Блажени Иван Мерц (изворно: Ivan Merz, 16. децембар 1896. Бања Лука – 10. мај 1928. Загреб) био је хрватски свјетовни академик, којег је папа Јован Павле II прогласио блаженим приликом посјете Бања Луци 22. јуна 2003. године. Иван Мерц промовисао је литургијски покрет у Хрватској и заједно са Ивом Протулипцом створио је поклет за младе људе, „Хрватски орловски савез”, инспирисан „Еухаристичким крсташким ратом”, с којим се сусрео у Француској.
Биографија
Младост Иван Мерц био је млади лаик из Босне и Херцеговине, који је живио у турбулентно доба. Рођен је у либералној породици 16. децембра 1896. године у Бањој Луци, за вријеме аустроугарске окупације у Босни и Херцеговини. Његов отац био је Нијемац, а мајка Чехиња. Основну школу започео је у Бањој Луци, 2. и 3. разред похађа у Приједору гдје му је отац привремено премјештен због службе. Школовао се у вишенационалној и вишерелигијској средини, а дипломирао је у вријеме када је убијен престолонасљедник Франц Фердинанд (28. јуна 1914).
Образовање Након матуре 1914. године, Иван се придружио Војној академији у Винер Нојштату на захтјев својих родитеља, али је, згрожен корупцијом ове околине, напустио након четири мјесеца. Почетком 1915. године отишао је у Беч гдје је студирао право, али је ишао и на предавања из књижевности. У фебруару 1916. године одлази у војску, гдје се борио на италијанском фронту.
Након што се вратио у Бању Луку, доживио је радикалне политичке промјене и и рођење нове југословенске државе. Од 1919. до 1920. године био је у Бечу, гдје је студирао на Филозофском факултету. У октобру 1920. године отпутовао је у Париз, гдје је похађао неколико предавања на универзитету Сорбони и на Католичком инстутуту. У међувремену је припремао своју докторску дисертацију.
Докторирао је на Филозофоском факултету Универзитета у Загребу 1923. године на тему „Утицај литургије на француске писце”. Био је професор француског и њемачког језика у Надбискупској класичној гимназији у Загребу до своје смрти, 10. маја 1928. године.
Дјеловање Иван Мерц се придружио Католичком покрету за вријеме студирања у Бечу и Паризу. Циљ Католичког покрета био је супротстављање либерализму који је „потискивао вјеру и њене вриједности из јавног живота”.
Када се дошао у Загреб, активно се прикључио раду Католичког покрета, а јесени 1922. године изабран је за предсједника Хрватског католичког омладинског савеза, који се годину дана касније постао Хрватски орловски савез. Орловкси савез имао је циљ одгој младих у вјерском, интелектуалном, моралном и физичком погледу.
Промовисао је литургијски покрет у Хрватској према упутствима папе Пија IX, како би саставио „елиту” апостола да раде на „обнови свега у Христу”. мини|Гробница Ивана Мерца у Базилици Срца Исусова у Загребу
Смрт Иван је од дјетињства имао проблема са видом, а касније и са зубобољом. Добио је акутну упалу усне шупљине. Оперисан је 26. априла на Клиници за ухо, нос и грло у Загребу. Операција није успјела, а Иван је добио менингитис. Умро је 10. маја 1928. године, са угледом свеца.
Беатификација и процес канонизације Мерц је умро остављајући примјер како човјек може живјети, борити се и патити за Бога. Трудио се да свом животу подари „пуно значење”, усмјеравајући се на светост, а сав његов педагошки задатак био је посвећен формирању апостола светости. Његово светилиште налази се у Базилици Срца Исусова у Загребу. Процес канонизације започео је 1958. године.
Папа Јован Павле II прогласио га је блаженим у Бањој Луци 22. јуна 2003. године и поставио га је као примјер хришћанског живота младима и вјерницима.
Париске одлуке Иван Мерц је за вријеме боравка у Паризу саставио одлуке, које свједоче о томе како се Иван „спремно одазвао Божјој милости, која га је водила према хришћанској савршености”.
Референце
Спољашње везе
Службена страница постулатуре Хуманитарна организација Иван Мерц Иван Мерц: Мисли, Загреб, 2002.
Категорија:Рођени 1896. Категорија:Умрли 1928. Категорија:Свештенство из Бање Луке Категорија:Хрвати у Босни и Херцеговини Категорија:Нијемци у Републици Српској Категорија:Чеси у Босни и Херцеговини