Поточна плиска () је птица селица из реда певачица која живи на обалама брдско планинских река и потока. Директно је угрожена изградњом деривационих хидроелектрана на планинским рекама и потоцима.
Опис Мала је птица, дужина тела 17-20 cm. Тело јој је витко и издужено са дугим репом који карактеристично помера горе-доле током кретања. Креће се брзо и одсечно, а лети таласасто. Горњи део тела и глава су сиве, подрепак је жут, а груди и стомак су бели изузев мужјака код којег су груди жуте. Мужјаци имају црно грло и беле бркове и обрве, грло женки је црно прошарано белим док је грло младих птица бело а бркови нису присутни.Killian Mullerney, Lars Svensson, Dan Zetterström, Peter J. Grant: Collins Bird Guide The Most Complete Guide To the Birds of Britain and Europe. HarperCollins, London, 2009
Распрострањеност и станиште Насељава брдско-планинске пределе Европе, Азије и северне Африке. Станишта су јој брзотекуће речице, потоци и обале језера са много истакнутог и голог камења. Неке од интересантних држава где је налажена на лутању су: Аустралија, Боцвана, Камерун, Канада, Малдиви, Сенегал, САД, Замбија и Зимбабве. Углавном је селица. Ван гнездеће сезоне насељава јужније делове Европе, Медитеран, Малу Азију и северну Африку. Током зимског лутања се може наћи на нижима надморским висинама, а чак и у градовима.Motacilla cinerea (Gray Wagtail, Grey Wagtail)
Биологија Гнездећи период је од почетка марта до августа. Оба родитеља граде гнездо и смештају га у шупљине и пукотине стена у близини водотокова. Понекад гнездо смештају на људским грађевинама. Има облик шоље. Спољашњи део је грађен од грубљег биљног материјала док је унутрашњост обложена фином травом а понекад и животињском длаком. Полаже 3-6 пегава јаја чија инкубација траје око две недеље. Храни се воденим бескичмењацима и летећим инсектима, а понекад уме и да ухвати веће тврдокрилце.
Поточна плиска у Србији У прошлости је била типична гнездарица уз горске потоке и реке. Крајем 20. и почетком 21. века гнезди се у већем делу Србије јужно од Саве и Дунава. У Војводини је у малом броју присутна само на Вршачким планинама које је колонизовала крајем 1970-их. У периоду сеобе среће се широм Србије, а одређени број јединки презимљава уз незалеђене водене површине. Популација у Србији је стабилна и броји 8700-12300 гнездећих парова. Најбројнија је у источној Србији где броји 2500-3300 гнездећих парова.Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
Референце
Спољашње везе
-{Grey wagtail videos, photos & sounds}- -{Grey wagtail (schmitzi)}- -{Ageing and sexing (PDF; 0.97 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze}-
Категорија:Motacilla Категорија:Птице описане 1771. године