Прицкерова награда за архитектуру (енгл. Pritzker Architecture Prize) је међународна награда која се додељује годишње „како би се одало признање живом архитекти или архитектама чије изграђено дело показује комбинацију талента, визије и посвећености, што је произвело доследне и значајне доприносе човечанству и изграђеном окружењу кроз уметност архитектуре”. Награду су 1979. године основали Џеј Прицкер и његова супруга Синди Прицкер. Финансира је породица Прицкер, а спонзорише Фондација Хајат. Сматра се једном од најпрестижнијих светских награда за архитектуру и често се назива „Нобеловом наградом за архитектуру”.

Критеријуми и процедура Жири Прицкерове награде за архитектуру наводи да се награда додељује „без обзира на националност, расу, веру или идеологију”. Добитници добијају 100.000 америчких долара, сертификат, а од 1987. године и бронзану медаљу. Дизајн медаље инспирисан је радом архитекте Луиса Саливана, док је натпис на латинском језику на полеђини медаље — firmitas, utilitas, venustas (срп. чврстина, корисност и лепота) — преузет од староримског архитекте Витрувија. Пре 1987. године, новчану награду пратила је скулптура Хенрија Мура у ограниченом издању.

Извршна директорка награде, Мануела Лука-Дацио, тражи номинације од низа људи, укључујући претходне добитнике, академике, критичаре и друге „са стручношћу и интересовањем у области архитектуре”. Сваки лиценцирани архитекта такође може поднети личну пријаву за награду пре 1. новембра сваке године. (Године 1988. Гордон Баншафт је сам себе номиновао за награду и на крају је освојио.) Жири, који се састоји од пет до девет „стручњака... признатих професионалаца у својим областима архитектуре, бизниса, образовања, издаваштва и културе”, већа и почетком наредне године проглашава победника. Председавајући жирија је добитник Прицкерове награде из 2016. године Алехандро Аравена; ранији председавајући били су Џ. Картер Браун (1979–2002), Лорд Ротшилд (2003–2004), Лорд Палумбо (2005–2015), Глен Меркат (2016–2018) и Стивен Брајер (2019–2020).

Добитници Први добитник Филип Џонсон је похваљен „за 50 година маште и виталности отелотворених у безброј музеја, позоришта, библиотека, кућа, вртова и корпоративних структура”. Добитница из 2004. године Заха Хадид била је прва жена која је освојила награду. Рјуе Нишизава постао је најмлађи победник 2010. године са 44 године. Партнери у архитектури (2001. Жак Херцог и Пјер де Мерон, 2010. Казујо Сеђима и Рјуе Нишизава, 2020. Ивон Фарел и Шели Макнамара, и 2021. Ан Лакатон и Жан-Филип Васал) су делили награду. Године 1988. Гордон Баншафт и Оскар Нимајер су одвојено награђени. Победници из 2017. године, архитекти Рафаел Аранда, Карме Пиђем и Рамон Вилалта били су прва група од троје људи који су поделили награду.

