Светски дан животиња250px Обележава се на светском нивоу Тип Дан животиња Датум 4. октобар Светски дан животиња (; ) обележава се од 1931. године сваког 4. октобра. Познат је и као Међународни дан заштите животиња и као Светски дан заштите животиња. Посвећен је правима животиња и очувању животињског биодиверзитета. О Светском дану животиња 250px|мини|десно|Младунци животиња Историјат Први трагови заштите животиња датирају далеко у прошлост када су владари давали основна упутства народу да стоку треба хранити и појити, а не батинати. У периоду од 17−19. века велики мислиоци покрећу теме заштите животиња, као и њихова права. Почиње да се спомиње и морална обавеза човека да их штити. Od 19. veka pa do danas o zaštiti govore naučnici i „obični“ ljudi. Светски дан животиња проглашен је 1931. године на конвенцији еколога у Фиренци да би се истакла угроженост врста. Хајнрих Зимерман ( ), немачки писац и издавач часописа Човек и пас (Mensch und Hund/Man and Dog) 24. марта 1925. године у Берлину је организовао први Светски дан животиња у Спортској палати. Тада је на том догађају присуствовало преко 5000 људи. Године 1929. је датум пребачен на 4. октобар. Имао је тада следбенике једино у Чешкој, Швајцарској, Немачкој и Аустрији. Веома је неуморно радио на промоцији Светског дана животинја да би коначно на Међународном конфресу у Фиренци био прихваћен 4. октобар као званични датум Светског дана заштите животиња. Понекад се погрешно наводи да је Светски дан заштите животиња основан 1931. године на конвенцији еколога у Фиренци, који су желели да истакну тежак положај угрожених врста. Године 1948, RSPCA је организовала прославе у Аустралији. Према писању листа The Examiner, била је заказана изградња пансиона за псе и примљена је донација од L.G.R.C. Од 2002. године, Финско удружење удружења за заштиту животиња (SEY) организује разне догађаје током Недеље животиња и дистрибуира материјал школама. Дана 27. октобра 2006. године, пољски парламент је усвојио резолуцију о успостављању 4. октобра као Дана заштите животиња. У Aргентини се овај дан обележава 29. априла од 1908. године, а промовисао га је Ignacio Lucas Albarracín, председник Удружења за заштиту животиња Буенос Ајреса. Случајно је Албарасин умро истог датума 1926. године, што га чини даном да му се ода почаст и због пионира покрета за права животиња у земљи. Од 2003. године, Светски дан животиња координира британска добротворна организација за добробит животиња, Naturewatch Foundation, а нова веб страница Светског дана животиња покренута је за прославу 2023. године. Многе земље попут Боливијe, Бахама, Kине и Колумбијае одржавају годишње догађаје које организује заједница како би промовисале овај светски дан.
И од тада традиционално се, сваког 4. октобра, на дан Светог Фрање Асишког – заштитника животиња, обележава овај дан. Овог дана све организације за заштиту животиња, као и сви азили за животиње широм света, организују обиласке својих институција, едукативне радионице, прикупљају се донације, удомљавају се љубимци, као и разне друге активности. Права животиња На Светски дан животиња се сви подсећају да: Животиње су равноправни становници Земље Имају једнако право на живот као и људи Осећају бол, патњу, страх и стрес Циљ Светског дана животиња је да се побољша однос према животињским врстама широм света, као и да се пружи подршка појединцима, групама и организацијама које се старају о животињама. Угроженост Свака врста у природи има значај за екосистем и своју улогу у њему. Све врсте су директно или индиректно повезане. Неке имају локални, неке регионални, а неке глобални утицај на животну средину и екологију. Угроженост једне врсте временом директно или посредно утиче на опстанак друге. У Србији У Србији постоји велики број угрожених врста. Говори се о 273 врсте птица, 66 врста сисара, 41 врста бескичмењака, 34 врсте инсеката и 15 врста риба. Међу заштићеним животињама су поједине врсте пеликана, рода, белоглави суп, речни рак, бубамара, жабе, белоушке, шарке. Значај дана Овог дана такође треба да се подсетимо да је човек истребио многе животињске врсте уништавајући њихова станишта и експлоатишући их зарад профита и забаве. Огроман број кућних љубимаца пати и умире одбачен на улицама или у препуним азилима. Само у Европи преко 35.000 животиња годишње страда у мукама у бесмисленим експериментима. Преко 50 милиона животиња годишње се убије на најсвирепије начине због крзна. Милиони животиња широм света пате и умиру у транспортима, кланицама, циркусима, разним фијестама, тркама, зоо вртовима, борбама… Чињеница да су животиње осећајна бића која осећају бол, патњу, страх и стрес, коју је наука потврдила, довела је до тога да велики број људи постави питање о моралној исправности експлоатације животиња. Убрзани технички и технолошки напредак цивилизације, у 20. веку, омогућио је бесомучну експлоатацију, злостављање и убијање животиња. Одговор на то је управо активирање великог броја појединаца и организација на њиховој заштити, који су се организовали у покрете за заштиту животиња. Ти покрети и теорије на којима се они заснивају могу се разврстати у три категорије: теорија о добробити