300px|thumb|Obični hamburger sa najčešćim sastojcima: zemička, salata i pljeskavica 300px|thumb|Otvorena zemička hamburgera sa pljeskavicom, sirom i povrćem, uz pomfrit kao prilog; posluženo u američkom restoranu Hamburger (poznat i samo kao burger) vrsta je sendviča koji se u savremenom obliku prvi put pojavio krajem 19. ili početkom 20. veka. Današnji hamburger nastao je kao posledica naglih promena kulinarskih potreba društva usled industrijalizacije, nastanka radničke i srednje klase, te povećane potražnje za jeftinijom hranom koju je moguće konzumirati i van doma.
Značajni dokazi ukazuju na to da su SAD prva zemlja u kojoj su dve kriške hleba i odrezak (spremljena pljeskavica od mlevenog mesa) spojeni u „hamburger sendvič” i tako prodati. Postoje kontroverze oko porekla hamburgera jer njegova dva osnovna sastojka (hleb i meso) bila su pripremana i konzumirana zasebno više godina u raznim zemljama pre nego što su kombinovana na ovaj ili sličan način. Nedugo nakon nastanka, hamburger je veoma brzo dobio sve trenutno primarnim sastojcima tipične dodatke: zelena salata, paradajz, crni luk, krastavac i dr.
Nakon brojnih kontroverzi u 20. veku, uključujući ’nutritivnu kontroverzu’ krajem , hamburger se danas u pravilu identifikuje sa Sjedinjenim Državama i određenim kulinarskim stilom dobro poznatim kao . Uz prženu piletinu i pitu s jabukama, hamburger je postao kulinarska ikona u SAD.
Popularnost hamburgera u svetu ispoljava veću globalizaciju hrane, što obuhvata i porast međunarodne popularnosti drugih inače nacionalnih jela — među kojima je i pica (Italija) ili suši (Japan). Hamburger se raširio s kontinenta na kontinent, jer sadrži elemente prisutne u tim zasebnim kulinarskim kulturama. Ova globalna kulinarska kultura delimično je proizvod zamisli o prodaji obrađene hrane, sa čim se otpočelo (lanac restorana Vajt kasl i njegov vizionar Edgar Voldo „Bili” Ingram; kasnije unapređen otvaranjem Mekdonaldsa, ). Ovo globalno proširenje pruža ekonomske tačke za poređenje, kao što je Big mek indeks (kojim se može uporediti platežna moć različitih zemalja gde se prodaje hamburger big mek).
Počeci 300px|thumb|right|Mongolski tartar biftek 300px|thumb|Hamburg biftek je poznat pod nazivom frikadele ( — jelo od mesa nalik na ćuftu) uNemačkoj još od (najmanje) 17. veka 300px|thumb|Hamburger rundštik ( — „hamburški okrugli komad”) bio je popularan već 1869. godine, a veruje se da je preteča modernog hamburgera () Pre osporenog pronalaska hamburgera u Sjedinjenim Državama, slična hrana je postojala u kulinarskoj tradiciji Evrope. Kuvar Apicijus, kolekcija drevnih rimskih recepata koji datiraju možda i do ranog 4. veka, detaljno opisuje pripremu bifteka pod nazivom ; servirano kao pečena pljeskavica u kojoj je govedina pomešana s borovim iglicama, crnim i zelenim biberom te belim vinom, je možda najranija preteča hamburgera. U 12. veku, nomadski Mongoli nosili su hranu napravljenu od nekoliko vrsta mleka (kumis) i mesa (konjsko ili kamilje). Za vreme života njihovog lidera Džingisa Kana (1167—1227), armija Mongolaca je okupirala zapadne delove teritorija današnje Rusije, Ukrajine i Kazahstana, osnivajući takozvanu Zlatnu hordu. Ova konjica koja je dominirala armijom kretala se brzo i nekada nije mogla da se zaustavlja radi ručanja, tako da su uglavnom jeli jašući. Zamotavali bi nekoliko kriški mesa pod svojim sedlima tako da se gnječe pod pritiskom i kretnjom te skuvaju toplotom od trenja. Ovaj recept za mleveno meso širio se Mongolskim carstvom sve do njegovog raspada . Bilo je uobičajeno za mongolske armije da prate različite grupe životinja (kao što su krda konja ili stada ovaca) koje su pružale neophodne proteine za dijetarne potrebe ratnika. Marko Polo je takođe zabeležio opise kulinarskih običaja mongolskih ratnika, indicirajući da bi komad mesa jednog ponija mogao da opskrbi jednodnevne potrebe za 100 ratnika.
