Drugi pol () je knjiga iz 1949. godine koju je napisala francuska egzistencijalistkinja Simon de Bovoar u kojoj autorka govori o odnosu prema ženama kroz istoriju. Knjiga je nastala za oko 14 meseci kada je spisateljica imala 38 godina. Napisala ju je u dva toma – Činjenice i mitovi (eng. Facts and Myths) i Životno iskustvo (eng. Lived Experiences). Pojedina poglavlja su se prvo pojavila u časopisu Les Temps modernes. Drugi pol, jedna od najpoznatijih knjiga Simon de Bovoar, smatra se jednim od najznačajnijih dela feminističke filozofije i polaznom tačkom drugog talasa feminizma.

Sažetak

Prvi tom Simon de Bovoar postavlja pitanje: „Šta je žena?“ Tvrdi da je muškarac ono što se podrazumeva, dok je žena ‚‚drugi". „Čovečanstvo je muško, i čovek ne definiše ženu kao takvu, već prema sebi; žena se ne posmatra kao autonomno biće.” Simon de Bovoar takođe opisuje odnos između jajne ćelije i spermatozoida kod različitih bića (riba, insekata, sisara) i na kraju dolazi do ljudi. Opisuje ženski podređen položaj unutar vrste u pogledu reprodukcije i upoređuje fiziologiju muškaraca i žena zaključujući da se vrednosti ne mogu zasnivati na fiziologiji i da biološke činjenice treba posmatrati u ontološkom, ekonomskom, socijalnom i fiziološkom kontekstu.

Simon de Bovoar odbacuje teorijska viđenja Sigmunda Frojda, Alfreda Adlera i Fridriha Engelsa. Ona ističe da iako Engels u knjizi Poreklo porodice, privatne svojine i države (eng. The Origin of the Family, Private Property and the State) (1884) govori da je „veliki istorijski poraz ženskog pola’’ usledio nakon otkrića bronze i stvaranja privatne svojine, njegove tvrdnje nisu potkrepljene.

Prema njenom mišljenju, dva faktora objašnjavaju evoluciju ženskog stanja: učešće u proizvodnji i sloboda od reproduktivnog ropstva. Simon de Bovoar piše da je „materinstvom žena ostala čvrsto vezana za svoje telo, kao životinja" I zato muškarci dominiraju nad njom i prirodom. Ona opisuje postepeno muško zadobijanje nadmoći nad ženama, od statue ženske Velike Boginje iz Suse do stava starih Grka poput Pitagore koji je napisao: „Postoji jedan dobar princip koji je stvorio red, svetlost i muškarca; i jedan rđav princip koji je stvorio haos, mrak i ženu.“ Muškarci uspevaj u životu transcendencijom, dok je imanencija sudbina žena. Bovoar piše da muškarci tlače žene kada nastoje da održe porodicu i da sačuvaju baštinu. Ona upoređuje položaj žena u Staroj Grčkoj i Rimu. U Grčkoj, sa izuzetkom Sparte gde nije bilo ograničavanja slobode žena, prema ženama se postupalo skoro kao prema robovima. U Rimu su žene uživale veća prava, ali su i dalje bile diskriminisane po rodnoj osnovi pošto su muškarci još uvek bili gospodari. Kada govori o hrišćanstvu, Simon de Bovoar tvrdi da su, s izuzetkom nemačke tradicije, ova religija i njeno sveštenstvo doveli ženu u podređen položaj. Takođe spominje prostituciju i promene u dinamici koje je u XII veku donela dvorska ljubav. Simon de Bovoar opisuje ‚‚žene moćne vladarke" i „kurtizane" od ranog XV veka i izdvaja španjolku svetu Tereziju Avilsku koja ‚‚pokazuje da se žena može uzdići isto tako visoko kao muškarac”.

