Католикон (главна црква) манастира Студеница посвећена је Богородици Добротворки и подигнута је између 1183. и 1196. године. Ктитор манастира и Богородичне цркве је велики жупан Стефан Немања. Сврстава се у највредније споменике рашке градитељске школе. Црква је једнобродна, са олтарским простором и унутрашњом припратом, док је спољашњу припрату касније подигао краљ Радослав, унук Стефана Немање.мини|Богородичина црква у манастиру СтуденицаБогородична црква је грађевина изванредне лепоте и складних пропорција, на чијем подизању су радили најбољи градитељи и клесари с краја 12.века. . Спољни изглед Богородичине цркве одржава складан однос два архитектонска правца: романике, владајућег стила на Западу, и византијског обликовања. Из овог прожимања настао је специфичан градитељски стил познат под именом „рашки стил”. Својим положајем у средишту манастирског комплекса, упечатљивом спољашношћу и богатом каменом пластиком одржава замисао да буде гробно место достојно свог оснивача Стефана Немање.

Настанак У прстенастом делу кубета Богородичине цркве налази се фрагментарно сачуван запис:„Овај Пресвети храм Пречисте Владичице наше Богородице саздан би велеславним великим жупаном и сватом (пријатељем) цара грчког Алексија, Стефаном Немањом који је примио анђеоски образ као Симеон монах… великога кнеза Вукана године 1208/9, идникта 9. и мене, који је овде служио, помените Саву грешнаго.”Дакле, Богородичина црква је живописана у време кнеза Вукана, најстаријег сина Стефана Немање и вероватно уз помоћ коју му је пружио брат Стефан Првовенчани, а након грађанског рата који су њих двојица водили.

Изглед мини|Студенички прозор, јужна страна Богородична црква, Студеница Врхунац уметничког обликовања у манастиру Студеници представљају четири портала, међу којима се посебно издваја западни портал смештен између спољне и унутрашње припрате. Наос се састоји из два оделења које чине подужни брод цркве и међусобно су одвојена пиластрима. Испред бочних улаза у храм са јужне и северне стране изграђени су вестибили-предворја која излазе у страну и чине својеврсни попречни брод.Над читавим делом источног дела наоса квадратне основе подигнута је сложена купола ослоњена на систем правоугаоних ојачања. Купола има 12 полукружно засведених прозора. Тамбур куполе је црвено обојен и почива на завршеном кубичном постољу. Подужни део храма покрива двосливни кров. Црква је изнутра грађена бигром и опеком, а споља брижљиво озидана квадерима скупоценог белог и сивог радочелског мермера дебљине око пола метра, чије је лице глачано што додатно оставља утисак на посматрача. мини|227x227п|Западни портал Богородична црква, мн.Студеница Подизање Богоричне цркве и обрада њене фасаде представљали су сложен подухват. О томе сведочи и пет цртежа архиволти на фасадама јужне и северне стране припрате и наоса, као и на западној страни, који су откривени приликом рестаураторских радова. Јединствени су у историји српске средњевековне архитектуре и спадају међу најстарије цртеже архитектуре у средњем веку. Они заправо представљају завршни нацрт за извођење лукова портала. Имена врхунских уметника нису позната. Посредно се може претпоставити да је реч о мајсторима из Јужне Италије ( област Апулија), предходно ангажованим на изради скулпторалног украса катедрале Светог Трупуна у Котору крајем 12.века. Стил њиховог рада прилагођавао се захтевима ктитора, па су зналачки балансирали радећи на граници Истока и Запада.

Унутрашњост Богородичне цркве је пространа и висока што одговара изгледу дворских цркава.Красе је драгоцени камени литургијски намештај.

Кивоти и гробнице мини|Камени кивот Светог Симеона Мироточивог, Богородична црква, мн.Студеница У западном делу наоса налазе уз јужни зид кивот Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), оснивача манастира. Сам кивот је камени саркофаг који се не може отворити а да се не развали, те се виде покушаји безуспешног покушаја отварања каменог кивота. Ово је разлог што су мошти Стефана Немање остале нетакнуте и почивају у манастиру од када их је Свети Сава пренео из Хиландара ради измирења браће Вукана и Стефана.

Поред се налази и кивот са моштима Светог монаха Симона (Стефана Првовенчаног) који је кроз историју више пута сељен и спашаван, те се данас налази у овом манастиру. Такође овде се налази и кивот преподобне Анастасије (некадашње Немањине супруге Ане и мајке Првовенчаног).

У западном делу наоса су и гробови монаха и кнеза Силуана и особе означене као „Стефан, син краља Уроша, унук Светог Стефана и праунук Светог Симеона“. Док се у припрати налазе још четири гробнице.

