Историја Јужноафричке Републике дуга је преко 100 хиљада година. Верује се да су тада први људи населили територију Јужноафричке Републике. Историјски запис ове етнички разнолике земље генерално је подељен на пет различитих периода: преколонијално доба, колонијално доба, постколонијално доба, доба апартхејда и доба после апартхејда. Већину ове историје, посебно колонијално и постколонијално доба, карактеришу сукоби култура, насилни територијални спорови између европских досељеника и староседелаца, расељавања и репресије и друге политичке и расне тензије.
Открића дијаманата и злата у деветнаестом веку имала су велики утицај на богатство регије, постављајући је на светску позорницу, док се економија променила од искључиво пољопривредне до индустријализоване са развијеном урбаном инфраструктуром. Открића су такође довела до нових сукоба који су кулминирали у отвореном рату између бурских становника и Британске империје, борећи се, у суштини, за контролу над новонасталом рударском индустријом у Јужној Африци.
Након пораза Бура у Англо-бурском рату односно Другом бурском рату (1899–1902), Јужноафричка унија је настала као самоуправни доминион Британске империје под условима Јужноафричког акта из 1909. године, који је спојио четири претходно одвојене британске колоније: Рт добре наде (Колонија Кејп), Натал, Трансвал и реку Орање. Земља је 1934. године стекла потпуни суверенитет, у оквиру Британске империје, након усвајања Закона о статусу уније. Веза са британским монархом је прекинута 31. маја 1961. године као последица референдума из 1960. године, који је легитимизовао да земља постане суверена држава под именом Република Јужна Африка или Јужноафричка Република. Усвојен је републички устав.
Од 1948. до 1994. године, у политици Јужноафричке Републике доминирао је Африканерски национализам. Расна сегрегација и бела мањинска владавина, званично познато као апартхејд, африканерска реч која значи „одвојеност”, настала је 1948. године (под британском владавином) и постала званични закон сегрегације када је Јужна Африка постала република. То је био продужетак сегрегационистичког законодавства донетог 1960. године. Након деценија оружане борбе и међународне опозиције апартхејда, током којег је војну и политичку подршку обезбедио Совјетски Савез за нерасни Афрички национални конгрес (АНК), 27. априла 1994. године АНК је однео победу на првим демократским изборима у земљи у којој би све расе могле гласати. Од тада, Афрички национални конгрес доминирао је политиком у Јужноафричкој Републици, у несигурном савезу са Јужноафричком комунистичком партијом и Конгресом јужноафричких синдиката.
Рана историја (пре 1652) Праисторија
мини|Дете из Таунга Научници који су истраживали периоде пре него што су направљени писани историјски записи, утврдили су да је територија, која се данас назива Јужноафричком републиком, један од важних центара еволуције човека. Насељавали су је аустралопитеци од пре најмање 2,5 милиона година. Модерно људско насеље појавило се пре око 125 хиљада година у средњем каменом добу, што је показано археолошким открићима у Класиес Ривер пећинама. Прво људско насеље повезано је са ДНК групом пореклом из северозападне области јужне Африке и још увек је преовлађујући код домаћих Којсанаца. Јужну Африку су касније населили мигранти из западног региона централне Африке који говоре банту језик.
Професор Рејмонд Дарт открио је 1942. године у Бломбос пећини лобању детета из Таунга стару 2,51 милиона година, први пример -{Australopithecus africanus}- икад пронађеног. Пратећи Дартове кораке, Роберт Брум открио је нови, много робуснији хоминид 1938. године -{Paranthropus robustus}- у Кромдраи, а 1947. године открио је још неколико примера -{Australopithecus africanus}- у Стеркфонтејну. У даљем истраживању у пећини Бломбос 2002. године откривена су гравирања са зорцима мреже или укрштања, која датирају од пре 70 хиљада година. Ово је тумачено као најранији пример апстрактне уметности или симболичке уметности коју је створио -{Homo sapiens}- икада откривен.