Tokom XIX veka ženska prava su ostala nepromenjena, ali su se pojedinke, poput Margarite od Navare, istakle pisanjem i glumom. Neki muškarci su svojim delima pomogli da se poboljša ženski status. Simon de Bovoar pronalazi zamerke Napoleonovom kodu, kritikuje Ogista Konta i Onorea de Balzaka, a Pjera Žozefa Prudona opisuje kao antifeministu. Industrijska revolucija u XIX veku je omogućila ženama da pobegnu iz svojih domova, ali su bile slabo plaćene za svoj rad.

Simon de Bovoar prati rast sindikata i učešće žena u istim. Spisateljica takođe razmatra širenje kontraceptivnih metoda i istoriju abortusa. Pripoveda istoriju pokreta za žensko pravo glasa i piše o ženama poput Roze Luksemburg i Marije Kiri.

Simon de Bovoar i piše o ‚‚večnom razočarenju" žena po mišljenju heteroseksualnih muškaraca. Ona pokriva teme ženske menstruacije, nevinosti i seksualnosti uključujući polni odnos, brak, majčinstvo i prostituciju. Kako bi dočarala muško iskustvo s „strahotom žesnke plodnosti", Simon de Bovoar citira Britanski medicinski časopis (eng. British Medical Journal) iz 1878. godine u kome jedan član Britanske medicinske asocijacije (eng. British Medical Association) piše da je „nesumnjiva činjenica da se meso kvari ako da dodirne žena za vreme menstruacije“. Ona takođe citira i poeziju Andrea Bretona, Leopolda Sedara Sengora, Mišela Lerisa, Pola Verlena, Edgara Alana Poa, Pola Valerija, Johana Volfganga fon Getea i Vilijama Šekspira kao i druge romane, filozofe i filmove. Simon de Bovoar piše da rodna podeljenost opstaje i u homoseksualnosti.

Analizirajući dela Anrija de Monterlana, D. H. Lorensa, Pola Klodela, Andrea Bretona i Stendala, Simon de Bovoar piše da ‚‚ovi primeri nam svedoče da svaki pisac odražava velike kolektivne mitove…" Žensku odanost kao dužnost zahtevaju i Monterlan i Lorens. Manje drski Klodel, Breton i Stendal dive se odanosti žene kao plemenitom izboru.” Ona smatra da je žena „privilegovano Drugo" gde je „Drugo definisano posebno, prema posebnom načinu na koji je Jedno postavlja“ i piše da „ravnopravnoj ženi-detetu, duši-sestri, seks-ženi, ženskoj životinji jedina namenjena zemalja sudbina jeste muškarac.“ De Bovoar nadalje govori da „odsustvo ili beznačajnost ženskog elementa u celokupnosti jednog dela samo je po sebi simptomatično...međutim, gubi se u epohi kao što je naša u kojoj su pojedinačni problemi u drugom planu."

Simon de Bovoar piše da se ‚‚misterija"  ističe među muškim mitovima o ženama. Takođe govori da se ta misterija ne pripisuje ženama zbog njihovog pola, već zbog njihovog položaja i da se odnosi na bilo kojeg roba. Smatra da je to nestalo tokom XVIII veka kada su muškarci na kratko vreme smatrali žene jednakim sebi. Citira Artura Remboa koji piše da se nada da će jednog dana žena postati potpuno ljudsko biće kada joj muškarac da slobodu.

Drugi tom Prikazujući detetov život od rođenja, Simon de Bovoar upoređuje odgoj devojčice sa odgojem dečaka, kome se sa tri ili četiri godine kaže da je "mali muškarac".De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 14. Devojčica se uči da bude žena i društvo joj nameće „ženstvenu" sudbinu.De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 25. Ona nema urođeni ‚‚materinski instinkt.”De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 28. Devojčica se uči da veruje u muškog boga i da ga obožava ,te da zamišlja odrasle ljubavnike. Otkriće seksa je ‚‚razdoblje bolnog rasula" i ona na njega gleda sa gađenjem. Kada otkrije da su muškarci, a ne žene, gospodari sveta „njeno srce uzbuđeno kuca zbog muškarca“.De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 37. Spisateljica opisuje pubertet, prvu menstruaciju i način na koji devojčice zamišljaju seks sa muškarcima. Opisuje više načina na koji devojčice u kasnom pubertetu prihvataju svoju ‚‚ženstvenost", što može da podrazumeva bekstvo od kuće, opčinjenost odvratnim praćenje prirode ili krađu. Spisateljica razmatra i odnose sa muškarcima, ističući da posledice prvog odnosa određuju ceo ženin život. Simon de Bovoar opisuje i ženske odnose sa ženamaDe Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 178.. Takođe navodi da „homoseksualnost je koliko svesna nastranost, toliko i fatalno prokletstvo“.De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 201.

