Петар Митропан (Митропан, Петро Андрійович, Орјол, 14. август 1891— Београд, 6. децембар 1988) био је преводилац са руског језика на српски. Унук украјинског песника Васиља Кулика.Митропан, Петр Андреевич (на сајту История Полтавы, приступљено 9. децембра 2018).
мини|Издање књиге есеја Петра Митропана „Руски писци“ из 1934. Биографија Завршио Филолошки факултет (руски језик) у Москви. После Октобарске револуције емигрирао 1919. и настанио се у Југославији (тада Краљевини СХС). Био је професор руског језика и књижевности на Педагошкој академији у Скопљу 1920–1941. и после завршетка рата лектор за руски језик на Универзитету у Београду. Превођењем се бави од 1924. Одиграо је значајну улогу у установљењу српске русистике и методике наставе руског језика у Југославији. Поред сарадње у великом броју наших часописа и листова већим бројем чланака из руске књижевности, посебно објавио књиге Прилози за историју штампе (1933), Руски писци (1934) и Пушкин код Срба (1937); после Другог светског рата, поред неколико уџбеника у сарадњи с другим писцима, објавио и неколико приручника и уџбеника руског језика: Методска упутства за наставнике руског језика (1946), Методика наставе руског језика (1964), Руско-српски речник за почетнике (1965) и Ја и моји пријатељи (руска читанка). Уређивао часопис „Јужни преглед“ (1927—1940). Био је један од оснивача Удружења књижевних преводилаца Србије. Умро је 6. децембра 1988. у Београду.Митропан, Петр Андреевич (на сајту Энциклопедия Всемирная история, приступљено 9. децембра 2018). Одабрани преводи
Толстој, Алексеј K.: Кнез Сребрни, 1939. Толстој, Алексеј Н.: Ход по мукама, 1946. Арсењев, В. K.: Ловац Дерсу, 1953. Федин, K.: Необично лето, 1956. Леонов, Л.: Пут ка Океану, 1957. Чехов у успоменама савременика, 1957. Од Гогоља до Зошченка, 1959. Некрасов, А.: Доживљаји капетана Врунгела, 1961. Куприн, А.: Гамбринус и друге приповетке, 1963. Иљф и Петров: Нова Шехерезада и др., 1963. Воронски, А. K.: Књижевни портрети, 1964. Ољеша, Ј.: Ни дана без ретка(са П. Брозом), 1964. Ољеша, Ј.: Завера осећања, 1965. Ердман, Н.: Мандат, 1965. Плеханов, Г. В. О Белинском, 1967. Толстој, Лав Н.: Писма (Сабрана дела), 1969. Достојевски, Фјодор М.: Идиот, 1981. и др. За Зборник Беседе (1966) изабрао и превео око 100 страна образаца руског беседништва.Савремени књижевни преводиоци Југославије (именик), Београд, „Култура“, 1970.
Референце
Категорија:Рођени 1891. Категорија:Умрли 1988. Категорија:Српски преводиоци Категорија:Руси у Србији Категорија:Добитници Награде Милош Н. Ђурић