Александар Гељевич Дугин (; Москва, 7. јануар 1962) руски је филозоф, геополитичар, књижевник и универзитетски професор. Професор је на Московском државном универзитету Ломоносов и члан Саветодавног одбора председника Думе.
Дугинов утицај на руску владу и на председника Владимира Путина је предмет различитих тумачења. Он нема званичне везе са Кремљом, али се у западним медијима често помиње као „Путинов мозак“Multiple sources: и да је одговоран за обликовање руске спољне политике. In Russian: Други тврде да је Дугинов утицај ограничен и да је увелико преувеличан, на основу тога што подударност између његових ставова и званичне руске спољне политике не имплицирају узрочност.
Ставови Зачетник је идеје новог евроазијатства, а близак је високим политичким и војним круговима у Русији. Присталица је традиционализма, критичар марксизма и либерлизма.
Дугин не гледа благонаклоно на либерализам и Запад, посебно хегемонију САД. Он тврди: „Ми смо на страни Стаљина и Совјетског Савеза“. За себе каже да је конзервативац: „Ми, конзервативци, желимо јаку, чврсту државу, желимо ред и здраву породицу, позитивне вредности, јачање значаја религије и Цркве у друштву“. Он додаје: "Хоћемо патриотски радио, ТВ, патриотске стручњаке, патриотске клубове. Хоћемо медије који изражавају националне интересе". Познат је по својим традиционалистичким, анти либералним ставовима који су неки аутори на Западу окарактерисали као фашистичке.
Он је теоретизирао оснивање „евро-азијске империје” способне да се бори против западног свијета који предводе САД. У том смислу, био је организатор и први вођа ултранационалистичке Национал-бољшевичке партије од 1993. до 1998. (заједно са Едуардом Лимоновим), а потом и Националног бољшевичког фронта и Евроазијске партије, која је тада постала невладина организација. Дугинова евроазитска идеологија стога има за циљ уједињење свих народа који говоре руски у једној земљи.
Пре него што је 2008. избио рат између Русије и Грузије, Дугин је посетио Јужну Осетију и предвидео: „Наше трупе ће заузети главни град Грузије Тбилиси, целу земљу, а можда чак и Украјину и полуострво Крим, који је историјски део Русије, ионако. " После тога је рекао да Русија „не треба да се заустави на ослобађању Јужне Осетије, већ да иде даље“, и „морамо да урадимо нешто слично у Украјини“. Дугин је 2008. изјавио да Русија треба да понови грузијски сценарио у Украјини, односно да је нападне. Септембра 2008, после руско-грузијског рата, није крио љутњу према Путину, који се није усудио да „обнови Царство“. In Russian:
Дугин предлаже да се петој колони одузме руско држављанство и да се депортује из Русије: „Сматрам да је потребно пету колону депортовати и одузети им држављанство. Међутим, 2007. Дугин је тврдио: „Више нема противника Путинове политике, а ако их има, они су психички болесни и треба их послати на профилактички здравствени преглед“. Током 2014. Дугин је у интервјуу за Шпигел потврдио да сматра да су Путинови противници ментално болесни. In Russian: У једној од својих публикација, Дугин је увео термин шеста колона и дефинисао је као „пету колону која се само претвара да је нешто друго“, они који су за Путина, али захтевају да се он залаже за либералне вредности ( за разлику од либералне пете колоне која је конкретно против Путина). Током руске војне интервенције у Украјини 2014. године, Дугин је рекао да је цела руска шеста колона чврсто стала за украјинског олигарха Рината Ахметова. Дугин сматра да, „треба да се боримо против пете и шесте колоне“.
Према Дугину, требало би забранити интернет: „Мислим да Интернет као такав, као појаву, вреди забранити јер никоме не даје ништа добро.
Отворено је китиковао Путина што није успео да одбрани руске градове као што је Херсон.
Лични живот Дугина је у руској православној цркви у Мичуринску крстила његова прабака Елена Михаиловна Каргалцева када је имао шест година. Од 1999. формално је пришао огранку старовераца, руског верског покрета који је одбацио реформе званичне Руске православне цркве из 1652–1666.
Дугинова прва жена била је Евгенија Дебрјанскаја, руска активисткиња. Имају сина Артура Дугина, коме су дали име у част Артура Рембоа. Дугин је имао ћерку Дарју Дугину са својом другом женом, филозофом Наталијом Мелентјевом. Двадесетог августа 2022, Дарја Дугина је убијена у експлозији аутомобила бомбе када је аутомобил који је возила експлодирао у близини предграђа Москве. Нејасно је да ли је она била мета или је њен отац, за кога се очекивало да путује са њом, али је у последњем тренутку прешао у други аутомобил.
Против њега су санкције увеле САД, Канада, Јапан и Украјина.
