Индијана. Тек крајем шездесетих година прошлог века у Сједињеним Америчким Државама, забринутост студената о Вијетнамском рату натерала је све више универзитета да понуди курсеве о миру, било на одређеном студију за мировне студије или као курс у традиционалним студијама. Рад академика као што су Јохан Галтунг и Џон Бертон, као и расправе на форумима као што је часопис Истраживања мира 1960.|1960. година одражавали су све већи интерес и академски положај на терену. Раст броја студија о миру широм света био је убрзан током осамдесетих година, пошто су студенти постали више забринути због перспективе нуклеарног рата. По завршетку Хладног рата, курс за мир и сукоб преусмерава свој фокус из међународног сукобаHarris, Fisk, and Rank 1998 на сложена питања везана за политичко насиље, људску сигурност, демократизацију, људска права, социјалну правду, добробит, развој и стварање одрживих облика мира. Ширење међународних организација, агенција и међународних невладиних организација из УН-а, Организације за сигурност и сарадњу у Европи, Европске уније и Светске банке ка Међународној кризној групи, [нтернешнл Алерт и другим, почело је да се бави таквим истраживањем.Miall, Ramsbotham, & Woodhouse 2005
Агенде које се односе на позитиван мир у европским академским контекстима већ су биле теме расправа током 1960-их. До средине деведесетих година студије мира у Сједињеним Државама помериле су се "... из истраживања и учења о негативном миру, престанку насиља, позитивном миру, условима који елиминишу узроке насиља"." Као резултат, теме су се огромно прошириле. До 1994. године, преглед понуда курсева у мировним студијама укључивао је теме попут: "односи север-југ"; "развој, дуг и глобално сиромаштво"; "животна средина, раст становништва и недостатак ресурса"; и "феминистичке перспективе о миру, милитаризму и политичком насиљу".
Сада постоји општа сагласност о важности мировних и конфликтних студија међу научницима из различитих дисциплина у друштвеним наукама и око њих, као и од многих утицајних политичких креатора широм света. Студије мира и сукоба данас су широко истражене и предаване у великом броју институција и локација. Тешко је проценити број универзитета који нуде курсеве мира и предмета сукоба, углавном због тога што се курсеви могу изводити из различитих одељења и имају врло различита имена. Интернет страница Међународног удружења за истраживање мира даје један од најутицајнијих спискова. У извештају за 2008. годину у Међународном Хералд Трибуналу наводи се преко 400 програма подучавања и истраживања у студијама мира и сукоба, нарочито оних у колеџима Јунајтед Ворлд, Института за истраживање мира Осло, Универзитет Јауме I у Кастељон де ла Плана/ Шпанија, Малме Универзитет Шведска, Амерички универзитет, Универзитет у Брадфорду, Универзитет у Сарајеву, УПЕАЦЕ у граду Сијудад Колон / Коста Рика, Универзитет Џорџ Мејсон, Лунд, Мичиген, Нотр Дам, Квинсленд, Упсала, Инзбрук, Вирџинија и Висконсин. Ротари фондација и УН Универзитет]подржавају неколико међународних академских наставних и истраживачких програма.
Анкета из 1995. године открила је 136 универзитета Сједињених Америчких Држава са програмима мировних студија: "Четрдесет и шест одсто њих се налази у црквеним школама, још 32% на великим јавним универзитетима, 21% на приватним факултетима који нису повезани са црквом и 1% су у колеџима у заједници. Педесет пет посто црквених школа које имају програме мировних студија су римокатолички. Друге вероисповести са више од једног колеџа или универзитета са програмом мировних студија су Квекери, Менонити, Црква браће и Црква Христа, сто петнаест ових програма је на нивоу додипломских студија и 21 на дипломском нивоу. Петнаест ових колеџа и универзитета имало је додипломске и дипломске програме."
