Данијел Драгојевић (Вела Лука, 28. јануар 1934 — Загреб, 19. фебруар 2024) био је хрватски књижевник, сценариста и уредник на радију.
Биографија Родио се 28. јануара 1934. године у Велој Луци на острву Корчули. Био је један од најважнијих хрватских писаца. Утицао је на генерације хрватских аутора својим текстовима, песмама, посебним стилом и бескомпромисним држањем. Добитник бројних домаћих и међународних књижевних награда, између којих: Горанове награде 2005. за књигу Жамор, Награде Владимир Назор 1981. године, Змајеве награде 1981. за књигу Раздобље карбона, награде Бранко Миљковић за књигу "Природопис" 1974. године, и других. Драгојевић је остао доследан свом ставу да избегава сваку врсту публицитета.
О поезији Данијел Драгојевић песник је једног смирујућег, али опет проактивног става према стварима које нас окружују. Он није песник који кокетира с тугом, очајем, безнађем. Код њега се апстрактно третира као конкретно. Драгојевић је посматрач очевидног и очитог. Његове песме су мудре, он се, као сваки велики песник саживљује с њима, не радећи напречац. Његов најчешћи мотив су непокретне слике, а не слике у покрету. Управо ти статични мотиви упозоравају читатеља да се радња песме одиграва и догађа у самом тексту. Нагласак ставља на сада, на реални живот. Он није песник бунта и боли, одбацује сваку могућност полемике с идеологијом да би засновао поезију, он пропагира слободу, кроз гесту слободе саме.
Дела
Књиге Корњача и други предјели (поезија), Матица хрватска, Сплит, 1961; У твом стварном тијелу (поезија), Напријед, Загреб, 1964; Свјетиљка и спавач (поезија), Напријед, Загреб, 1965; Невријеме и друго (поезија), Разлог, Загреб 1968; Бијели знак цвијета (поезија), издање аутора, Загреб 1969; О Вероници, Безлебубу и куцању на незвјесна врата (проза), Матица хрватска, Загреб, 1970, Бајка о вратима (проза), Загреб 1972; Четврта животиња (поезија), Напријед, Загреб, 1972, Природопис (поезија), Библиотека Тека, Загреб, 1974; Измишљотине (проза), Напријед, Загреб 1976, Раздобље карбона (поезија), Центар за културну дјелатност омладине, Загреб, Загреб 1981; Расути терет (проза), Нолит, Београд 1985, Звјездарница (поезија), Хрватска свеучилишна наклада, Загреб 1994, Цвјетни трг (проза), Дуриеуx, Загреб 1994, Ходање уз пругу (поезија), Матица хрватска, Загреб 1997. Жамор (поезија), Меандар, Загреб, 2004 (Горанова награда за најбољу књигу, 2005) Негдје (поезија), Фрактура, Загреб 2013 Касно љето (поезија), Фрактура, Загреб 2018.
Филмски сценарији Јутро чистог тијела (1969), режисер: Богдан Жижић
Монографије Коста Ангели Радовани, Мала ликовна библиотека св XIX, Напријед, Загреб, 1961.
Чланци и есеји (избор) Неки себезнани немир, Књижевна трибина, Загреб, сијечањ 1959. Постоји ли криза далматинске скулптуре. Слободна Далмација, Сплит 24.9. 1960. Коста Ангели Радовани, Медитеран чистог људског тијела, Ослобођење, Сарајево 24.11. 1963. Коста Ангели Радовани – Материја и тијело (Спектар), Телеграм, Загреб,28.11. 1969.
Референце
Категорија:Рођени 1934. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Корчулани Категорија:Добитници Награде Бранко Миљковић Категорија:Добитници Змајеве награде Категорија:Хрватски песници Категорија:Хрватски есејисти Категорија:Хрватски књижевници