+ Добитници Прицкерове награде за архитектуру Година Добитник/ци Држављанство Фотографија Пример рада (година завршетка) Место доделе награде Реф. 1979. Филип Џонсон САД 100px 100px Стаклена кућа (1949) Дамбартон Оукс, Вашингтон 1980. Луис Бараган Мексико 100px 100px Куадра Сан Кристобал (1968) Дамбартон Оукс, Вашингтон 1981. Џејмс Стирлинг Уједињено Краљевство 100px 100px Историјска библиотека Сили (1968) Национални музеј грађевинарства, Вашингтон 1982. Кевин Роуч ИрскаСАД 100px 100px Зграда Фордове фондације (1967) Уметнички институт у Чикагу 1983. Јео Минг Пеј САД 100px 100px Национална галерија уметности, Источна зграда (1978) Метрополитен музеј уметности, Њујорк 1984. Ричард Мајер САД 100px 100px Високи музеј уметности (1983) Национална галерија уметности, Вашингтон 1985. Ханс Холајн Аустрија 100px 100px Музеј Абтајберг (1982) Хантингтонова библиотека, Сан Марино (Калифорнија) 1986. Готфрид Бем Немачка(Западна Немачка) 100px 100px Ходочасничка црква (1968) Гилда златара, Лондон 1987. Кензо Танге Јапан 100px 100px Катедрала Свете Марије у Токију (1964) Музеј уметности Кимбел, Форт Ворт (Тексас) 1988. Гордон Баншафт (подељена награда) САД 100px Библиотека ретких књига и рукописа Бајнеке (1963) Уметнички институт у Чикагу Оскар Нимајер (подељена награда) Бразил 100px 100px Катедрала у Бразилији (1958) 1989. Френк Гери КанадаСАД 100px 100px Резиденција Гери (1978) Тодаи-џи, Нара, Јапан 1990. Алдо Роси Италија 100px 100px Гробље Сан Каталдо (1978) Палацо Граси, Венеција 1991. Роберт Вентури САД 100px 100px Национална галерија, Сејнсберијево крило (1991) Палата Итурбиде, Мексико Сити 1992. Алваро Сиза Вијеира Португалија 100px 100px Плимални базени у Леса да Палмеири (1966) Библиотека Харолд Вашингтон, Чикаго 1993. Фумихико Маки Јапан 100px 100px Метрополитанска гимназија у Токију (1991) Прашки храд 1994. Кристијан де Портзампарк Француска 100px 100px Град музике (1995) The Commons, Коламбус (Индијана) 1995. Тадао Андо Јапан 100px 100px Црква светлости (1989) Мали Тријанон, Версај 1996. Рафаел Монео Шпанија 100px 100px Национални музеј римске уметности (1986) Гети центар, Лос Анђелес 1997. Свере Фен Норвешка 100px 100px Норвешки музеј глечера (1991) Гугенхајмов музеј у Билбау 1998. Ренцо Пијано Италија 100px 100px Међународни аеродром Кансај (1994) Бела кућа, Вашингтон 1999. Норман Фостер Уједињено Краљевство 100px 100px Зграда HSBC (1985) Стари музеј, Берлин 2000. Рем Колхас Холандија 100px 100px Кунстхал (1992) Археолошки парк у Јерусалиму 2001. Жак Херцог и Пјер де Мерон Швајцарска 100px 100px Тејт Модерн (2000) Монтичело, Шарлотсвил (Вирџинија) 2002. Глен Меркат Аустралија 100px 100px Berowra Waters Inn (1983) Капитол, Рим 2003. Јерн Уцон Данска 100px Сиднејска опера (1973) Краљевска академија лепих уметности Сан Фернандо, Мадрид 2004. Заха Хадид ИракУједињено Краљевство 100px 100px Скакаоница Бергисел (2003) Ермитаж, Санкт Петербург 2005. Том Мејн САД 100px 100px Седиште Калтранс дистрикта 7 (2004) Прицкеров павиљон, Чикаго 2006. Пауло Мендес да Роша Бразил 100px 100px Капела Светог Петра, Кампос до Жордао, Сао Пауло (1987) Долмабахче, Истанбул 2007. Ричард Роџерс ИталијаУједињено Краљевство 100px 100px Зграда Лојдс (1986) Банкетинг хаус, Вајтхол, Лондон 2008. Жан Нувел Француска 100px 100px Кула Агбар (2005) Конгресна библиотека, Вашингтон 2009. Петер Цумтор Швајцарска 100px 100px Терме Валс (1996) Законодавна палата Градског већа, Буенос Ајрес 2010. Казујо Сеђима и Рјуе Нишизава Јапан 100px 100px Музеј савремене уметности 21. века, Каназава (2003) Острво Елис, Њујорк 2011. Едуардо Соуто де Моура Португалија 100px 100px Градски стадион у Браги (2004) Аудиторијум Ендру В. Мелон, Вашингтон 2012. Ванг Шу Кина 100px 100px Музеј у Нингбоу (2008) Велика сала народа, Пекинг 2013. Тојо Ито Јапан 100px 100px Медијатека Сендај (2001) Председничка библиотека и музеј Џон Ф. Кенеди, Бостон 2014. Шигеру Бан Јапан 100px 100px Центар Помпиду Мец (2010) Рајксмузеум, Амстердам 2015. Фрај Ото Немачка 100px Олимпијски стадион, Минхен (1972) Центар Новог света, Мајами Pritzker Prize for Frei Otto, German Architect, Announced After His Death , Robin Pogrebin, The New York Times, 10. 3. 2015. Постхумна награда. 2016. Алехандро Аравена Чиле 100px 100px Сијамске куле, Папски католички универзитет у Чилеу (2005) Седиште Уједињених нација, Њујорк 2017. Рафаел Аранда, Карме Пиђем и Рамон Вилалта Шпанија 100px Библиотека Сант Антони, Барселона (2008) Палата Акасака, Токио 2018. Балкришна Доши Индија 100px 100px Индијски институт за менаџмент у Бангалору (1977–1992, више фаза) Музеј Ага Кан, Торонто 2019. Арата Исозаки Јапан 100px 100px Уметнички торањ Мито (1990) Версајска палата 2020. Ивон Фарел и Шели Макнамара Ирска 100px100px 100px Зграда Графтон Универзитета Бокони (2007) Онлајн Церемонија је одржана онлајн због пандемије ковида 19. 2021. Ан Лакатон и Жан-Филип Васал Француска 100px 100px Национална школа за архитектуру, Нант (2009) Онлајн 2022. Дијебедо Франсис Кере Буркина ФасоНемачка 100px 100px Центар за земљану архитектуру, Мопти, Мали (2010) Зграда Маршал Лондонске школе економије и политичких наука (LSE), Лондон 2023. Дејвид Чиперфилд Уједињено Краљевство 100px 100px Нови музеј, Берлин (1997–2009) Атинска агора 2024. Рикен ЈамамотоЈапан 100px100pxМузеј уметности у Јокосуки, Канагава, Јапан (2007)Уметнички институт у Чикагу 2025. Лију ЂијакунКина 100pxЗападно село, Ченгду, Кина (2015)Лувр Абу Даби 2026. Смиљан Радић КларкЧиле100px100pxПавиљон галерије Серпентин, Лондон (2014)

