Учитељска школа у Пироту

мини|Висока школа за васпитаче, некадашња Учитељска школа у Пироту мини|десно|Ученице учитељске школе на радној акцији Морава мини|десно|Ученици учитељске школе на радној акцији 1960

Учитељска школа у Пироту је установа која је радила у Пироту у периоду од 1920. године до 1972. године.

Почеци Грађанство Пирота је упутило молбу тадашњем министру 1919. године да се отвори педагошко одељење при гимназији. Не зна се да ли је то довело до тога али је Министарство решењем одлучило да отвори ово одељење у Гимназији Пирот.

Одлучено је да учење у овом одељењу траје четири године. Такође је одлучено и да се у првој години примају ученици који су свршили 4. разред гимназије, у другој години који су свршили 1. годину педагошког одељења или 5. разред гимназије, у трећој години се примају ученици који су завршили 2. годину педагошког усмерења или 6. или 7. разред гимназије.Архив Југославије, фонд Министарства просвете број 66 Наставни план педагошког одељења се састојао од предмета: хришћанска наука, српски језик и књижевност, немачки језик и књижевност, руски језик и књижевност, историја српска и општа, математика, земљопис, јестаственица, физика, физиологија са хигијеном, психологија са логиком, педагогија са историјом васпитања, методика с историјом основне наставе, школски рад, цртање, црквено певање, световно певање, свирање, пољска привреда с ручним радом, гимнастикаПросветни гласник, 1904, број 8.

Подела предмете на наставнике доносила се на Колегијумима Наставничког већа Гимназије. Наставници педагошког одељења су били и наставници Гимназије те је долазило до честих мењања наставника у току једне школске године. Није било ни довољно стручних наставника. Први наставници који су били искључиво запослени за педагошко одељење су били Владимир Спасић, Славомир Грнчаревић и Цветко Поповић. Много наставника је у то време давало оставке због преобимног посла - морали су да предају и у Гимназији и у педагошком одељењу.

Зграда Учитељске школе мини|лево|Учитељска школа у Пироту 1929. године, разгледница Због оскудевања у простору, Окружни одбор округа Пирота је одлучио да поклони земљиште Старог начелства Министарству просвете у сврхе подизања Учитељске школе 1922. године. Министарство је прихватило предлог али се са самом градњом јако каснило. Ова зграда је сазидана тек 1927. године. На место управитеља Учитељске школе је постављен Владимир Стојадиновић. Настава у новој згради је почела 23. новембра 1927. годинеАрхив Југославије, фонд Министарства просвете, 1927. Наставничко особље се састојало из: 11 наставника и лекар.

Криза Школе 1933. године због недостатка интерната у Школи, Југословенска краљевска влада преко Министарства просвете жели да тихо ликвидира установу. Због тога је било наређено да се обустави упис ученика у нову школску годину. Али је Школа ипак наставила са радом с тим што се број ученика смањивао. Тадашњи в.д. директора је био мишљења да се у школској 1934/35 уписују у први разред само мушка деца јер је то од "националног и политичког интереса"Записник са седнице Наставничког савета, јун 1934.

И поред те жеље, те школске године није вршен упис ученика у први разредАрхив Југославије, августа 1934. Следеће школске године се десило исто и ниједан ученик није уписао први разред док је школске 1937/37 број ученика сведен на 32 у петом разреду. Већ 1938. године се поново уписују у Школу ученици првог разреда али све до 1941. када се због рата прекида рад.

Период 1945—1960 Настављен је рад Школе 1944/45. године са малим изменама у предметима. Уместо немачког изучавао се руски језик а веронаука је постала факултативни предмет. Због недостатка учитеља у школама, четворогодишње школовање је смањено на три године а петогодишње на четири. Још неке новине су уведене: нови предмети: Устав ФНРЈ, социологија са политичком економијом, предвојничка обука, општетехничко образовање; дипломски рад из три дела (писмени, усмени и практично предавање у основној школи).

Неколико пута је у овом периоду промењен кадар наставника пре свега због лошег владања ученика. 1953/54 Учитељска школа је добила допис од Министарства да не врши упис нових ученика због регулисања ученикаПросветни гласник, бр. 9-10,1952. Следеће године се упис одвијао нормално.

Гашење Учитељске школе Шездесетих година је наставнички кадар ове Школе био умногоме квалитетнији јер су чак 17 наставника имали завршене факултете. Интересовање ученика за ову Школу је био велики последње деценије рада. Пре свега због материјалне сигурности после завршетка Школе.

Тадашњи директор Школе Вјекослав Бутиган са председником СО Пирот и послаником Културно-просветног већа СРС посећују Републичку заједницу образовања и константује се да Школа има услове да прерасте у педагошку академију за васпитаче. Школу су у наредном периоду обилазили Међуопштинско веће Ниш, Секретаријат за образовање и културу и просветни саветници из Београда. Утврђено је да Школа има степен испуњености да прерасте у академију.

Учитељска школа радила је све до 1972. године, док је школске 1972/73. године радила само једна група за васпитаче.

Школа је 1973. године постала Педагошка академија за васпитаче деце предшколског узраста и радила је до 1993. године, када постаје Виша школа за васпитаче, а након тога Висока школа струковних студија за образовање васпитача Пирот.

Референце

Литература

Радован Живковић, 80 година образовања учитеља и васпитача у Пироту, Виша школа за образовање васпитача у Пироту, 2000 Милисав Петровић, Вјекослав Бутиган, Полувековни педагошки времеплов 28. генерације учитеља у Пироту, Висока школа струковних студија за образовање васпитача Пирот, 2008

Категорија:Средње школе у Пироту Категорија:Учитељске школе у Србији Категорија:Историја образовања у Србији