Simon de Bovoar smatra da je „apsurdno tražiti od supružnika vezanih praktičnim, socijalnim i moralnim interesima da celog života jedno drugom pričinjavaju seksualno uživanje“.De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 239. Opisuje obaveze udate žene koje uključuju čišćenje kuće i dodaje da to „znači zaustavljati smrt, ali isto tako i odbijati život...“De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 251. Smatra da je „sudbina žene-služavke nezahvalna zbog podele posla koja je celu osuđuje na opšte i neesencijalno...“De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 257. Takođe piše kako žena pronalazi dostojanstvo samo prihvatanjem svog vazalstva koje podrazumeva „službu u postelji i službu u kući“De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 262.. Žena se odvaja od svoje porodice i na dan posle venčanja pronalazi samo ‚‚razočarenje".De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 263. Simon de Bovoar takođe ističe razne nejednakosti između supruge i supruga i pronalazi da oni vreme provode ne u ljubavi, već u ‚‚bračnoj ljubavi".De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 293. Ona citira Sofiju Tolstoj koja u svom dnevniku postavlja pitanje – „Kako bi se jedna žena mogla zadovoljiti da celog dana sedi sa iglom u ruci, da svira na klaviru, da bude sama, potpuno sama, ako misli da je njen muž ne voli i da ju je zauvek osudio na ropstvo“?De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 303. Spisateljica takođe smatra da je brak izvitoperena institucija koja ugnjetava i muškarce i žene.

Po mišljenju autorke, abortus koji doktor legalno obavi bi imao malo posledica po majku. Ona tvrdi da katolička crkva ne može da kaže da duša nerođene bebe ne odlazi u raj jer nije krštena pošto je to suprotno drugim učenjima crkve. Ona piše da problem abortusa nije problem smrtnosti već ‚‚muškog sadizma" prema ženama.De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 312. Simon de Bovoar opisuje trudnoću, koju sagledava ujedno kao dar i prokletstvo za žene. U ovom stvaranju novog bića, žena gubi sebe. Spisateljica piše da „majčin sado-masohizam stvara u kćeri osećanje krivice koje će se ispoljiti kroz sado-masohističke postupke prema njenoj deci i tako bez kraja i konca“ i zalaže se za socijalistički odgoj dece.De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 362-263.

Simon de Bovoar opisuje žensku odeću, svoje prijateljice i svoje odnose sa muškarcima. Spisateljica dodaje da „brak, lišavajući žene svakog erotskog zadovoljstva, uskraćujući im slobodu i posebnost njihovih osećanja, neizbežnom i ironičnom dijalektikom vodi ih preljubi“.De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 393. Takođe opisuje prostitutke i njihov odnos sa makroima i sa drugim ženama, kao i sa heterama. Za razliku od prostitutki, hetere mogu dobiti priznanje kao individue i ako su uspešne mogu da postave više ciljeve i da se javno istaknu. Simon de Bovoar piše da ženin put do menopauze može da probudi ženska homoseksualna osećanja (za koja smatra da su latentna kod skoro svake žene). Kada prihvati da ostari, žena postaje starica kojoj je ostalo da proživi još pola života. Ona nekad izabere da živi kroz svoju decu (često kroz sina) ili unučad, premda se suočava sa ‚‚plenom samoće, žaljenja, dosade".De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol. II. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. стр. 444. Kako bi joj prošlo vreme može se baviti beskorisnim ženskim “ručnim radom“, slikanjem vodenim bojama, muzikom ili čitanjem, ili se učlaniti u neku dobrotvornu organizaciju.