Kada je unuk Džingisa Kana, Kublaj Kan (1215—1294), izvršio invaziju na Moskvu — on je sa svojim ratnicima Moskovljanima predstavio mlevenu konjetinu. Kasnije je ovo postalo jelo tartarski biftek. onoga što danas predstavlja Nemačka preuzeli su ovaj proizvod od mlevenog mesa i stvorili mnoga od svojih jela dodajući kapar, luk ili čak kavijar u smešu te prodajući ista na ulicama. Nije poznato kada se javio prvi restoranski recept za tartarski biftek. Istina — bez jasnog imena, prvi opis tartarskog odreska dao je Žil Vern godine 1875. u svom romanu (Mihail StrogovCarev glasnik). Postoje određene sličnosti između tartar odreska i nemačkih jela labskaus i met. Drugo slično sirovo, seckano meso javilo se u 20. veku; primer je italijanski karpačo (), koji je sam izmišljen 1930. godine u Haris baru () u Veneciji. Slično, jedno od najstarijih pominjanja hamburške kobasice bilo je 1763. u kuvaru naslova autorke Hane Glase (1708—1770). Hamburška kobasica se pravi s mlevenim mesom i nizom začina, uključujući muškatni orah, karanfilčiće, crni papar, beli luk i so, a obično se servira s tostom. Širok raspon tradicionalnih evropskih jela takođe se pravi s mlevenim mesom; npr. ćufte, sama pljeskavica, zatim kofta i dr.
I dok se mlevena junetina/govedina koristila u različitim kulturama u Evropi i Centralnoj Aziji, drugi vitalni sastojak hamburgera — hleb — ima . Hleb je uvek bio delom razvoja mnogih vrsta hrane, uključujući i soseve kao što su oni koje opisuje Karem u svojoj kolekciji pod naslovom . Reč sendvič nije bila zabeležena sve do 18. veka. Mnoge kulture tvrde da su izmislile sendvič, ali isti je ime dobio oko 1765. godine u čast engleskog aristokrate Džona Montagua, 4. erla od Sendviča; on je voleo da jede dok igra karte, a da ne isprlja prste. Kako god, tek je 1840. godine Elizabet Lesli Kuk unela recept za sendvič u svoj kuvar — kada se on pojavio i u lokalnoj kuhinji Sjedinjenih Država.
Hamburg i njegova luka 300px|thumb|right|Luka Hamburg, Mleveno meso je bilo delikatesa u srednjovekovnoj kuhinji, a crveno meso obično rezervisano samo za više klase. Srednjovekovni mesari nisu često faširali meso od. to nije zabeleženo u kuvarima tog doba, verovatno jer to nije bilo deo procesa pravljenja kobasica kojim se meso čuvalo. Ruski brodovi doneli su recept za tartarski odrezak u luku Hamburga tokom 17. veka, u vreme kada je bila prilično velika prisutnost ruskih rezidenata na tom mestu koje je stoga dobilo nadimak „Ruska luka”. Trgovina unutar Hanzeatske lige između 13. veka i 17. veka učinila je ovu luku jednom od glavnih i najvećih u Evropi, s komercijalnim značajem dodatno uvećanim kako je postala vitalna za rana transatlantska putovanja tokom parnog doba. U periodu evropske kolonizacije Amerika, imigranti u ovoj luci su bili ’spona’ između starih evropskih recepata i budućeg razvoja hamburgera u Sjedinjenim Američkim Državama.
Tokom prve polovine 19. veka, većina severnoevropskih emigranata koji su putovali u Novi svet ukrcavala se na svoja transatlantska putovanja iz Hamburga. Nemačka brododostavljačka kompanija Hamburg Amerika lajn (, ), takođe poznata kao (-{HAPAG}-), bila je uključena u atlantski transport gotovo jedan vek. Kompanija je počela da deluje 1847. godine, a zaposlila je mnogo nemačkih imigranata — od kojih je većina bežala s prostora revolucija 1848/49. Velika većina naseljenih i emigranata iz raznih delova severne Evrope takođe je počela putovanja u SAD iz Hamburga, uvodeći svoje kulinarske običaje u državu u koju dođu. Njujork Siti je bio najčešća destinacija za brodove koji su putovali iz Hamburga, a različiti restorani u gradu počeli su da nude odrezak hamburškog stila a sve da bi privukli nemačke moreplovce. Odrezak se često javljao na meniju kao , ili čak . Prva priprema mlevene junetine u Americi izvodila se tako da se zadovolje ukusi evropskih imigranata, evocirajući sećanja na luku Hamburga i svet koji je ostao iza njih.
