Прилошке одредбе су прилози који пружају додатне информације о месту, времену, начину, узроку, итд. реализације ситуације означене реченицом или неличним глаголским јединицама.
Функција, значење и облик Прилошке одредбе нам дају додатну информацију о некој ситуацији која може бити изражена предикатом (глаголом), субјектом и допунама.
На пример, једноставна информација:
Милица вози бицикл.
Може се проширити различитим информацијама:
Милица вешто вози бицикл у парку.
Овакве додатне одредбе су јединице са прилошким значењем: месним, временским, начинским, узрочним и сл. Да би се окарактерисао допринос прилошке одредбе значењу реченице или глаголске синтагме, није довољно само утврдити да се ради о прилошкој одредби, већ је потребно навести и њено значење: одредбе за место; одредбе за време; одредбе за начин; одредбе за узрок, итд.
Тип и облик конституентских јединица: То су прилошке јединице (прилози и прилошке синтагме) или именичке јединице у таквом конституантском облику (зависни падеж, предлошко-падежна конструкција) који им даје прилошко значење (месно, временско, начинско, узрочно итд.)
Опште и посебне прилошке одредбе По својој повезаности са глаголом, прилошке одредбе могу се поделити на два типа:
опште и посебне.
Опште одредбе не зависе од типа глаголског значења, него од чињенице да одређује ситуацију односно њену реализацију, јер се подразумева да је та реализација локализована, да се врши у одређено време, на одређен начин, да је нечим проузрокована и слично. Зато, ако реченица почне са:
Овде; Јуче; Често; Због лошег времена, и сл.
не може се предвидети тип глаголског значења.
Посебне одредбе су условљене значењем глагола и по томе су сродне са допунама. На пример, уз глаголе кретања јављају се посебне одредбе којима се пружа информација у вези са кретањем, као што је одредба за правац.
На пример:
Милица иде кући.
Поред опште одредбе за узрок (због + генитив), која одговара на питање: Зашто? Постоји и посебна одредба за исказивање проузроковача стања, у облику: од + генитив, која одговора на питање: Од чега? И стоји уз глаголе који значе стање.
На пример:
Никола се уморио од трчања.
Подела прилошких одредби Прилошке одредбе се деле на:
прилошка одредба за време, прилошка одредба за место, прилошка одредба за начин, прилошка одредба за количину, прилошка одредба за узрок, прилошка одредба за циљ, прилошка одредба за друштво.
Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање КАДА?
Прилози и именице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за време:
јуче, данас, сутра, никад, ноћу, увече и др.
Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: ГДЕ? КУДА? ОДАКЛЕ? ДОКЛЕ?
Прилози и именице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за место:
тамо, овде, доле, близу, далеко, напред и др.
Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање КАКО?
Прилози и именице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за начин:
брзо, добро, слабо, заједно, весело, тихо и др.
Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање КОЛИКО?
Прилози и менице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за количину и меру:
много, мало, превише, доста, нимало, седам сати и др.
Прилошке одредбе за узрок и циљ одређују узрок, односно циљ вршења глаголске радње и добијају се се на питања
ЗАШТО? ЗБОГ ЧЕГА? РАДИ ЧЕГА?
Прилози и менице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за узрок и циљ:
зато, због сестре, због болести, од страха, од узбуђења, ради успеха и др.
Прилошка одредба за друштво одређује друштво с којим се врши глаголска радње и добија се на питање С КИМ?
Прилози и именице са предлозима који се користе у реченицама за грађење прилошке одредбе за друштво:
са сестром са друговима и сл.
Литература
Категорија:Граматика Категорија:Српски језик