Хидрометеоролошка служба у развијеном систему цивилне одбране има статус организације која својом редовном делатношћу остварује одређене садржаје заштите и одбране. Републички хидрометеоролошки завод Србије је референтна установа са пуном одговорношћу за израду и презентовање прогноза времена и вода, давање упозорења и најава за ванредне и опасне метеоролошке и хидролошке појаве. Основна мисија РХМЗ-а је смањење последица природних катастрофа, а одговоран је и за мерење, осматрање, прикупљање и обезбеђивање података, информација, продуката и услуга које се односе на време, климу и воде, као и на њихову примену у оним људским активностима које су под утицајем атмосферских и сродних појава. На тај начин знатно доприноси заштити становништва, материјалних добара од последица атмосферских појава и догађаја.
Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) својом непрекидном службом дежурства прати, надгледа, мери и бележи највећи број тих параметара који могу указати на опасности које могу бити узрок настанка ванредне ситуације. Обавља и прогностичке анализе и о томе обавештава надлежне државне институције и информише јавност. У оквиру РХМЗ-а успостављен је метеоролошки и хидролошки осматрачки систем, као део система за рано упозорење од ванредних ситуација. Републички хидрометеоролошки завод је орган државне управе - посебна организација која обавља метеоролошке и хидролошке послове од интереса за Републику Србију. Поред осталог, према Закону о метеоролошкој и хидролошкој делатности обавља послове који су директно или индиректно везани за праћење појава које могу изазвати ванредне ситуације.
Историјски развој хидрометеоролошке службе у Србији
Краљевина Србија По образложеном захтеву проф. Милана Недељковића, Министар просвете и црквених дела др Владан Ђорђевић је о Крстовдану (27. септембра по новом календару) 1888. године донео Уредбу о оснивању јединствене мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. Тада је и основана државна метеоролошка служба у Србији.
Редовна метеоролошка мерења започета су знатно раније. Професор Лицеја Г. Владимир Јакшић је 1. јануара 1848. године у Београду на свом имању на Сењаку почео редовна мерења температуре, влажности, падавина, ветра и ваздушног притиска. Године 1856, у 20 градова тадашње Србије почела је са радом добро организована мрежа метеоролошких станица, а 1857. било их је 27, што је у то доба представљало најгушћу мрежу у тадашњој Европи. Из тог времена проф. Јакшић је оставио драгоцене податке о колебању водостаја на Сави.
Опсерваторија у Београду, основана је 26. марта 1887. године, и под руководством проф. Милана Недељковића постаје централна установа за прикупљање података из целе Србије. У августу 1902. године почела је међународна размена шифрованих података и израда прве прогнозе времена. Извештаји о времену и временске прогнозе су се већ од 1912 године објављивале у листу Политика. Значајан развој метеорологије у Србији настао је доласком академика Павла Вујевића за управника Београдске опсерваторије почетком 20. века. У исто време почиње са радом у области климатологије и академик Милутин Миланковић, један од најпризнатијих научника у свету 20 века. Својм радовима из соларне климе дефинише теорију ледених доба.
За време Првог светског рата, од 1916. до 1918. године, Београдска опсерваторија, па и читава метеоролошка служба Краљевине Србије, је под немачком окупационом командом. Опсерваторијом је руководио познати професор метеорологије из Беча В. Конрад. Захваљујући њему служба је била очувана.
Краљевина Југославија У периоду од 1918. до 1941. године, метеоролошка служба Србије, као део метеоролошке службе Краљевине Југославије, била је задужена за рад и мреже метеоролошких станица у Македонији, Црној Гори и делу Далмације. У то време су формиране и метеоролошке станице на ослобођеном Косову и Метохији. Метеоролошка Опсерваторија у Београду постаје сабирни центар за целу Краљевину Југославију.
Метеоролошка служба Краљевине Југославије постаје члан Међународне метеоролошке организације - ИМО,(основане, Брисел 1853. и Беч 1873.године), као претече садашње Светске меторолошке организације, WМО. Наш дугогодишњи представник је био академик Милутин Миланковић.
Оснивањем Хидрографског одсека, при Генералној дирекцији вода 1922. године, обједињује се хидролошка служба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и ово се сматра почетком организоване хидролошке службе. Прве водомерне станице су постављене на Сави код Београда 1920, и Дунаву код Смедерева. Прва хидрометријска мерења на водотоцима у Србији су почела да се раде 1923. године. Одмах почиње да функционише и служба извештавања о водостању на рекама у циљу прогнозирања могућих поплава. На захтев Међународне Дунавске Комисије, 1922. године, почиње извештавање за реку Дунав.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија У току Другог светског рата многе метеоролошке и хидролошке станице су престале са радом, сем Метеоролошке Опсерваторије Београд. Седмог јануара 1947. године Уредбом Владе ФНРЈ основан је Савезни хидрометеоролошки завод (СХМЗ), чиме је обједињена хидрометеоролошка служба на територији целе земље. На позив организатора, представници СХМЗ-а су 22. септембра 1947. године у Вашингтону потписали Конвенцију о оснивању Светске метеоролошке организације (WМО). Конвенција је ступила на снагу 23. марта 1950. године. Метеоролошка служба Краљевине СХС била једна од 45 светских метеоролошких служби, које су оснивачи WМО-а. Тако је настављен континуитет припадности службе матици светских служби, преко Међународне метеоролошке организације ИМО, па до WМО-а.
