Орландо ди Ласо (, , ; Монс, 1532 – Минхен, 14. јун 1594) био је франко-фламански композитор касне ренесансе. Сматра се једном од водећих фигура европске музике XVI века, уз Палестрину и Викторију. Био је изузетно плодан композитор, са преко 2.000 сачуваних дела у готово свим вокалним жанровима свог доба.
Његово родно место је Монс (данашња Белгија), где му је 1853. године подигнут споменик.
Биографија
Ране године и Италија Орландо ди Ласо се са музиком сусрео од малих ногу. Као дечак певао је у хору цркве Св. Николаса у Монсу. Према наводима, због изузетно лепог гласа био је чак три пута киднапован за друге хорове.
Са дванаест година (око 1544) ступио је у службу Ферантеа I Гонзаге, војводе од Мантове, и са царском војском је путовао током француске кампање. Пратио је Гонзагу у Италију, где је остао наредних десет година. Прво је боравио на Сицилији, а затим у Милану. У Напуљу је радио као певач, а ту је, према неким изворима, и компоновао своја прва дела.
Око 1553. године одлази у Рим, где постаје капелмајстор престижне базилике Светог Јована Латеранског. Иако је ово била веома угледна позиција, напустио ју је већ 1554. године, вероватно због болести родитеља, да би се вратио у Низоземску.
Антверпен и Минхен Након краћег боравка у Антверпену (око 1555–1556), где су објављена нека од његових раних дела, Орландо ди Ласо је 1556. године позван на двор баварског војводе Алберта V у Минхен. У почетку је био ангажован као тенор у дворској капели, али је 1563. године постао капелмајстор, наследивши Лудвига Дазлера. На овој позицији остао је до краја живота, служећи Алберту V и његовом наследнику Вилхелму V. Под његовим вођством, минхенска дворска капела постала је један од најугледнијих музичких центара у Европи.
Ласо је стекао велику славу широм Европе; цар Максимилијан II доделио му је племићку титулу 1570. године, а папа Гргур XIII га је прогласио витезом Златне мамузе 1574. Путовао је у Француску и Италију, одржавајући контакте са водећим музичарима и владарима.
Преминуо је у Минхену 14. јуна 1594. године.
Стваралаштво и музички стил Стваралаштво Орланда ди Ласа обухвата све вокалне музичке форме ренесансе. Написао је више од 2.000 композиција, укључујући: око 530 мотета 175 италијанских мадригала и виланела 150 француских шансона 90 немачких лидера око 60 миса (само сачуване)
Занимљиво је да, упркос великој популарности инструменталне музике у његово доба, Ласо није писао чисто инструменталну музику.
Његов стил карактерише изузетна изражајност, мајсторско владање полифоном техником и способност да музиком дочара најфиније нијансе текста (тзв. musica reservata). Био је космополитски композитор, подједнако успешан у различитим националним стиловима. Његова музика обухвата широк емотивни распон, од дубоке религиозности у мотетима и мисама (попут збирке духовних мадригала Lagrime di San Pietro или Psalmi Davidis poenitentiales) до живахности, хумора и световности у шансонама и мадригалима.
Дела (избор) Духовна музика: Prophetiae Sibyllarum (Пророчанства Сибила) Psalmi Davidis poenitentiales (Покајнички псалми Давидови) Lagrime di San Pietro (Сузе Светог Петра) Бројни мотети (нпр. Tristis est anima mea, Timor et tremor) Мисе (нпр. Missa Bell' Amfitrit' altera) Световна музика: Мадригали (нпр. Matona mia cara - виланела) Шансоне (нпр. Bon jour mon coeur, Susanne un jour) Лидери
Галерија
Види још Ренесансна музика Франко-фламанска школа Мотет Мадригал Шансона Монс Минхен
Референце
Спољашње везе
bach-cantatas.com, Orlando di Lasso (језик: енглески) Allmusic, Orlande de Lassus (језик: енглески) Hrvatska enciklopedija, natuknica: Orlando di Lasso (језик: хрватски) Britannica: Orlando di Lasso (језик: енглески)
Категорија:Рођени 1532. Категорија:Умрли 1594. Категорија:Белгијски композитори Категорија:Ренесансни композитори Категорија:Франко-фламански композитори