Стадион (грчки: σταδιον; латински: stadium), је древна грчка јединица дужине, заснована на дужини типичног спортског стадиона тог времена (око 600 грчких стопа).
Током средњег века и модерног доба ова реч је коришћена и као синоним за furlong, британску и амерички јединицу за растојање. Општа разматрања Према Херодоту, један стадион је био једнак мерној јединици 600 грчких стопа (латински pous). Међутим, како је дужина стопа варирала у различитим деловима грчког света, стварна дужина стадиона је различита, према различитих хипотетичких ставова стотинама година уназад. У том смисло предложене су разне хипотетичке еквивалентне дужине, а неке су именоване.
Међу предложеним величинама за стадион су најзначајније: Предложени назив за стадион Дужина (приближна) Опис Предлагач метријардиИтинерар157 mкористи се за мерење удаљености пута.Hoyle, Fred Astronomy, Rathbone Books Limited, London 1962 LC 62-14108Jean Antoine Letronne, 1816Олимпијски176 m600 × 294 mmCarl Ferdinand Friedrich Lehmann-Haupt, 1929Птоломејски или Атички185 m600 × 308 mmOtto Cuntz, 1923; D.R. Dicks, 1960Бабилонско-Персијски 196 m600 × 327 mmLehmann-Haupt, 1929Феничанско-Египатски 209 m600 × 349 mmLehmann-Haupt, 1929
Међу првима служећи се емпиријским методам одређивања дужине стадиона, Лев Васиљевић Фирсов, је упоредио 81 растојања које су дали Ератостен (276. п. н. е. — 194. п. н. е.) и Страбон (64. п. н. е. — 24. н. е.) са растојањем добијено мерењем праволинијске дистанце савременим методама, и тако добио просечни резултат за стадион, од око .
Значај неједнакости у дужини стадиона за науку Значај неједнакости мера за стадион, приликом њиховог коришћења може утицати на тумачење древних текстова. На пример, грешка у израчунавању обима Земље од стране Ератостена, или Посејдонија зависи од тога која је позиција одабрана као одговарајућа.
Референце
Спољашње везе Ableitung der alten Längeneinheiten und deren rechnerisches Verhältnis
Категорија:Грчка Категорија:Саобраћај Категорија:Не-СИ јединице мере