Јужноафричка Република (скраћено ЈАР), званично Република Јужна Африка (краће Јужна Африка), држава је на крајњем југу Африке. Налази се на јужној ивици Африке и граничи се са Намибијом, Боцваном, Зимбабвеом, Мозамбиком и Есватинијем. Мала држава Лесото је у потпуности обухваћена јужноафричком територијом. Површина Јужне Африке износи 1.221.000 -{km²}-. По површини Јужноафричка Република је 25. држава у свету, а 9. на континенту. Према процени из јула 2015. Јужноафричка Република има 54.960.000 становника. Главни градови Јужноафричке Републике су Преторија, Блумфонтејн и Кејптаун, док је највећи град Јоханезбург.
Најстарији становници Јужне Африке су племена Хотентота и Бушмана. Банту народи су се доселили око 1000. године. Године 1652. Холанђани су основали колонију на Рту добре наде, данашњи град Кејптаун. Године 1795. британска војска освојила је Рт добре наде и Кејптаун. Холандско (бурско) становништво 1830. године се колективно иселило на север и основало бурске републике које су Британци анектирали 1902. године после Другог бурског рата. Британске колоније су се 1910. године ујединиле у Јужноафричку Унију, која је стекла независност и иступила из Комонвелта 1961. године. Током 20. века главни проблем Јужне Африке је било питање премоћи белог становништва над црначком већином. Политика апартхејда је званично уведена 1948. После година међународног притиска и унутрашњег незадовољства, апартхејд је укинут 1990. године. На изборима 1994. Нелсон Мандела је изабран за првог црног председника државе.
Јужноафричка Република је један од оснивача Уједињених нација и Афричке уније. Привреда Јужне Африке је најснажнија на афричком континенту са модерном инфраструктуром. Главни производи Јужноафричке републике су злато и дијаманти.
Географија
Положај мини|Крајње тачке Јужноафричке Републике Јужноафричка Република је смештена на крајњем југу афричког континента. Држава излази на два океана — Атлантски и Индијски. Протеже се правцем запад—исток између 16° 31’ и 33° источне географске дужине. Најзападнија тачка се налази у пограничном граду Александер Беј на ушћу реке Орање, а најисточнија тачка на обали Индијског океана на граници с Мозамбиком у близини залива Коси. Правцем север—југ протеже се између 22° 20′ и 34° 50′ северне географске ширине.Атлас Африке. стр. 40—41 Најсевернија тачка се налази на десној обали реке Лимпопо на граници с Зимбабвеом у близини пограничног зимбабвеанског града Бајтбриџа, док се најјужнија тачка налази на Игленом рту, који је уједно и најјужнија тачка афричког континента.
Укупна дужина граница износи 4.862 -{km}-. Од запада према истоку граничи се са Намибијом (967 -{km}-), Боцваном (1.840 -{km}-), Зимбабвеом (225 -{km}-), Мозамбиком (491 -{km}-) и Свазилендом (430 -{km}-). Мала држава Лесото је у потпуности окружена јужноафричком територијом (909 -{km}-).
Геологија Геолошка историја Јужноафричке Републике је комплексна. На њеном се подручју налазе неке од најстаријих стена на Земљи, које датирају од пре 3,7 милијарди година из доба прекамбријума.-{fid.net: A Guide to the Minerals Industry of South Africa — Mineral Sector Overview}- -{showcaves.com — Geology of South Africa}- Кратон Капвал, који обухвата средишњи и североисточни део земље је језгро око којег су се развијале остале геолошке формације. Највећим делом га изграђују гнајсеви и гранитоиди архајске старости, а мањим делом зелени шкриљци. За настанак структура у тим стенама услед наглог хлађења лаве били су потребни другачији атмосферски услови од данашњих, те нам оне омогућују реконструкцију састава атмосфере од пре 3 милијарде година. Такође, могу се пронаћи и мафитне до ултрамафитне вулканске секвенције стена. Зелени шкриљци садрже велике количине злата, антимона, гвожђа, бакра, азбеста, талка, живе итд, док гнајсеви и гранитоиди нису толико богати минералним рудама, али садрже корунд, графит, те злато у траговима.