У последњих неколико деценија појавило се много више врста раних хоминида. Најстарије је Мало стопало, колекција костију стопала непознатих хоминида старих између 2,2 и 3,3 милиона година, откривених у Стеркфонтејну од стране Роналда Кларка. Важан скорији проналазак био је проналазак 1,9 милиона година старог -{Australopithecus sediba}-, откривеног 2008. године. Откриће у близини Јоханезбурга објављено је 2015. године, а откривена је претходно непозната врста -{Homo}-, названа -{Homo naledi}-. Ово је описано као једно од најважнијих палеонтолошких открића у модерном времену.
Бушмани и Хотентоти мини|Којсанци показују како се пали ватра трљајући штапове. Сматра се да су потомци средњопалеолитских популација домородачка племена Бушмани и Хотентоти. Насељавање јужне Африке од стране предака Којсанаца одговара најранијем раздвајању популације -{Homo sapiens}- у целини, повезано је са генетичком науком са оним што је описано научним терминима као матрилинеарна хаплогрупа Л0 (мтДНК) и патрилинеарна хаплогрупа А (Y-ДНК), пореклом из северозападне области јужне Африке.
Бушмани и Хотентоти груписани су под називом Којсанци и у суштини им се разликују само занимања. Док су Бушмани били ловци, Хотентоти су били пастири.
Археолошка открића костију стоке на полуострву Кејп указују на то да су се Хотентоти почели ту насељавати пре око 2 хиљаде година. Крајем 15. и почетком 16. века, португалски морнари, који су били први Европљани на Кејпу, сусрели су се са пастирима Хотентотима са стоком. Касније, енглески и холандски поморци су крајем 16. и 17. века разменили метале за стоку и овце са Хотентотима. Конвенционално је гледиште да је доступност стоке био један од разлога зашто је средином 17. века Холандска источноиндијска компанија основала седиште на месту на коме се данас налази лука Кејптаун. Почетно порекло Хотентота остаје неизвесно.Karim Sadr, Invisible Herders: The Archaeology of Khoekhoe Pastoralists, Archived 20 November 2015 at the Wayback Machine. University of Witwatersrand, South Africa
Успостављање службеног положаја Холандске источноиндијске компаније у Кејпу 1652. године убрзо је довело до сукоба између холандских насељеника и Којсанаца око власништва земљишта. Почели су шверц и крађа стоке, док су Којсанци силом протерани са полуострва, после ратова. Први којсанско-холандски рат избио је 1659. године, други 1673. године, а трећи је трајао од 1674. до 1677. године. До тренутка њиховог пораза и протеривања са полуострва и околних округа, Којсанци су десетковани епидемијом великих богиња, против којих Којсанци нису имали природног отпора или домаћих лекова. Болест су донели на полуострво холандски морнари.
Банту народи Ширење Бантуа је било једно од најважнијих демографских кретања у људској праисторији, чистећи велики део афричког континента током другог и првог миленијума пре нове ере. Заједнице људи који говоре банту језике стигле су до јужних делова Африке из слива Конга. Напредни Бантуи продрли су на територије Хотентота, присиљавајући домородачко становништво ове регије да се преселе на безводна подручја. Неке мигрантске групе, преци данашњег народа Нгони (Зулу, Коса, Свази и Ндебеле), више су волеле да живе близу источне обале што је данас Јужноафричка Република. Други, данас познати као Сото-Тсвана народи (Тсвана, Педи и Сото), настанили су се у унутрашњости, на висоравни познатој као Хајвелд, док су данашњи народи Венда, Лемба и Тсонга направили своје домове у североисточним подручјима данашње Јужноафричке Републике.
Краљевство Мапунгубве, које се налазило близу северне границе данашње Јужноафричке Републике, на ушћу река Лимпопо и Шаше, у непосредној близини данашњег Зимбабвеа и Боцване, прво је аутохтоно краљевство у јужној Африци између 900. и 1300. године. Оно се развило у највеће краљевство на потконтиненту пре него што је напуштено због климатских промена у 14. веку. Ковачи су правили предмете од гвожђа, бакра и злата, како за локалну декоративну употребу, тако и за спољну трговину. Краљевство је контролисало трговину преко источноафричких лука према Арабији, Индији и Кини и широм јужне Африке, чинећи га богатим кроз размену злата и слоноваче за увозне предмете, попут кинеског порцелана и персијских стаклених перлица.
