Зоран Маневић (Скопље, Краљевина Југославија, 1937 — 4. април 2019)Зоран Маневић (1937—2019) („Вечерње новости”, 12. април 2019) српски је историчар архитектуре.Danas: Monografija o arhitekti Đorđu Tabakoviću Error in webarchive template: Check |url= value. Empty. Објавио је низ књига и студија у својој области, и члан је управног одбора часописа Архитектура и урбанизамArhitektura i urbanizam Error in webarchive template: Check |url= value. Empty.
, , at the Serbian Citation Index of the National Library of Serbia као и председник Асоцијације српских архитеката.Glas javnosti: "Slučaj Rajićeva", srećom bez žrtava
Биографија Потиче из српске породице из Македоније која се преселила у Београд после Другог светског рата, јер није хтела да се македонизује у Титовом режиму. Маневић је основну школу, гимназију и Архитектонски факултет (1961) завршио у Београду.
Магистрирао је 1967. а докторирао 1980. на Филозофском факултету Универзитета у Београду, Одељење историје уметности (тема: Појава модерне архитектуре у Србији; ментор Војислав Кораћ, чланови комисије за одбрану – Дејан Медаковић и Лазар Трифуновић).Зоран Маневић, биографска одредница у зборнику Могуће стратегије развоја Србије, САНУ, Београд (2014). стр. 1119.
Од 1963. до 1970. био је запослен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС), од 1970. до 1990. у Градском заводу за заштиту споменика културе Београда, био је 1990–1995. управник Института за историју уметности Филозофског факултета, затим поново у ИАУС 1995–2000.
Оснивач је Салона архитектуре (1974) као и Клуба архитеката (1997) који 2010. прераста у Асоцијацију српских архитеката.
Оснивач, власник и главни и одговорни уредник часописа Архитектура који од 1998. излази најпре као месечник (око 100 бројева), а потом као двомесечник. Сарадник периодичних публикација: Архитектура и урбанизам (Београд), Зборник Матице српске за ликовне уметности (Нови Сад), Годишњак Музеја града Београда, Човјек и простор (Загреб), Синтеза (Љубљана), Уметност (Београд).
Библиографија Михајло Митровић: изложба архитектуре (1971) Злоковићев пут у модернизам (1976) Архитектура и политика(1937—1941) (1984) Архитектура XX вијека (1986) Градитељи (1986) Традиција и савремено српско црквено градитељство (1995) Александар Ђокић (1995) Лексикон српских архитеката, (1999), Лексикон српских неимара (2002) Лексикон неимара(2008) — оснивач, идејни творац и уредник Стојан Максимовић: стваралаштво (2006)
Референце
Спољашње везе Асоцијација српских архитеката
Категорија:Webarchive template errors Категорија:Рођени 1937. Категорија:Умрли 2019. Категорија:Скопљаци Категорија:Срби у Северној Македонији Категорија:Доктори наука Категорија:Српски архитекти Категорија:Српски историчари уметности