Дела Неколико Дугинових књига је на енглеском језику објавила издавачка кућа Arktos Media. Књиге Пути абсолюта . — М., 1990 Конспирология. — М.: Арктогея, РОФ «Евразия», 1992, 2005. — , Гиперборейская теория. — М., 1993 Консервативная революция. —М., 1994 Тамплиеры пролетариата . — М., 1996 Мистерии Евразии . — М., 1996 Метафизика благой вести . — М., 1996 Основы геополитики . — М., 1997, 1999, 2000, 2001 (переведена на французский, румынский, сербский, грузинский, итальянский, испанский и английский языки) Абсолютная Родина . — М., 1999 Наш путь. — М., 1999. — Евразийский путь. М., 2002 Русская вещь . В 2 т. — М., 2001; 2006 Эволюция парадигмальных оснований науки . — М., 2002 Философия традиционализма . — М., 2002. — (Лекции «Нового университета») Основы евразийства . — М., 2002 Проект «Евразия» . — М., 2004 Евразийская миссия Нурсултана Назарбаева . — М., 2004. — Философия политики . — М., 2004 Философия войны . — М., 2004 Конспирология. — М., 2005 Поп-культура и знаки времени. — М.: Амфора, 2005. — 496 с. — Обществоведение для граждан новой России. — М., 2007. — Геополитика постмодерна. — М.: Амфора, 2007. — 384 c. — Знаки великого норда. Гиперборейская теория. — М.: Вече, 2008. — (переиздание «Гиперборейской теории») Постфилософия. — М., 2009 Радикальный субъект и его дубль. — М., 2009 Четвёртая политическая теория. — М.: Амфора, 2009 Структурная социология . — М.: Академический проект, 2010 Логос и мифос. Глубинное регионоведение . — М.: Академический проект, 2010 Кризис: конец экономической теории. — М., 2010 Мартин Хайдеггер: философия другого Начала . — М.: Академический проект, 2010 Социология русского общества. Россия между Хаосом и Логосом . — М.: Академический проект, 2010 Социология воображения. — М.: Академический проект, 2010 Мартин Хайдеггер: возможность русской философии . — М.: Академический проект, 2011 Археомодерн . — 2011 Геополитика. — М.: Академический проект, 2011 Этносоциология. — М.: Академический проект, 2011 Социология геополитических процессов. — М., 2011 Геополитика России. — М.: Академический проект, Гаудеамус, 2012. — 424 с. — (Gaudeamus). — 1000 экз. — , Теория многополярного мира. — М., 2012 В поисках тёмного Логоса. — М., 2012. — 516 с. — Международные отношения. Парадигмы, теория, социология. — М., Академический проект, 2014. — США и новый мировой порядок. — Vide, 2013 (в соавторстве с Олаво де Карвальо) Четвёртый путь. — М., 2014. — 683 с. — Мартин Хайдеггер. Последний бог. — М.: Академический проект, 2014. — 846 c. — Евразийский реванш России. — М.: Алгоритм, 2014. — 256 с. — Украина: моя война. Геополитический дневник. — 2015. — Воображение. Философия, социология, структуры. — М., Академический проект, 2015. — Русская война. — М.: Алгоритм, 2015. — 272 с. — Русский Логос — русский Хаос. Социология русского общества. — 2015. — Геополитика. Учебное пособие. — 2015. — Теория многополярного мира. Плюриверсум. Учебное пособие. — 2015. — Мартин Хайдеггер. Метаполитика. Эсхатология бытия. — М.: Академический проект, 2016. — Politica Aeterna. Политический платонизм и «Черное Просвещение» — М.: Академический проект, 2020. — Постфилософия. Три парадигмы в истории мысли — М.: Академический проект, 2020. — В поисках темного Логоса (философско-богословские очерки) — М.: Академический проект, 2021. — Интернальные Онтологии. Сакральная физика и опрокинутый мир — М.: Директмедиа Паблишинг, 2022. — Антикейменос. Эпистемологические войны. Боги чумы. Великое пробуждение. — М.: Академический проект, 2022. — Четвертая Русь. Контргегемония. Русский концепт — М.: Академический проект, 2022. — В пространстве Великих снов (путешествия на край утра). Русская вещь-3 — М.: Академический проект, 2022. — Бытие и Империя. Онтология и эсхатология Вселенского Царства — М.: АСТ, 2023. — Постфилософия. Три парадигмы в истории мысли — М.: Академический проект, 2023. — Четвертый путь. Введение в четвертую политическую теорию — М.: Академический проект, 2024. —
Види још
Сверуска нација Антиглобалистички покрет Панславизам Руски свет Русофилија Словенофилство Етатизам
Референце
Литература
. PhD in Politics, University of Cambridge,
Спољашње везе Срби су исти као Руси, само бољи („Политика”, 30. јун 2017) Ненад Станковић: Како медији у Канади и САД виде Александра Дугина („Политика”, 24. август 2022)
Категорија:Рођени 1962. Категорија:Московљани Категорија:Руски филозофи Категорија:Руски политичари Категорија:Руски књижевници Категорија:Колумнисти