Снежница () род је малих птица из потпородице тетреба. Род данас чине три врсте са великим бројем описаних подврста, а све живе у тундрама или хладним брдским подручјима.Clements, J. F. 2007. The Clements Checklist of Birds of the World, 6th Edition. Cornell University Press. Downloadable from Cornell Lab of Ornithology Преферирају велике надморске висине и живе на теренима где је присутно расуто камење помешано с травом, на висинама између 1.800 и 3.000 метара.
Све три врсте су релативно незграпно грађене. Реп је кратак, а полни димофризам је слабо изражен. Најмања од ове три врсте је белорепа снежница, која достиже висину од свега 31—34 центиметра. Мужјаци снежница су у просеку тешки 1.300 грама, док просечна тежина женки износи 840 грама.
Као и остале врсте из потпородице тетреба, и снежнице преферирају ходање уместо летења, а полетеће само када су у опасности и тај лет је кратког трајања.
Снежнице су моногамне птице. На пролеће, парови формирају своје територије које потом бране од других птица. Парење се одвија у јулу, а након 21—24 дана инкубације излежу се млади, који су способни за лет већ након 15 дана. Када младе птице наврше три месеца, достижу висину одрасле јединке.
Етимологија Име рода -{Lagopus}- изведено је од старогрчких речи -{lagos}- (-{λαγος}-), што значи „зец”, и -{pous}- (-{πους}-), што значи „стопало”, а упућује на ноге и прсте оваквих група животиња адаптираних на хладноћу (као што је амерички зец). Специфијска имена -{muta}- и -{leucura}- су дуго била погрешно писана -{mutus}- и -{leucurus}- јер се погрешно веровало да завршетак назива рода -{Lagopus}- означава да је он мушког рода. Ипак, старогрчки термин -{λαγωπους}- је женског рода, а пошто специфијско име мора да се слаже са именом рода, исправни су називи -{muta}- и -{leucura}-.
Врсте Живе врсте снежницаНародна и научна имена СликаОписРаспрострањеност и статусСеверна снежницаLagopus lagopus(Linnaeus, 1758)500x195px|alt=Северна снежницаЛето: мермерне браон боје или црвенкаста са црним репом и белим доњим деловима тела; зима: већина подврста има бело перје, а само је реп црн.10—20 подврста. Циркумполарна распрострањеност у шумама и мочварама северне Евроазије и Северне Америке. Статус: последња брига.Алпска снежница (такође и снежна кока)Lagopus muta(Montin, 1781)500x185px|alt=Алпска снежницаЛето: сиви и браон доњи делови тела; зима: бело перје. Разликује се од северне снежнице по станишту — живи на већим надморским висинама и на неплоднијем земљишту.20—30 подврста. Арктичка и субарктичка Евроазија и Северна Америка, на стеновитим планинским падинама и у тундрама. Статус: последња брига.Белорепа снежница (такође и белорепи тетреб)Lagopus leucura(Richardson, 1831)500x160px|alt=Белорепа снежницаЛето: сивкасто-браон и пегаво; зима: бело перје. Мужјаци препознатљиви по специфичним црвенкастим „крестама” изнад очију. Најмања од свих снежница.Алпске области изнад границе дрвећа у Северној Америци од Аљаске и западне Канаде до Новог Мексика. Статус: последња брига.
мини|десно|200px|alt=|Црвени тетреб у националном парку у Северном Јоркширу Посебна британска подврста северне снежнице, црвени тетреб (-{Lagopus lagopus scotica}-) некада се сматрала засебном врстом, -{Lagopus scotica}-, али оваква систематика није више прихваћена.
Фосили На основу фосила су данас познате само две праисторијске врсте и две палеоподврсте: -{Lagopus atavus}- (рани плиоцен, Бугарска? — касни плиоцен) -{Lagopus balcanicus}- (касни плиоцен, Вршец, Бугарска)Boev, Z. 1995. Middle Villafranchian birds from Varshets (Western Balkan Range - Bulgaria). - In: Peters, D. (ed.). Acta palaeornithologica. 3. Symposium SAPE. 5. Internat. Senckenberg-Konferenz 22-26 Juni 1992. - Courier Forschungsinstitut Senckenberg. Frankfurt a. M., 181: 259-269. -{Lagopus lagopus noaillensis}- (плеистоцен, западна Европа) -{Lagopus mutus correzensis}- (плеистоцен, западна Европа)
Галерија
Референце
Литература
Категорија:Тетреби Категорија:Птице Северне Америке Категорија:Птице Европе Категорија:Птице Азије