Новонастале државе из претходне Југославије, отцепљењем (од 1991. године) и стицањем независности, постале су нове чланице WМО-а. Метеоролошка служба СРЈ-а, Државне заједнице Србије и Црне Горе, а сада Републике Србије је наследник оснивачких права WМО-а. Након престанка са радом СХМЗ-а, априла 2003. године Републички хидрометеоролошки завод Србије, као правни наследник, преузео је све његове обавезе, нарочито у погледу међународне сарадње.
Републички хидрометеоролошки завод
Републички хидрометеоролошки завод Србије је референтна установа са пуном одговорношћу за израду и презентовање прогноза времена и вода, давање упозорења и најава за ванредне и опасне метеоролошке и хидролошке појаве.
Организациона структура
На челу РХМЗ Србије налази се директор. За обављање послова из делокруга РХМЗ образоване следеће основне унутрашње јединице: Сектор за метеоролошке и хидролошке прогнозе, најаве и упозорења; Сектор за метеоролошки осматрачки систем; Сектор за хидролошки осматрачки систем и анализе; Сектор Националног центра за климатске промене, развој климатских модела и оцену ризика елементарних непогода; Сектор за хидрометеоролошки рачунарско-телекомуникацони систем и опште и заједничке послове.
У РХМЗ су, као уже унутрашње јединице изван састава сектора, образоване: Центар за одбрану од града; Одељење за међународну сарадњу, европске интеграције и односе са јавношћу; Група за стручне прописе и инспекцијске послове; Група за јавне набавке; Група за интерну ревизију.
Сектор за метеоролошке и хидролошке прогнозе, најаве и упозорења
Сектор за метеоролошке и хидролошке прогнозе, најаве и упозорења обједињује послове: праћења стања и развоја у области прогнозе времена и вода; ране најаве метеоролошких и хидролошких екстремних појава и елементарних непогода; ваздухопловне метеорологије; планирања развоја и оперативног функционисања хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења на територији Србије; обезбеђивања података и информација о стању времена и вода; израде и издавања анализа и прогноза времена и вода и упозорења на временске и хидролошке елементарне непогоде; примене међународних стандарда и извршавање међународних обавеза у области ваздухопловне метеорологије у оквиру научно-техничких програма Светске метеоролошке организације, Европске мреже метеоролошких служби држава чланица Европске уније и директива Европске уније у области заштите од елементарних непогода и ваздухопловне метеорологије; спровођења међународних стандарда и препорука у области ваздухопловних метеоролошких услуга; увођења и одржавања међународних стандарда квалитета; остваривања политике стручног развоја и оспособљавања стручних кадрова у оквиру делокруга; друге послове из делокруга Сектора.
У Сектору за метеоролошке и хидролошке прогнозе, најаве и упозорења, као уже унутрашње јединице, образују се: Национални центар за хидрометеоролошки систем ране најаве и упозорења; Одељење за нумеричке прогнозе и софтверску подршку; Одсек за радарску и сателитску метеорологију; Одсек за прогнозу вода и хидролошке најаве и упозорења.
Сектор за метеоролошки осматрачки систем
Сектор за метеоролошки осматрачки систем обједињује послове: праћења стања и у области метеоролошких мерења, контроле и обраде података; планирања развоја и оперативног функционисања метеоролошког осматрачког система на територији Србије; обезбеђивања података и информација о стању времена и климе; обезбеђивања метеоролошких података за потребе међународне сарадње по основу међународних конвенција, програма Светске метеоролошке организације, билатералних споразума и др. и њихове размене; успостављања и одржавања мрежа метеоролошких станица; организовања и спровођења метеоролошких мерења и осматрања, прикупљања, контроле и обраде података; спровођења међународних стандарда и препорука у области метеоролошких инструмената; остваривања државних еталона метеоролошких елемената; увођења и одржавања међународних стандарда квалитета; успостављања и вођења регистра метеоролошких станица у саставу државних и допунских мрежа станица; остваривања политике стручног развоја и оспособљавања кадрова; развоја, одржавања, ажурирања и заштите база и архива метеоролошких података; израде метеоролошких, климатолошких и аеролошких годишњака; увођења и одржавања међународних стандарда квалитета; остваривања политике стручног развоја и оспособљавања стручних кадрова у оквиру делокруга; друге послове из делокруга Сектора.
У Сектору за метеоролошки осматрачки систем, као уже унутрашње јединице, образују се: Одељење за мрежу метеоролошких станица; Одељење за контролу, обраду и верификацију уноса метеоролошких података у базу; Одељење за аерологију и специјална метеоролошка мерења; Метеоролошка лабораторија.
У Одељењу за мрежу метеоролошких станица образују се следеће Метеоролошке станице: „Палић” на Палићу; „Сомбор” у Сомбору; „Кикинда” у Кикинди; „Зрењанин” у Зрењанину; „Банатски Карловац” у Банатском Карловцу; „Велико Градиште” у Великом Градишту; „Смедеревска Паланка” у Смедеревској Паланци; „Сремска Митровица” у Сремској Митровици; „Ваљево” у Ваљеву; „Лозница” у Лозници; „Златибор” на Златибору; „Краљево” у Краљеву; „Крушевац” у Крушевцу; „Ћуприја (град)” у Ћуприји; „Црни Врх” на Црном Врху; „Неготин” у Неготину; „Димитровград” у Димитровграду „Лесковац” у Лесковцу; „Врање” у Врању; „Копаоник” на Копаонику; „Сјеница” у Сјеници; „Крагујевац” у Крагујевцу; „Пожега” у Пожеги; „Зајечар” у Зајечару и „Куршумлија” у Куршумлији. У Одељењу за мрежу метеоролошких станица образују се следеће Метеоролошке опсерваторије: „Београд” у Београду; „Нови Сад” у Новом Саду и „Ниш” у Нишу.