Трошењем Капвалског кратона и каснијим таложењем седимената формирани су седиментацијски базени, који припадају најбогатијим јужноафричким изворима минералних сировина. Седименти супергрупе Витватерсранд садрже највеће залихе злата на свету, таложене пре 3,074 до 2,714 милијарди година, а налазе се јужно од Јоханезбурга. У исто време су се таложили и седименти супергрупе Понгола, као и групе Питерзбург, који такође садрже злато, али у мањим количинама.
Пре 2,6 до 2,1 милијарди година дошло је до таложења у Трансвалском базену и базену Грикваланд Вест. Дебеле карбонатне наслаге истих грађене од кречњака и доломита садрже цинк и олово. Интензивна карстификација доломита у подручју Грикваланд Вест у Северозападној покрајини довела је до формирања манганских лежишта, која, заједно с великим лежиштем мангана у Калахарију поред града Хотазел, чини највеће површинско лежиште мангана на Земљи.
мини|Кромити комплекса Бушвелд На северу земље у доломитским формацијама Трансвал супергрупе појаљују се флуорити. Њих, као и седименте Грикваланд Вест супергрупе прекривају седименти -{BIF}- формације који садрже железну руду. Пре 2,05 милијарди година дошло је до интрузије магматског комплекса Бушвелд у седименте Трансвал супергрупе. Интрузија Бушвелд комплекса садржи 70% свих светских економски исплативих лежишта хрома, затим значајне количине платине, као и кобалта, бакра и никла. Такође, то је и највећи извор ванадијума на свету. Пре 1,3 милијарди година унутар Капвалског кратона дошло је до формирања кимберлитских цеви које садрже дијаманте.
Стеновити Кару басен заузима око две трећине површине Јужноафричке Републике, а углавном је грађен од флувијалних седимената, угља, шкриљца и пешчара.Велика енциклопедија географије. стр. 380—381 Такође, базен Кару прекривају и велики изливи базних и киселих лава, чије је изљевање претходило фрагментацији суперконтинента Гондване, која се догодила крајем јуре, пре око 200 милиона година. Интензиван магматизам који је пратио фрагментацију довео је до стварања великих кимберлистских интрузија.
Током креда и кенозоика у неким од новоформираних базена уздуж обале дошло је до таложења нафтоносних седимената, по чему је посебно важно подручје залива Мосел. Танки слој кенозојских седимената се може наћи и у деловима Северног Кејпа и Северозападне покрајине.
Драгоцени извори Јужна Африка има велика природна богатства, нарочито у сировинама. Она извози више дијаманата него било која друга држава и највећи је светски произвођач злата, платине, хрома и мангана. Она има такође огромне резерве гаса, угља, бакра, гвожђа, азбеста, сребра, никла и уранијума. Она је индустријски најразвијенија афричка држава и могла би се сматрати и једном од најбогатијих на свету. Може да произведе довољно житарица и меса да исхрани своје становништво, а четвртина њеног прихода долази од индустрије као што је хемијска, текстилна и машинска.
Рељеф мини|Физичка мапа Јужноафричке Републике Територија ЈАР се може поделити у три рељефне целине. Уз обале океана се налази уски појас низија широк 20 до 250 -{km}- који се назива Ниски Велд. Ниски Велд према унутрашњости прелази у венац планинских ланаца који се назива Дракенсберг, а који се пружа дуж целе обале. На западу и југу досеже око 2.000 -{m}- надморске висине, док на истоку у пределу Дракенсберга досеже готово 3.500 -{m}-. Ту се налази и највиши врх земље — Њесути висок 3.408 -{m}-. Венац планинских ланаца Дракенсберг са три стране окружује Хајвелд, централну суву висораван већином прекривену пашњацима која се налази на надморској висини од 900. до 2.000 -{m}-. Дужина обалске линије износи 2.798 -{km}-. Обала ЈАР је слабо разуђена, а једина погодна природна лука се налази у заливу Салданха северно од Кејптауна.
Јужна Африка је позната и по пустињском пределу. На северу, пустиња Калахари протеже се у суседну Боцвану. Највећи део простране средишње висоравни је прекривен грубом травом и зове се Високи лед (степа). Средњи велд на северозападу је погоднији за стоку него за житарице због неплодног тла, услед ерозије и мало падавина. Североисточно је басен Трансвала, где сељаци гаје лимунасто воће, кукуруз и дуван. Слонови, леопарди и велика стада антилопа и зебри живе по трансвалским трновитим шипражјима и заштићена су у Кригеровом националном парку.
