Битка за Нову Варош 1941. године била је несуспешни покушај, с обзиром на јачину италијанске посаде у Новој Вароши (око 1.000 људи), мешовитих устаничких снага у Другом светском рату да ослободе Нову Варош, почетком септембра 1941. године. Битка је настала као директна последица понашања усташких власти на подручју Нововарошког котара у претходном периоду. Вођена је између италијанске посаде у Новој Вароши и група од око 1.000 устаника, сељака и четника које су водили у акцију четничке војводе Радомир Ђекић и Божа Јаворски. Крајњи циљ напада био је да се код црногорског народа који је тренутно био миран, поново пробуде жеља за борбом против окупатора.

Битка се завршила поразом устаника и њиховим разлазом. Сељаци су се вратили кућама, а четнички одред Радомира Ђекића и Боже Јаворског се уз константне нападе италијанске авијације, повукао на Мучањ и Чемерницу. Мањи део одреда се повукао према Прибоју. Тамо је под окриљем мрака 6. септембра извршио препад на једну оружничку патролу, разоружавши двојицу њених припадника. После пораза код Нове Вароши 5. септембра 1941. године, утихнули су последњи одјеци Јулског устанка у Старом Расу. Предуслови Користећи опречне интересе сила Осовине на простору разорене Југославије, Влада НДХ је успела да се кроз очигледне политичке пукотине у односима Немачке и Италије, „пробије“ у долину Лима. Крајњи циљ био јој је, међутим, окупација целог Старог Раса, односно територије која се делимично поклапала са границама некадашњег Новопазарског санџака. Овај никада довршени процес је имао и очигледан антисрпски карактер. Након што су 1. септембра 1941. године водећи функционери цивилне управе НДХ напустили подручја Пријепољског, Нововарошког, Сјеничког и Прибојског котара, првих дана септембра 1941. године устаници су остили да је тренутак за напад на Нову Варош повољан. На одлуку за напад утицала је и чињенице да се... Однос снага Италијански батаљон „Болцано“ Борбено стање батаљона „Болцано“, који је 4. септембра, на дан почетка битке, у поподневним часовима окупирао Нову Варош, било је 952 борца: 26 официра, 39 подофицира и 887 војника. Командант батаљона мајор Нени и његова јединица располагала је и са једном батеријом минобацача калибра 81 мм, оружја изванредних перформанси за блиску борбу. Устаничке снаге Према различитим изворима бројно стање устаника је различито Италијани навода да је, „маса четника“ имала више од 1.000 бораца. Други извори исте провенијенције потврђују ову бројку и допуњују је информацијом да је међу устаницима било доста оних са „каки униформама или црним оделима са црним капама“. Потпуковник Јаковљевић наводи „да на фронту према Новој Вароши има 1.500 устаника, са још 3.000 у резерви”.

Ток битке Напад на Нову Варош, који је изненадио италијанску посаду, почео је у току ноћи 4. септембра 1941. године, када се под окриљем ноћи део устаника сакрио у неколико кућа на источним рубовима града. Ујутру 5. септембра у 8 часова, из ових кућа одјекнула су три пуцња, чиме је отпочела битка за Нову Варош, која се према опису историчара Милутина Живковића одвијала овако:

Следило је ново размештање, које је трајало око 60 минута.

Око 11 часова и 30 минута уследио је четврти покушај продора устаника у Нову Варош, који су овога пута напали истовремено са источне, северне и јужне стране града. Италијански контранапад је убрзо избацио устанике из града...

Након овог напада шансе изморених антифашистичких снага да ослободе Нову Варош значајно су опале, па се део устаника због безизлазности ситуације повукао.

Последњи напад на италијански гарнизон изведен је око 14 часова, када је на фронту преостало само 200 бораца, углавном четника из Ђекићеве и Ћосовићеве пратње.

Губици 250px|мини|У порти цркве у Новој Вароши на споменику палим италијанским војницима налазе се њихова имена Устаника Свуда су се могли Према подацима које је потпуковник Јаковљевић добио од доушника из Нове Вароши међу устаницима је било 120 мртвих и 200 рањених. Италијани нису потврдили, али ни одбацили ове податке.

Стога се може закључити да губици устаника нису били мањи од неколико десетина бораца, мада историчар Војислав Суботић тврди да је погинуло само седам устаника.Др Војислав Суботић, Стари Влах..., р.237.

Италијанског батаљона Губици Италијана су били знатно мањи, погинуло им је пет, а рањено 14 војника. Имена погинулих војника данас се налазе на споменику палим италијанским војницима у задњем делу порте православне цркве у Новој Вароши.

Напомене

Референце

Литература

Velimir Terzić, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941. Uzroci i posledice poraza, II, Beograd, 1982, 548–549 Милутин Живковић, НДХ у Србији, Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април–септембар 1941), Друштво историчара Србије, Београд 2017. Jauković Danilo, Sandžak u Narodnooslobodilačkoj borbi 1941–1942., magistarska teza, Filozofski fakultet Beograd, Istorijsko odeljenje. Jelić-Butić Fikreta, Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska: 1941–1945,'' Zagreb, 1977.

Спољашње везе Nova Varoš u oslobodilačkom ratu

Категорија:Историја Нове Вароши Категорија:Југославија у 1941. Категорија:Борбе између ЈВуО и Италијана