Ратни пут Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита

усправно|мини|десно|Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, септембра 1942. године Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито је у току Народноослободилачког рата, од 1941. до 1945. године прешао ратни пут дуг око 20.000 километара. Почетак рата 6. априла 1941. године затекао га је у Загребу, а почетком маја је прешао у Београд, одакле је илегално боравећи у окупираном граду, руководио припремама за оружани устанак, као и првим устаничким акцијама. Половином септембра 1941. године прешао је на ослобођену територију и од тада па до краја рата је непосредно руководио оружаним јединицама Народноослободилачког покрета.

За Врховног команданта НОВ и ПОЈ, односно команданта Главног штаба НОПО Југославије, Јосип Броз Тито је био изабран на седници Централног комитета КП Југославије, одржаној 27. јуна 1941. године у Београду, на којој је Главни штаб формиран као војно-политичко руководство устанка и оружане борбе. Као генерални секретар КП Југославије Јосип Броз Тито је још 10. априла 1941. године од стране ЦК КПЈ био именован за председника Војног комитета, који је био формиран са задатком да руководити припремом КПЈ и народа за борбу против окупатора. Све до формирања Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 26. новембра 1942. године, Врховни штаб је био централни руководећи војно-политички орган Народноослободилачког покрета. На Другом заседању АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године формиран је Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) за чијег је председника именован Јосип Броз Тито, обављајући истовремено и функцију повереника за народну одбрану. Након заседања, Председништво АВНОЈ-а је на предлог словеначке делегације Титу доделило назив маршала Југославије.

Као председник НКОЈ-а Тито је водио и међународне разговоре, најпре са савезничким војним мисијама, а потом и са представницима Савезничких снага. Прво Титово ратно путовање ван Југославије било је јуна 1944. године када је неколико дана провео у Барију, у Италији. Након тога је боравио на острву Вису, одакле је почетком августа поново отишао у Италију, где се у Напуљу 12. августа сусрео са британским премијером Винстоном Черчилом. Половином септембра 1944. године, са Виса је отпутовао у Крајову у Румунији, одакле је 21. септембра отпутовао у Москву, где је водио разговоре са маршалом Јосифом Стаљином и другим совјетским руководиоцима. Из Москве се 28. септембра поново вратио у Крајову, где је боравио све до почетка октобра 1944. када је дошао у Вршац.

У току Народноослободилачког рата, Тито се као Врховни командант, заједно са другим члановима Врховног штаба, више пута налазио у озбиљној опасности од непријатеља, а међу најкритичније моменте спадају — крај новембра и почетка децембра 1941. након пада Ужица, марта 1943. током борби вођених у Четвртој непријатељској офанзиви, маја и јуна 1943. током борби у Петој непријатељској офанзиви, као и 25. маја 1944. године током немачког десанта на Дрвар. Тито је био једини Врховни командант у Другом светском рату који је лично предводио своје борце и који је у тим борбама био рањен 9. јуна 1943. године на Озрену, током битке на Сутјесци.

Прву ратну годину Тито је започео у Загребу, а завршио у Подроманији, код Соколца. Током ове године Тито је боравио у западној Србији, Санџаку и источној Босни, боравећи дужи период у окупираном Београду (8. мај—16. септембар) и ослобођеним градовима Крупњу (22. септембар—15. октобар) и Ужицу (15. октобар—29. новембар). Другу ратну годину започео је у Бијелој Води, код Соколца, а завршио у Бихаћу. У овој години је боравио у источној Босни, северној Црној Гори и Босанској крајини, боравећи дужи период у Фочи (25. јануар—9. мај), Млиништу (14. септембар—8. октобар), Оштрељу (8. октобар—25. новембар), Босанском Петровцу (29. новембар—20. децембар) и Бихаћу (20. децембар—9. јануар ’43). Трећу ратну годину започео је у Бихаћу, а завршио у Јајцу. У овој години боравио је у Босанској крајини, Херцеговини, северној Црној Гори и источној Босни, боравећи дужи период у Цазину (9—27. јануар), селу Говза, код Фоче (2. април—2. мај) и Јајцу (25. август—6. јануар ’44). Четврту ратну годину Тито је започео у Јајцу, а завршио у Београду. Током ове године, боравио је у Босанској крајини, острву Вис и Београду, боравећи дужи период у Дрвару (15. јануар—25. мај), Вису (8. јун—18. септембар) и Београду (од 25. октобра). Од ослобођења Београда, октобра 1944. године Тито је боравио у њему и одатле руководио завршним операцијама за ослобођење Југославије. Овде је примио вест о капитулацији Нацистичке Немачке, 9. маја, као и вест о капитулацији немачко-квислиншких снага у Југославији, 15. маја 1945. године.

