Трстењак рогожар () је птица селица из реда птица певачица која живи у тршћацима језера, река и мочвара.
Опис Дужина тела јој је од 11 до 13 cm. Птица је смеђе боје са црним штрафтама по горнјем делу тела. Чело и потиљак су црно обојени са благим светлим штрафтама а обрва је беле боје. Груди су светло крем боје и у зависности од годишњег доба могу бити благо прошарана танким тамносмеђим пругама. Код ове врсте не постоји разлика између полова. Пева чеврљајући без одрђене мелодије и имитира друге врсте рода Acrocephalus.Killian Mullerney, Lars Svensson, Dan Zetterström, Peter J. Grant: Collins Bird Guide The Most Complete Guide To the Birds of Britain and Europe. HarperCollins, London, 2009
Распрострањење и станиште thumb|left|Acrocephalus schoenobaenus Гнезди се у централно, источној и северној Европи, као и у деловима западне и јужне Евреопе, и у западном делу северне и централне Азије, деловима Блиског истока. Зиму проводи у субсахарској Африци. Станиште му представљају тршћаци прошарани жбунастом вегетацијом, који се налазе близу воде. Неке од интересантних држава где су налажене током лутања су: Џибути, Фарска острва, Гибралтар, Исланд, Лихтенштајн и Сејшели.BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije
Биологија Мужјаци заузимају територије које обележавају певањем и упарију се са једном, а неретко и са две женке. Гнездо гради у тршћацима близу земље ретко изнад воде. Облика је шолје и састоји се од спољашнјег грубог и унутрашнјег меког дела. Спољашњи део је повезан са 2-3 стабла трске и изграђено је од траве, лишћа трске и неретко паучине. Унутрашњи део је изграђен од финих власи траве, маховине, животинјске длаке и перја. Гнежђење започиње почетком априла. Храни се инсектима и њиховим ларвама, пужићима и осталим безкичмењацима.
Трстењак рогожар у Србији мини|200п|лево|Трстењак рогожар, Народни музеј Зрењанин У прошлости врло честа и распрострањена врста по барама и ритовима. Почетком 21. века гнезди се у свим регионима Србије. Популација се процењује као стабилна и броји 14.800-20.700 гнездећих парова.На подручју Војводине налази се више од 65% националне популације, неких 11.000- 13.500 Гнездећих парова. Ван периода гнежђења, на сеоби, бележен је широм земље.Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
Референце
Литература
Ageing and sexing (PDF; 1.4 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze The RSPB: Sedge warbler page with sound file and images
Спољашње везе
-{Sedge warbler - Species text in The Atlas of Southern African Birds}-
Категорија:Acrocephalus Категорија:Птице описане 1758. године Категорија:Птице Европе