Крашки рељеф Пећине Канго налазе се на Свартбершким планинама, источно од Кејптауна. Њихова дужина износи 5,3 кm а дубина 60 m. Пећине су изоловане, формиране на узаном изданку прекамбријског кречњака, у близини Отсхорна. Особеност ових пећина су богате калцитне наслаге. Пећине представљају остатак великог канала који се налазио испод нивоа подземне воде који је отекао после спуштања оближњих површинских долина. На тај начин створена је огромна количина наслага калцита са читавим низом необичних кречњачких облика и огромним сталагмитима. Бушмани су још пре неколико хиљада година осликали зидове улазне коморе, али је улаз био непознат све док га 1780. године нису пронашли локални земљорадници. Коморе Канго пећина заправо су делови већег главног пролаза, а од суседних просторија одвојене су зидовима и стубовима од калцита.
Клима На климу ЈАР утичу њен положај у умереном климатском појасу на јужној хемисфери, утицај Атлантског и Индијског океана који са три стране окружују њену територију и поље високог притиска у Јужном Атлантику ( антициклон св. Хелене). Такође важан је утицај морских струја које теку уз њене обале. Тако хладна Бенгуелска струја која тече из циркумантарктичког појаса хладне воде ка северу дуж западних обала земље доприноси исушивању ваздуха и смањује падавине, док Мозамбичка струја на источним обалама повишава температуру и количину падавина. Важан је и утицај рељефа, који је најизраженији на истоку земље где је утицај топле Мозамбичке струје ограничен само на узак приобални појас. Овде планински ланци који се налазе у непосредном залеђу обале онемогућавају струјање влажног океанског ваздуха према унутрашњости па зато приморје и источне падине Дракенсберга примају више падавина од његових западних падина и висоравни Хајвелд у унутрашњости.
Према Кепеновој класификацији климата ЈАР се налази на подручју сувих клима (тип -{B}-), односно њених подтипова: пустињске (-{BW}-) на северозападном делу земље и степске климе (-{BS}-) u централном делу.-author=Grupa autora |title=Köppenova podjela klima i hrvatsko nazivlje|journal=Geoadria|date= 2003|volume=8|issue=1|pages=17—37|url=http://hrcak.srce.hr/file/14773-] ((hr)) Такође, делови земље се налазе у подручју умерено топле климе (тип -{C}-), односно њених подтипова: средоземне климе (-{Cs}-) на југозападу, умерено влажне климе (-{Cf}-) дуж југоисточног приморја и синијске климе (-{Cw}-) у унутрашњости на североистоку земље.
Највиша измерена температура — 51,7 °C забележена је 1948. године у Калахарију у покрајини Северни Кејп у близини града Упрингтона, док је у Садерленду, у планинском ланцу Рогевелд североисточно од Кејптауна забележена најнижа температура од –15 °C. Више од половине Јужне Африке прима само 200 до 600 -{mm}- падавина, а крајњи северозапад мање од 200 -{mm}-.
Воде Већина река извире у планинама Дракенсберг и тече на исток, према Индијском океану. Ипак, најдужа река Орање, дуга 1.860 -{km}-, која такође извире у планинама Дракенсберг, тече на запад и улива се у Атлантски океан. На овој реци се налази водопад Огрејбис, широк 150 -{m}- и дубок 56 -{m}-. Друга важна река је Лимпопо, дуга око 1.600 -{km}-, а која је гранична река са Боцваном и Зимбабвеом и улива се у Индијски океан, и река Вал, притока Орања, дуга 1.251 -{km}-. Водостаји река значајно варирају током године. Река Тугела, која се улива у Индијски океан, позната је по истоименом водопаду, високом 948 -{m}-. То је други по висини водопад на свету.
У циљу наводњавања плодних ораница, изграђени су бројни иригациони системи у дужини од око 14.000 km. Суша је главна елементарна непогода у ЈАР. Мало је језера већих размера, а од важнија су Криси, Сибаја, Овистон и Ронфолтејн.Енциклопедијски атлас света. стр. 85.
Флора и фауна мини|200п|Финбос, флористичко царство које се налази само у Јужноафричкој Републици, код Кејптауна