За време Народноослободилачког рата Тито је боравио на територији четири југословенске републике — Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске. Поред Београда, у коме је за време рата боравио два пута — од 8. маја до 16. септембра 1941. и од 25. октобра 1944. до 20. маја 1945. године, Јајце је место у коме је Тито најдуже боравио током рата, од 25. августа 1943. до 6. јануара 1944. године, где је са најближим сарадницима провео 135 дана. Током читавог Титовог ратног пута, од септембра 1941. до октобра 1944. године, о његовој, као и безбедности чланова Врховног штаба, бринули су припадници Пратећег батаљона Врховног штаба. Након ослобођења Београда, бригу о безбедности Врховног команданта преузела је тада формирана Гардијска бригада. Због истакнутих заслуга, његових припадника у борби, као и на извршавању задатака, Пратећи батаљон је јуна 1958. године одликован Орденом народног хероја.

1941. година Загреб десно|мини|250px|Спомен-плоча на згради у Загребу, у којој је одржана седница ЦК КПЈ и ЦК КПХ 10. априла 1941. У годинама пред почетак Другог светског рата у Југославији, генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито је боравио у Загребу, где се налазило и седиште Централног комитета КП Југославије. У периоду од 1935. до 1941. године Тито је становао на Стењевецу, у данашњој Улици керестиначких жртава број 1. Такође, користио је и стан-гарсоњеру у Улици Свети Дух број 103, а одлазио је понекад и код свог сестрића Мартина, који је становао на Грабовцу број 20, у кући коју је Веда Загорац, по Титовом налогу купила за потребе КПЈ. Поред ових станова, Тито се у Загребу, користио и раним другим становима, чланова или симпатизера КПЈ, у којима је одржавао састанке, саветовања и др. Често је навраћао и боравио на Трешњевци, у стану Кате Думбовић. У овом периоду Тито је често одлазио у Београд, где се налазио део чланова Централног комитета. Октобра 1940. године у Загребу је у насељу Дубрава одржана Пета земаљска конференција КПЈ, на којој је Тито формирао ново руководство КПЈ и од тада се седиште ЦК КПЈ налазило у Загребу.

Крајем фебруара 1941. године Тито је боравио у Београду, где је присуствовао Покрајинском саветовању КПЈ за Србију. Месец дана касније, у Београду је 27. марта 1941. године избио војни пуч у коме је збачена Влада Цветковић-Мачек и оборен Тројни пакт, коме је Краљевина Југославија неколико дана раније приступила. Како би се што боље упознао са новонасталом политичком ситуацијом Тито је увече 28. марта дошао авионом у Београд, где је сутрадан 29. марта 1941. присуствовао новом Покрајинском саветовању ПК КПЈ за Србију, а након тога се преко Ивана Рибара састао са представницима левих грађанских партија — Драгославом Смиљанићем, Драгољубом Јовановићем и Душаном Богдановићем. Тито се у Загреб вратио почетком априла и овде га је 6. априла 1941. године затекао напад Сила осовина на Југославију.

Два дана потом, Тито је у Загребу одржао састанак с групом чланова ЦК КПЈ, ЦК КПХ и МК КПЈ за Загреб, а 10. априла на дан када су немачке трупе ушле у Загреб и када је проглашена усташка Независна Држава Хрватска, Тито је на Максимиру одржао заједничку седницу ЦК КПЈ и ЦК КПХ на којој је размотрена дотадашња ситуација и одлучено да се фашистичком окупатору пружи отпор, па је у вези с тим формиран Војни комитет с Титом на челу. Пошто се приближавао празник рада 1. мај, Тито је 15. априла упутио Проглас народима и радничкој класи Југославије у коме је осуђено стварање НДХ, као и распиривање братоубилачке мржње. Осећајући потребу за ширим саветовањем руководства КПЈ, Тито је почетком маја 1941. године у Загребу одржао Мајско саветовање КПЈ коме су присуствовали делегати свих Покрајинских комитета, изузев из Македоније. На саветовању је анализиран Априлски рат и окупација Југославије и наглашено да КПЈ не признаје окупацију и да комунисти треба да се стану на чело ослободилачке борбе и да све партијске организације формирају Војне комитете који ће водити припреме за оружани устанак.

