Јово Тодоровић (1937 — 2015) био је српски универзитетски професор и политичар. Тодоровић је био професор Београдског универзитета и министар просвете у Влади Мирка Марјановића.
Биографија Јово Тодоровић рођен је 5. октобра 1937. године у Бакинцима код Лакташа. Осмогодишњу школу завршио је у Лакташима, а средњу техничку школу завршио је у Крагујевцу са одличним успехом. Машински факултет у Београду уписао је 1960. године и дипломирао у року од четири године. Последипломске студије из области научне организације рада похађао је на Машинском факултету у Београду, где је и магистрирао јуна 1972. године. Докторску тезу радио је, такође на Машинском факултету у Београду на Катедри за организацију, где је докторирао септембра 1975. године.
Након предузећа “Претис“ у коме је започео свој радни век радио је на Машинском факултету у Београду и у Привредној комори Београда. Од 1. априла 1977. године налазио се у сталном радном односу на Факултету организационих наука у Београду, прво као доцент, затим ванредни професор па редовни професор где је након богате и успешне каријере стекао пензију.
У периоду 1983. до 1987. године био је шести по реду декан Факултета организационих наука.
Политичка каријера Јово Тодоровић је био високи функционер Социјалистичке партије Србије од оснивања 1990. године. Остао је упамћен по репресивном Закону о универзитету донетом убрзо по његовом постављању на место министра просвете у Влади Републике Србије 1998. године.
Иступио је из Социјалистичке партије Србије после Октобарских промена. У писму Главном одбору СПС-а, Тодоровић је навео да иступа из партије, јер се не слаже са политиком коју у последње време води та странка и њен изборни партнер Југословенска левица.
Библиографија Као научно-наставни радник написао је око 17 књига, углавном из области организације и управљања производњом и менаџмента. Неке од главних књига су: “Управљање производњом“, “Менаџмент производње“, „Флексибилна производња“, „Производња јуст-ин-тиме“, “Савремена производња-логистичка и информациона подршка“, “Савремени менаџмент производње“, “Организација одржавања средстава за рад“, “Конструкциони системи“, “Проучавање, мерење и вредновање рада“ (коаутор), “Технолошки системи“ и друге. Објавио је више стручних и научних радова у часописима и учествовао је са радовима на многим домаћим у међународним стручним скуповима.
Референце
Категорија:Рођени 1937. Категорија:Умрли 2015. Категорија:Лакташани Категорија:Професори Машинског факултета Универзитета у Београду Категорија:Српски политиколози Категорија:Професори Факултета организационих наука Универзитета у Београду