животиња, теорија о правима и теорија о потпуном ослобадјању животиња. thumb|right|170px|Жена у организацији заштите животиња у Финској Присталице покрета за добробит животиња полазе од става да је оправдано употребљавати животиње у оној мери у којој се драстично не нарушава њихова добробит дефинисана преко тaкозваних пет слобода: Слобода од глади и жеђи, Слобода од физичке, термалне и психичке неудобности, обезбеђењем пространог смештајног амбијента, Слобода од бола, повреда и болести, Слобода од страха, стреса и патње, Слобода да испољава нормалне облике понашања карактеристичне за врсту. Присталице покрета о правима животиња сматрају да су права животиња подједнако важна као и права људи, те да човек нема морално оправдање да користи животиње за своје различите потребе. Из претходног произлази теорија о потпуном ослобађању животиња од људске експлоатације и употребе. Peter Singer је рекао: „У свом понашању према животињама сви људи су нацисти. Лакоћа са којом човек може радити по својој вољи с другим врстама илуструје најекстремније расистичке теорије по принципу закона јачега. Третман који човек наноси божјим створењима исмејава његове идеале и његов такозвани хуманизам.“ Ово нас доводи до појма специзам (творац појма и теорије о специзму је Richard Ryder) који говори о дискриминацији врста, о неравноправности врста у односу на право на живот. Борба против ове дискриминације је суштина заштите животиња, то је борба за једнако право на живот за све. Занимљивости Прошле, 2025. године тема Светског дана животиња била је ,,СПАСИТЕ ЖИВОТИЊЕ, СПАСТИТЕ ПЛАНЕТУ!" (). Прошлогодишња тема подсећа нас на везу између добробити животиња и здравља наше планете. Од губитка биодиверзитета и уништавања станишта до индустријске пољопривреде и загађења, начини на које се односимо према животињама имају директан утицај на животну средину - и обрнуто. Емпатија-први корак ка бољем свету за животиње thumb|left|170px|Жена са псом Када говоримо о добробити животиња, разговор често директно прелази на законе, прописе и кажњавање окрутности. Али истинска, трајна промена не почиње у судницама - почиње у детињству. Емпатија је семе које се рано посеје. Дете које научи да застане, посматра и разуме осећања другог живог бића носи ту свест целог живота. Она постаје тихи компас, који води како се односе не само према животињама, већ и према људима, природи и свету око себе. У многим афричким заједницама, деца одрастају окружена животињама - не у књигама, већ у стварном животу. Посматрају како се брину о стоци, како се дивље животиње поштују на даљину, а старији уче да су животиње део заједничког окружења, а не украси или алати. Ове нежне лекције обликују поглед на свет где одговорност и саосећање долазе природно. Емпатија није слабост. То је мудрост. thumb|left|150|Животиње као пријатељи Учи да се снага показује кроз заштиту, а не кроз наношење штете. Подсећа нас да свако створење има сврху и да сваки живот има вредност. Ако желимо будућност у којој се према животињама поступа достојанствено, онда се морамо фокусирати на неговање тог једноставног, али моћног семена у срцима деце. Јер дете које учи љубазности не израста у одраслу особу коју треба убеђивати. Удружења за заштиту животиња Удружења за заштиту животиња имају кључну улогу у очувању добробити животиња, борби против злостављања и напуштања, као и у подизању свести јавности о одговорном власништву. Њихов рад обухвата спасавање напуштених и повређених животиња, пружање ветеринарске неге, организовање удомљавања, али и едукацију грађана кроз кампање и радионице. thumb|120px|Друштво за заштиту и проучавање птица Србије thumb|120px|PETA У Србији постоји више активних организација које се баве заштитом животиња: ORCA-jедна од најпознатијих организација у Србији, фокусирана на заштиту животиња кроз законе, едукацију и пројекте. Animal Rescue Serbia-бави се спасавањем животиња у хитним ситуацијама, попут поплава, пожара и других непогода. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије-фокусира се на заштиту птица и њихових станишта. Help Animals-aктивно у спасавању и удомљавању паса и мачака. World Animal Protection-ради широм света на побољшању услова за животиње и утиче на међународне политике. PETA-једна од највећих организација за права животиња, позната по кампањама против тестирања на животињама. The Humane Society of the United States-фокусира се на заштиту домаћих и дивљих животиња кроз законе и програме. Рад ових организација је изузетно важан јер доприноси стварању хуманијег друштва. Грађани могу помоћи волонтирањем, донацијама или удомљавањем животиња из азила. Галерија
Референце
Спољашње везе
Данас је Светски дан животиња. - У: Н1 Данас је Светски дан животиња. - У: Блиц Званичан веб сајт "Светског дана животиња" "Спасите њивотиње, спасите планету!" "Организација ORCA" "Организација Animal Rescue Serbia" "Организација Help Аnimals" "Организација World Animal Protection" "Организација Peta" "Организација The Humane Society of the United States"
Категорија:Међународни празници Категорија:Октобарске светковине Категорија:Животиње Категорија:Заштита животне средине Категорија:Празници Уједињених нација