Планинарско друштво Железничар се налази на Новом Београду и члан је Планинарског савеза Србије и Планинарског савеза Београда. Историјат Убрзо после оспобођења земље, дошло се на идеју да се организују и сnортска друштва. Тако је 1946. год. Синдикат саобраћаја и веза, коме је nрипадала и железница, бродарство и пошта. организовало сnортско друштво "Сигнал". Друштво је имало више секција, а због интересовања љубитеља планина, основана је и смучарско-планинарска секција. Први чланови секције били су словенци, који су живели у Београду и радили на железници: Чурдар, Веселич, Уранкар, Рован и други, а њима су се прикључили и остали железничари. Први nредседник секције био је Балдо Светличић. Секција је тада имала око 50 чланова. Први излет био је организован на Космај, а затим су сваке недеље организовани излети на планине ближе Београду: Авала. Космај, Фрушка гора, Рајац, Јухор, Давидовац (код Параћина) и друге. Прва редовна годишња скупштина секције одржана је 10. октобра 1946. год. на скупштини је било 112 чланова. Изабран је одбор у који су ушли: Светличић, Рован, Линкеш. Петровић Љубица, Васић Нада, Антонијевић, а касније кооптирани и Уранкар, Васелић и Кушић Зора. Друга годишња скупштина одржа на је 26. новембра 1947 год. и тада је клуб бројао 216 чланова. Трећа скупштина одржана је 15. септембра 1948 год. и тада су се планинари одвојили од централног друштва као самостално друштво: Планинарско смучарско доуштво железничар. За новог nредседника изабран је Влахо Антуновић, чиновник у железничком синдикату. Све до 1950. године друштво је било затвореног типа, само за железничаре и чланове њихових породица. Тада се доуштво отвара и за остале грађане и у историји клуба забележен је и податак да су чак и три академика били чланови ПСД Железничар из Београда. Друштво је временом постајало све бројније, па је по броју чланова постало најбројније у Србији. На иницијативу чланова нашег Друштва, организована је 1950 год. прва планинарска школа на Ридском језеру. Ту је одржан течај за водиче излета и течај за планинарске инструкторе. Дипломе за планинарске инструкторе са тог течаја добили су Драгомир Лазић и Боривоје Араповић. Традиција школовања младих планинара у друштву током низа година била је једна од основних смерница у раду друштва. Зато није ни чудно да се у оквиру друштва у Србији изнедрила и једина школа за високогорство. 25. јануара 1995 год. започела је са радом Школа за планинаре високогорце у организацији друштва. Главни организатор овог подухвата, Владимир Фурлан ангажовао је за руководиоца школе искусног Звонимира Блажину, савезног алпинистичког инструктора, а за предаваче компетентне стручњаке из различитих области. Традиционалне акције Ноћни марш Космај - Авала Освојени планинарских врхова успон на Триглав 1948. успон на Килиманџаро више пута Кавказ више пута Мон Блан, успон на Монте Розу (Други врх Европе), успон на Матерхорн, успон на Мармоладу, успон на Грос Глокнер, Валдске Алпе, Мусалу, Анде, Аконкагву (последњи успон 2005 год.), Ел брус, Дамаванд, Анапурну, па све до многих врхова Хималаја (успони 1991 год, 1996год, 2005 год, 2008 год) као и многе друге врхове Европе и света. Референце
Категорија:Планинарска друштва у Србији Категорија:Спорт на Новом Београду Категорија:Спортске организације из Београда