Трстењак цвркутић () је птица селица из реда птица певачица која живи у тршћацима језера, река и мочвара.
Опис Дужина тела јој је од 12,5 до 14 cm. Горнји део тела птице је риђо-смеђе а доњи прљаво беле боје. Полни диморфизам није присутан. Старост се може одредити помоћу језичне флеке и истрошености перја. Код младих птица су изражене три језичне флеке које остају све до пролећа следеће године, док код одраслих нису присутне. Перје старих птица је у касно лето и јесен врло истрошено услед летења кроз трску. Код младих птица је перје цело и свеже.Killian Mullerney, Lars Svensson, Dan Zetterström, Peter J. Grant: Collins Bird Guide The Most Complete Guide To the Birds of Britain and Europe. HarperCollins, London, 2009
Распрострањење и станиште thumb| Cuculus canorus canorus + Acrocephalus scirpaceus Распрострањен је у већем делу Европе изузев самог севера као и у делу централне Азије, Блиског истока, Мале Азије и северне Африке. Изразита је селица. Зиму проводи у подсахарској Африци. Станиште јој прсдстављају водена станишта обрасла трском (баре, мочваре, реке и сл.) најчешће у равничарским пределима.
Биологија Гнездећа сезона траје од маја до августа, током које птица бира једну јединку као пара и са њом гради гнездо. Гнездо гради између 3-4 стабљика треске, облика је дубоке шоље и изграђено је од биљних влакана, лишћа трске и животињске длаке. Полаже 3-5 јаја чија инкубација траје 8-13 дана. Младунце хране оба родитеља, а после 10-12 излећу из гнезда и након тога за 10-14 дана постају самостални. Трстењак цвркутић је честа жртва Кукавице (-{Coculus canorus}-), која полаже своја јаја у њихово гнездо, а трстењаци одгајају младунца кукавице као да је њихов. Исхрана трстењака цвркутића је врло разнолика и примарно се састоји од инсеката и њихових ларви и других бескичмењака, а мањи део од воћа, семења и других делова биљака.
Трстењак цвркутић у Србији Током 19. и 20. века био је честа и бројна гнездарица водених станишта са развијеним појасевима шевара и трске. Почетком 21. века већина популације гнезди се у Војводини, док је јужно од Саве и Дунава присутан на неколико подручја у Поморављу, Мачви, Неготинској и Кључкој крајини. Популација је процењена као стабилна и броји од 14.000 до 19.000 гнездећих парова. Највећа концентрација популације је у Војводини где броји од 11.000 до 14.000 парова.Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: Процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015): Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
Референце
Категорија:Acrocephalus Категорија:Птице описане 1804. године Категорија:Птице Африке Категорија:Птице Европе