Душан Марковић (Врање, 11. јул 1879 — Београд, 12. октобар 1935) је био дивизијски генерал и командант Жандармерије (1929 —1935).

Биографија

Рођен је у Врању 11. јула 1879, од мајке Цајке и оца Михаила, коњичког капетана.

Гимназију је завршио у Нишу. Био је питомац 29. класе Ниже школе (1896 — 1899) и 12. класе Више школе Војне академије (1902—1904), коју је са успехом завршио. Завршио је Артиљеријску школу гађања у Србији.

До 1902. године је био водник Тимочког и Моравског артиљеријског пука. Био је командир вода у Артиљеријском пуку Дунавске дивизије I позива до 1907. Стажирао је у Француској 1907. ради проучавања језика. Исте године је постао ађутант Главног генералштаба и крајем 1907. је постављен за командира батерије Артиљеријског пука Дунавске дивизије I позива. и на До 1912. године био је командир Дунавског и Шумадијског артиљеријског пука.

У Првом балканском рату са Турцима је био командир батерије у Дунавском артиљеријском пуку. Учествовао је у ослобађању Косова. У Другом балканском рату је био командир батерије Артиљеријског пука Шумадијске дивизије II позива и заступник команданта 2. дивизиона истог пука командир батерије. Учествовао је у борбама на Грленским висовима 1913. Након тога, до јула 1914. је био командир батерије у Артиљеријској подофицирској школи. У Првом светском рату, до августа 1916. је био командант дивизиона у Тимочком артиљеријском пуку и пољском дивизиону Вардарске дивизије. До августа 1919. је био у служби у артиљеријском одељењу Врховне команде. Учествовао је у борбама код Островског језера, на Црној реци 1916. и у Пробоју Солунског фронта (1918). Након рата је ступио у до јуна 1921. је био командир батерије Артиљеријског пука Дравске дивизије у Љубљани. Након тога је радио у Артиљеријској инспекцији, у Наставном одељењу Главног генералштаба (1922), командант Потиске артиљеријске бригаде у Кикинди (септамбар 1923), поново у Наставном одељењу Главног генералштаба (октобар 1924). У чину дивизионог генерала, постао је командант Брегалничке дивизијске области у Штипу (фебруар 1927).

Био је командант Жандармерије од 4. октобра 1929. и на том положају је остао до августа 1935, када је због болести разрешен дужности и стављен на расположење Министарству војске и морнарице.

Чинови потпоручник 1899. поручник 1902. капетан 1906. мајор 1912. потпуковник 1914. пуковник 1915. бригадни генерал 1923. дивизијски генерал 1927. Породица

Био је ожењен са Јулијаном, ћерком пешадијског поуковника Михаила Пачића са којом је имао ћерку Браниславу (1912—1933).

Одликовања Карађорђева звезда са мачевима IV реда Орден Белог Орла са мачевима IV и III реда Орден Светог Саве I реда Сребрна медаља за храброст Златна медаља за храброст Орден Легије части III реда Ратни крст (француски) Орден за нарочите заслуге (енглески) Ратни крст (грчки)

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1879. Категорија:Умрли 1935. Категорија:Врањанци Категорија:Сахрањени у Алеји великана на Новом гробљу у Београду Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Носиоци Ордена Белог орла Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде Категорија:Генерали Југословенске војске Категорија:Официри из Београда