Радослављева припрата мини|Радослављева припрата Богородична црква, Студеница Краљ Радослав, унук Стефана Немање и син Стефана Првовенчаног је око 1230. а пре 1234. испред западне фасаде Богородичне цркве подигао велику спољашњу припрату. Радосављева припрата је дуга пространа грађевина правоугаоне основе. Пиластрима је подељена на два оделења источно и западно. Оба су засведена крстастим сводовима која су ојачана попречним луковима и ребрима ослоњеним на конзоле. Уз источно оделење постоје два параклиса, од којих је један посвећен преподобном Симеону. Средишњи део припрате покривен је двосливним кровом. У целини посматрано спољна припрата одудара од Богородичне цркве. Зидана је опеком и расчлањена пиластрима. Некада је била омалтерисана. У простору унутар Радослављеве припрате сачуван је камени мобилијар који се служио за освећење воде.

Живопис мини|Распеће Христово, фреска, Богородична црква, м.Студеница Првобитни живопис делом је сачуван у олтару, затим поткуполном простору, на западном зиду и у доњим зонама наоса. Централно место у олтару заузима композиција Богородице са анђелима, испод ње је представа на којој Христос причешћује апостоле. Старом сликарству припадају и представе Благовести и Сретење на западном делу олтарске преграде. Најмонументалнија, а по уметничким одликама најсавршенија, јесте композиција Распеће Христово, на средишњем делу западног зида у наосу. Посебна карактеристика је изражена византијско плава боја подлоге која се добијала од камена лаписа. Осим византијско плаве добијене из пигмента лаписа и злато је коришћено за студенички фрескопис. Најранији живопис Богородичине цркве највиши је домет византијске уметности са самог почетка 13. века.

Живопис у Радослављевој припрати и бочним капелама потиче из четврте деценије 13. века, а по стилским одликама близак је фрескама главне цркве. У северној капели, која је посвећена Светом Николи, налази се, поред композиције Поклоњење жртви, циклус о Светом Николи. У јужној капели приказани су: Свети Симеон ( Стефан Немања), Стефан Првовенчани и његов син, краљ Радослав, са женом Аном, а на северном зиду тројица српских архијереја: Сава, Арсеније и Сава II, млађи брат краља Радослава.

Године 1569, извршена је обнова студеничког живописа, о чему сведочи очуван запис испред представе Успење Богородице, на западном зиду. На јужном зиду приказана је ктиторска композиција на којој Богородица приводи ктитора, Симеона Немању, са моделом цркве у руци — Христосу, Праведном Судији. У припрати, која је живописана 1569, значајан је циклус фресака Страшног суда, у горњим зонама источног и западног зида. Обновљени живопис из 16. века рађен је стручно и зналачки и представља први рестаураторски подухват у Срба. На основу неких одлика живописа, претпоставља се да је у том подухвату учествовао и монах Лонгин, један од најбољих српских уметника тог времена.

Скулптура мини|170x170п|Богородица са Христом и два арханђела, западни портал Богородичне цркве, Студеница Програм скулпторалне декорације Богородичне цркве у Студеници надилази све њему савремене целине те врсте у српској средини, јер представља најстарији и најзначајнији корпус сачуване средњевековне пластике. Непосредно је инспирисао градитеље Банске, Високих Дечана делимично и Светих Архангела код Призрена и нису му пронађене достојне аналогије камене пластике у Приморју- у Котору, Бару и Дубровнику. Склуптура Богородичне цркве у општим цртама следује романичком поимању архитектонске декорације. мини|227x227п|Студенички крст са сидром, Богородична црква, мн Студеница Најпознатији мотиви који красе Богородичну цркву су Западни портал који се налази између спољашње и унутрашње припрате као врхунац уметничког обликовања у Mанастиру Студеници. Монументална копозиција Богородице са Христом и два арханђела. Некада је била обојена о чему сведоче трагови пигмента. Позадина је била тамноцрвена, а одећа плава, окер и црвене боје.Ореоли позлаћени као и крајеви одеће. „Студенички орао“ је по старом монашком предању сачуваном у Манастиру Студеници, мермерни орао из 12. века исклесан на надвратнику улаза у главну студеничку цркву представља Стефана Немању који се и у житијној књижевности изједначава са небопарним орлом који српски народ и државу из метежа овога света узводи све ка вечном пристаништу – Царству Христовом. Познати „Студенички Крст“ налази се изнад северног улаза Немањине Богородичине цркве. Овај крст је постао препознатљиви знак српског средњовековног градитељства, културе и доба Стефана Немање. Он представља спој ранохришћанске симболике сидра, тј. спасења и сигурности у Царству Божијем, и симболике раста и напредка која се види у биљно декорисаним завршецима крста.

На северном зиду поткуполног простора је прозор сачињен од квадратних поља са медаљонима, изрезаним у оловној плочи, који приказују осам фантастичних животиња – симболе Богородичиних врлина, и са две розете које симболизују „око Божије“

Види још

Манастир Студеница Стефан Немања

Референце

Категорија:Манастир Студеница Категорија:Верски објекти у Краљеву