Мохсен Солејмани (; Техеран, 9. октобар 1959 – Београд, 22. јануар 2018) био је ирански прозни писац, преводилац и истраживач у области књижевне фикције и сатире.
Биографија Мохсен Солејмани рођен је 1959. године у Техерану. Дипломирао је Енглески језик и књижевност. Будући да се бавио превођењем и књижевном критиком прозе и фикције, као и писањем прича, године 1980. почео је да ради у Институту за исламску мисао и уметност. Пар година је био уредник сектора књижевне фикције, а поред тога и главни и одговорни уредник магазина "Ђонг-хаје сурех" за бројеве од 1. до 9. Године 1987, заједно са још 16 колега писаца и уметника међу којима су били и Мохсен Махмалбаф, Хасан Хосеини, Кеисар Аминпур и Ферејдун Амузадех Халили, напушта Институт за исламску мисао и уметност у знак протеста против наклоњености руководства Института десничарским политичким струјама, и одлази у часопис "Кејхан-е фарханг" (у преводу: "Универзум културе"). У том часопису био је уредник сектора за књижевне преводе и фикцију. Након три године прелази у међународно одељење Министарства за културу и исламску упуту, те низ година проводи у Лондону и Њујорку као директор сектора за културу. Истовремено је био и секретар сервиса за културу дневних листова "Хамшахри" (у преводу "Суграђанин", 1991), "Собх-е емруз" (у преводу "Јутрос", 2000) и "Бахар" (у преводу "Пролеће", 2000). Мохсен Солејмани је превео и уредио око 70 књига из области књижевне критике, принципа писања фикције, као и низ збирки прича. Написао је и завидан број чланака из области књижевности који су објављивани у бројним угледним домаћим часописима. Поред тога низ година је предавао писање фикције на Факултету лепих уметности Техеранског универзитета.
Министарство културе и исламске упуте Ирана 9. јула 2015. године доделило је Солејманију орден првог реда за уметност у области књижевне фикције.
Мохсен Солејмани преминуо је у јутро 22. јануара 2018. године у Београду, вршећи функцију Аташеа за културу и директора Културног центра Амбасаде Исламске Републике Иран у Србији. Иза њега су остали супруга и троје деце.
Дела Нека од дела Мохсена Солејманија су следећа: "Далеке године" (збирка приповедака) "Скривени познаник" (збирка приповедака) "Око у оку огледала" (књижевна критика и разговор) "Други осврт на причу" (превод) "Шта је роман?" (превод и ауторски текст) "Лекције о писању фикције" (превод) "Принципи писања фикције" (превод) "Из пера романописца" (превод) "Ремек-дела светске књижевности" (6 томова) "28 најчешћих списатељских грешака" (превод) "Речник књижевне фикције" (енглеско-персијски и персијско-енглески) "Како да напишем биографију?" "Тајне и оруђа сатире" (превод и ауторски текст) "Пошалице Евиних кћери" "Пошалице Адамових синова" "Моћ тачке гледишта" (превод) "Дизајн и структура романа" (превод) "Писање фикције за ученике основне школе" (превод, 2 тома) "Писање романа у слободно време" "Сатира, једноставним језиком"
Преводи романа "Франкенштајн" Мери Шели "Слика Доријана Греја" Оскара Вајлда "Евгенија Гранде" Онореа де Балзака "Доктор Џекил и Мистер Хајд" Роберта Луиса Стивенсона "Дугоноги тата" Џин Вебстер "Пинокио" Карла Колодија "Јадници" Виктора Игоа
Уреднички и лекторски радови "Написати изврсну причу: Дијалог" Глорије Кемптон, у преводу Фахиме Мохамад Самсар "Основни водич за романописце: Постављање сценографије" Рејмонда Обстфелда, у преводу Абдолаха Каримзадеха "Све о креативном писању" Керол Вајтли, у преводу Махдија Гебраеија "Списатељски водич кроз особености карактера" Линде Еделштајн, у преводу Форузанде Даварпанах "Не морате бити познати да бисте написали своју аутобиографију" Стива Зусмера, у преводу Хасана Хашеми Минебада "Ревизија и самостално уређивање романа" Џејмса Скота Бела, у преводу Шахрама Егбалзадеха "Динамични карактери" Ненси Крес, у преводу Хасана Хашеми Минебада "Како креирати карактере које ће деца волети?" Илејн Мари Алфин, у преводу Фахиме Мохамад Самсар
Референце
Категорија:Рођени 1959. Категорија:Умрли 2018. Категорија:Ирански књижевници Категорија:Ирански преводиоци