Hamburški biftek Krajem 19. veka, hamburški biftek je postao popularan na menijima mnogih restorana u luci Njujorka. Ova vrsta filea je bila junetina mlevena ručno, malo posoljena i uglavnom dimljena — obično servirana sirova u samom jelu, zajedno sa lukom i hlebnim mrvicama.-{Oxford English Dictionary (1802).}- Najstariji dokument u kojem se pominje hamburški odrezak je meni restorana Delmonikos () iz 1873. godine, u kojem se gostima nudila plata sa hamburg odreskom (cena: 11 centi); za ovo je zaslužan američki kuvar Čarls Ranhofer (1836—1899). Određena cena je bila visoka u to vreme, dvostruko viša od cene običnog filea junećeg odreska.Food in American History, Part 6 – Beef (Part 1): Reconstruction and Growth into the 20th Century (1865–1910). Louis E. Grivetti, PhD; Jan L. Corlett, PhD; Bertram M. Gordon, PhD; Cassius T. Lockett, PhD. Međutim, do kraja veka hamburški biftek je sticao veću popularnost zahvaljujući lakoj pripremi koja je trošak činila sve manjim. Ovo je evidentno iz detaljnog opisa u nekim od najpopularnijih kuvara tog vremena. Dokumenti pokazuju da je ovaj stil pripreme korišćen 1887. godine u nekim američkim restoranima, kao i za hranjenje pacijenata u bolnicama; hamburški biftek je služen sirov ili lagano ’kuvan’, uz sirovo jaje kao prilog.
Meniji mnogih američkih restorana tokom 19. veka uključivali su hamburški biftek koji je uglavnom prodavan za doručak.Grace, Roger M. Old Menus Tell the History of Hamburgers. Los Angeles: CA Metropolitan New-Enterprise newspaper. Varijanta hamburškog odreska je Salisberijev odrezak, koji se obično servira sa umakom po teksturi sličnim smeđem sosu. Dr Džejms Salisberi (1823—1905) izmislio je termin Salisberijev odrezak a isti se u SAD koristi od 1897. godine. Danas, u gradu Hamburgu — kao i u delovima severne Nemačke — ova vrsta jela se zove frikadele (), frikandele () ili bulete () — što je po značenju slično engleskom (dosl. „mesna loptica”; ćufta). Termin hamburger odrezak zamenio je termin hamburger do 1930. godine, koji se opet u određenoj meri ali ređe zamenjuje jednostavnijim terminom burger. Potonji termin je danas obično u upotrebi kao sufiks pri tvorbi novih reči za različite varijante hamburgera, uključujući čizburger, čikenburger, porkburger, bejkonburger, musburger itd. Postoje i druge vrste hrane sa imenima izvedenim iz nemačkih gradova a koja su skraćena na različite načine u američkom engleskom; primer je frankfurter, najčešće skraćen kao frank.
Pronalazak 300px|thumb|left|Štand Kompanije „Vilijam Dejvis” na St. Lorens marketu u Torontu, Kanada; scene poput ove postale su česte tokom ranog 20. veka u SAD i Kanadi, kako je mesnoprerađivačko tržište naglo raslo
Mnogi recepti i jela putovali su zajedno sa transatlantskim imigrantima do njihovih destinacija u Novom svetu. Neki autori dovode u pitanje da li je linija bila deo ovoga, zagovarajući hipotezu da je hamburger napravljen da bi se zadovoljile potrebe koje su se javile među imigrantima već u Novom svetu. Kako god, drugi podržavaju tezu da su prvi odresci hamburgera iz Evrope doneti u Amerike linijom . Za hamburger kakav je znan danas ima više tvrdnji o pronalasku u razdoblju između 1885. i 1904. godine (19. vek ili početak 20. veka), ali jasno je da je postojao na početku 20. veka. Tokom narednih 100 godina, hamburger se raširio u svetu kao rezultat nastajućeg koncepta a (SAD) i novog poslovnog modela: trgovački lanac.
Severna Amerika