Специфичности контакта између Банту народа и домаћих етничких група Којсанаца остају у великој мери непредвиђене, иако постоји језички доказ неке асимилације, пошто неколико јужних језика Банту (посебно Коса и Зулу) садрже многе цоктаве сугласнике којсанских језика. Асимилација није слична оној код европских насељеника, који су се прилагодили и асимилирали холандски, фламански, немачки и малајски језик у африканерски језик.
Рано европско истраживање
Португалска улога
Португалски поморац Бартоломео Дијас био је први Европљанин који је истражио обалу Јужне Африке 1488. године, покушавајући да открије трговачки пут до Далеког истока преко најјужнијег дела Јужне Африке, коју је назвао Кабо дас Торментас, што значи Рт Олуја. Новембра 1497. године, флота португалских бродова под командом португалског морепловца Васка да Гаме обишла је Рт Добре Наде. До 16. децембра флота је прошла Велику рибљу реку на источној обали јужне Африке, где се Дијас раније вратио. Да Гама је обали дао име Натал док су пролазили, што на португалском значи Божић. Флота Да Гаме наставила је на север према Занзибару и касније пловила источно, стигавши на крају до Индије и тиме отворивши Кејп руту између Европе и Азије.
Холандска колонијализација (1652–1815) Холандска источноиндијска компанија (на данашњем холандском: -{Vereenigde Oostindische Compagnie}- или VOC) одлучила је основати трајно насеље у Кејпу. Ова компанија, једна од најважнијих европских трговачких кућа које плове путем зачина на исток, није имала намеру да колонизује ову област, уместо тога желела је само да успостави сигуран базни камп у коме би пролазећи бродови могли бити смештени и сервисирани и где би гладни морнари могли набавити свеже залихе меса, воћа и поврћа. У ту сврху, мала експедиција Холандске источноиндијске компаније, под командом Јана ван Рибека, стигла је до залива Тејбл 6. априла 1652. године.
Населили су се у Кејпу како би снабдевали своје трговачке бродове. Којсанци су престали да тргују са Холанђанима, Кејп и VOC морали су да увозе холандске фармере како би основали фарме за опскрбу пролазећих бродова, као и да обезбеде растуће VOC насеље. Мала почетна група слободних грађана, назив по коме су ови фармери били познати, постепено се повећавала и почела да шири своје фарме северно и источно од територије Којсанаца. Слободни грађани били су бивши војници VOC-а и вртлари, који нису били у могућности да се врате у Холандију када су њихови уговори са VOC-ом истекли.Ransford, Oliver. The Great Trek. John Murray. Great Britain. 1972. Page 1 – 2. VOC је такође довела 71 хиљаду робова у Кејптаун из Индије, Индонезије, источне Африке, Маурицијуса и Мадагаскара.
Већина грађана имала је холандско порекло и припадали су Холандској реформистичкој цркви, али је било и неколико Немаца, који су претежно били лутерани. Холанђанима и Немцима су се придружили француски Хугеноти 1688. године, који су били калвинистички протестанти који су побегли из верских прогона у Француској под њенм католичким владарем, краљем Лујом XIV.
Ван Рибек сматрао је неполитичким поробљавање локалних домородаца Бушмана и Хотентота, тако да је VOC почела да увози велики број робова, првенствено из холандских колонија у Индонезији. На крају, Ван Рибек и VOC почели су да праве најамне слуге од Бушмана и Хотентота. Потомство мешаних раса холандских насељеника и Којсанаца и Малајаца постало је познато као Обојени Кејпа и Кејп Малајци. Значајан број потомака из белих и робовских синдиката упијен је у локалну популацију која говори прото-африканерски језик. Симон ван дер Стел, први гувернер холандског насеља, познат по свом развоју уносне јужноафричке винске индустрије, био је мешовитог расног порекла.