-{Lethocerus patruelis}- је представник стеница(heteroptera) из фамилије Belostomatidae. Настањује југоисточну Европу и југозападну Азију. Ова врста представља највећу стеницу и воденог инсекта Европе. Женке достижу дужину од 7-8 центиметара, мужјаци су нешто краћи са 6-7 центиметара дужине.
Опис Џиновске водене стенице су велики инсекти, смеђе до зеленкасто обојени како би се што боље камуфлирали у своју околину. Облик тела је елиптичан до објајаст, дорзо-вентрално спљоштен Предсавници достижу дужину до 8 центиметара мада неке друге врсте у овом роду могу достићи и дужину до 12 центиметара. Као и остали представници подреда Cryptocerata антене су кратке и нису видљиве. Први пар ногу је прилагођен хватанју и држању плена. Хемиелитре су велике и прекривају скоро цео абдомен животиње. Испод хемиелитри налази се други пар крила, који омогућује овим крупним инсектима да лете и да се селе из једне у другу водену површину уколико услови постану незадовољавајући. На крају абдомена се налазе две цевасте спиракуле које служе за усвјање кисеоника са површине док је животиња целим телом зароњена и чека плен.
Распрострањење Lethocerus patruelis насељава велику територију, од југоисточне Европе односно југа балканског полуострва преко Мале Азије, Пакистана, Индије све до Мјанмара. Због скорих климатских промена примећен је напредак ове врсте у правцу севера на територији Балканског полуострва.
Биологија Као и све остале стенице, развоји циклус Лентоцеруса је непотпун, односно хемиметаболан. Из јаја се излежу младе нимфе које су морфолошки сличне адулту и током раста не мењају своју форму већ само пропорцијално расту. И ларве и адулти су облигатни предатори и хране се другим воденим зглавкарима, пуноглавцима и ситном рибом. Ловац је из заседе, и користи стабљике воденог растиња за ослонац. Када улови плен, џиновска водена стеница убризгава своју пљувачку богату дигестивним ензимима, и потом својим рострумом исиса у течност растворена ткива.
Референце
Категорија:Belostomatidae Категорија:Стенице