Други значајни програми могу се наћи на Универзитету Манитоба, Универзитету у Ланкастеру, Хирошима Универзитету, Универзитету у Инзбруку, Универзитету Јауме I, Универзитету у Сиднеју, Универзитету у Квинсленду, Краљевом колеџу, Салт Колеџу, Лондон Метрополитану, Сабанци, Марбургу, Сциенцес По, Универзитету у Паризу, Дауфин Универзитет у Амстердаму, Отаго, Сентендруз и Јорк . Можда је најважније да су такви програми и програми истраживања постали уобичајени у институцијама које се налазе у конфликтним, постконфликтним и земљама у развоју и регијама попут (нпр. Националног мировног савета), Центра за људска права Универзитета у Сарајеву, Универзитета Чулалонгкорн, Националног универзитет у Источном Тимору, Универзитета у Кабулу, Универзитета Макерере, Универзитета Мбарара и Универзитета у Тел Авиву.
Као истраживачка активност мини|right|Норвешки академик Јохан Галтунг сматра се оснивачем студија мира и сукоба. Иако су индивидуални мислиоци као што је Имануел Кант већ дуго признавали средиште мира (види Вечни мир), тек почетком педесетих и шездесетих година мировне студије су почеле да се појављују као академска дисциплина са сопственим истраживачким алатима, специјализованим скупом концепата, и дискусије као што су часописи и конференције. Почевши од 1959. године, са оснивањем Института за истраживање мира Осло -ПРИО - (придружио Јохан Галтунг), почео је да се појављује неколико истраживачких института.
Године 1963. Валтер Исард, главни оснивач регионалне науке, сакупио је групу научника у Малмеу у Шведској, ради успостављања Друштва за истраживање мира. У групу иницијалних чланова били су Кенет Боулдинг и Анатол Рапопорт . Ова група је 1973. године постала Друштво за науку мира . Наука о миру посматра се као интердисциплинарни и међународни напор да се развије посебан скуп концепата, техника и података како би се боље разумели и ублажили сукоби. Наука о миру покушава да користи квантитативне технике развијене у економији и политичким наукама, посебно теорији игара и економетрији, техникама које ретко користе истраживачи у мировним студијама.Peace Studies Program – Student Information- Graduate Minor Field На веб сајту Друштва за науку о миру налази се друго издање Узајамне везе рата, једне од најпознатијих збирки података о међународним сукобима. Друштво одржава годишње конференције, којој присуствују научници из целог свијета и објављује два научна часописа: Часопис за решавање конфликата и Управљање сукобима и наука о свету.
Године 1964. Међународна организација за истраживање мира формирана је на конференцији коју су организовали Квакери у Кларенсу у Швајцарској. У првобитном извршном одбору био је Јохан Галтунг. ИПРА одржава двогодишњу конференцију. Истраживања које су представили на својим конференцијама и у својим публикацијама обично се фокусирају на институционалне и историјске приступе, ретко користећи квантитативне технике. Године 2001. формирано је Удружење за студије мира и правде (ПЈСА) као резултат спајања две прекурсорске организације. ПЈСА је северноамеричка чланица ИПРА-а и укључује чланове из целог света са доминацијом из САД и Канаде. ПЈСА објављује регуларни билтен (Мировна Хроника) и одржава годишње конференције о темама везаним за мисију организације "стварање праведног и мирног света" кроз истраживање, стипендију, педагогију и активизам.
У 2008. години, Стратегијска група предвиђања представила је свој извештај о иновативном механизму за проналажење одрживог решења конфликата на Блиском истоку. Такође је развила нови коефицијент за сарадњу о води, који је мера активне сарадње приморских земаља у управљању водним ресурсима користећи 10 параметара, укључујући правне, политичке, техничке, еколошке, економске и институционалне аспекте.
Опис Студије мира могу се класификовати као: Мултидисциплинарне, обухватају елементе политике и међународних односа (посебно критична међународна теорија односа), социологије, психологије, антропологије и економије. Критичка теорија се такође широко користи у студијама мира и сукоба. Више слојевите. Студије мира истражују унутрашњи мир, мир између појединаца, суседа, етничких група, бракова, држава и цивилизација. Мулти културалне. Махатма Ганди се често помиње као парадигма мировних студија. Међутим, истински мултикултурализам остаје тежња јер се већина центара за мировне студије налази на западу. Аналитичке и нормативне. Као нормативна дисциплина, мировне студије укључују вредне процене, попут "бољег" и "лошег". Теоретске и примењене.