Критике Године 2013. студентска организација „Жене у дизајну” (енгл. Women in Design) на Високој школи за дизајн Харварда покренула је петицију тврдећи да би Дениз Скот Браун требало да добије заједничко признање са својим партнером, Робертом Вентуријем, који је освојио награду 1991. године. Петиција је, према наводима новина The New York Times, „поново распламсала дуго тињајуће тензије у архитектонском свету око тога да ли је женама доследно ускраћен статус који заслужују у области чија најпрестижнија награда није додељена жени све до 2004. године, када ју је освојила Заха Хадид”. Скот Браун је изјавила за CNN да се „као жена осећала искљученом од стране елите у архитектури током читаве своје каријере”, и да је „Прицкерова награда заснована на заблуди да је сјајна архитектура дело 'усамљеног мушког генија' на рачун заједничког рада.” Одговарајући на петицију, жири за награду из 2013. рекао је да не може преиспитивати одлуке прошлих жирија, било у случају Скот Браун или у случају Лу Венју, чији је супруг Ванг Шу победио 2012. године. Жири Прицкерове награде за 2020. годину навео је у свом образложењу приликом доделе награде Ивон Фарел и Шели Макнамара – чиме су постале четврта и пета жена које су икада добиле награду – да су оне биле „пионирке у области која је традиционално била и још увек јесте професија у којој доминирају мушкарци [и] светионици другима док граде свој узоран професионални пут.”

Види још Дрихаусова награда за архитектуру Награда Џ. Ирвин и Ксенија С. Милер Списак награда за архитектуру Списак награда за дизајн

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Архитектура Категорија:Награде за архитектуру