Пошто је на саветовању одлучено да се седиште ЦК КПЈ пребаци из Загреба у Београд, Тито је 7. маја напустио Загреб и возом је преко Нове Градишке, Славонског Брода, Винковаца, Шида и Инђије стигао ујутро 8. маја 1941. у Земун и истог дана се бродом пребацио у Београд. Путовао је у пратњи Даворјанке Пауновић, која је била курир између ПК КПЈ за Србију и ЦК КПЈ. Титов одлазак у Београд организовао је Владо Поповић, делегат ЦК КПЈ при ЦК КПХ, који му је преко Вице Буљана набавио легитимацију и путну исправу на име инжењера Славка Бабића.

Окупирани Београд По доласку у Београд, Тито је прва два дана провео у стану породице партијског активисте Василија Раичковића на Врачару, у Тополској улици број 14, где је илегално становао и члан Политбироа ЦК КПЈ Иван Милутиновић. Овде се Тито сусрео са члановима ЦК КПЈ који су боравили у Београду, секретаром ЦК СКОЈ-а Ивом Лолом Рибаром и Светозаром Вукмановићем Темпом, који је руководио централном партијском техником. Потом је прешао у стан партијског активисте инжењера Светозара Савичевића у Звечанској улици број 44. Пошто је у близини овог стана живео један виши немачки официр, Тито се у другој половини маја преселио у вилу Владислава Рибникара, на Дедињу, у Ботићевој улици број 5. Овде је провео неколико дана и потом се преко Милентија Поповића преселио у кућу Мирка и Вере Ненадовић. Ова кућа налазила се у тада још не изграђеном делу Дедиња, у Новој улици (данас Улица Јована Жујовића) код Железничке болнице (данас болница „Др Драгиша Мишовић”). Ненадовићи су били симпатизери КПЈ и још пре рата је у њиховој кући, изграђеној 1940. године, било направљено илегално склониште за потребе КПЈ. Тито је у овој кући боравио пуна три месеца, а током његовог боравка нико из руководства КПЈ, изузев Милентија Поповића, није знао где се налази кућа у којој станује. Везу са другим члановима ЦК КПЈ и курирским пунктовима Тито је одржавао преко групе курира у којој су били — Даворјанка Пауновић, Гроздана Белић, Лула Планојевић и Буба Ђурђевић, која је била рођена сестра Вере Ненадовић, власнице куће.

220px|мини|лево|Вила Рибникара на Дедињу Током боравка у кући Ненадовића, Тито је користио и друге партијске станове. Седница ЦК КПЈ поводом напада на Совјетски Савез, одржана је 22. јуна 1941. у стану партијског активисте Воје Мрчарице у Молеровој улици број 43, а седница седница ЦК КПЈ на којој је донета одлука о подизању устанка, 4. јула 1941. у вили Рибникара. Такође, коришћени су и станови у Француској улици, у Улици војводе Драгомира, у Ластовкој улици (данас улица Симе Лозанића) број 9 и др. Тито је скоро свакодневно долазио у вилу Рибникара, а ту су навраћали и други чланови руководства КПЈ — Иво Лола Рибар, Иван Милутиновић, Владимир Поповић, Ђуро Стругар, Драган Павловић, Темпо Вукомановић, Владимир Дедијер и др. Након хапшења Филипа Мацуре, партијског активисте и специјалног курира, који је половином августа 1941. ухапшен испред виле Рибникара, Тито је ређе долазио у вилу. Нико од Титових станодаваца, па ни партијских активиста који су долазили у контакт с њим, изузев чланова руководства КПЈ, нису знали ко је он стварно и коју функцију обавља, али су претпостављали да је високи функционер КПЈ.