Послови цивилне одбране организују се и врше у оквиру друштвено организационих целина у којима су грађани организовани по територијалном и радном принципу, односно органима и организацијама државе, локалне управе, предузећа, као и установа и других организација јавних служби или делатности, друштвених и других организација. Јавне службе имају битну улогу у организовању и функционисању система цивилне одбране, будући да окупљају најшире слојеве становништва с циљем да задовоље њихове личне и заједничке интересе и потребе. Јавне службе су повезане са осталим субјектима система цивилне одбране и, заједно са њима, омогућавају ефикасно функционисање овог система у миру и рату кроз обављање послова и надлежности из свог делокруга рада. Без њих систем цивилне одбране не би могао успешно и у потпуности да испуни своје задатке.
Систем цивилне одбране Систем одбране је скуп усвојених теоријских ставова, начела и принципа општедруштвеног, политичког, војног и економског карактера, на основу којих се држава припрема за одбрану.
Данас већина земаља у оквиру својих савремених одбрамбених система обухвата два основна елемента: стручно оспособљене, школоване и опремљене оружане снаге и свеобухватну припрему становништва и свих других субјеката друштва у циљу спречавања и адекватног супротстављања могућим опасностима у миру и рату.
Први елемент је основ војне одбране и задатак му је очување територијалног интегритета, суверенитета и уставног поретка државе, и остварује га применом војне силе. Други елемент се код већине савремених земаља назива „цивилна одбрана“.
Према једној свеобухватној дефиницији коју наводи Владимир Јаковљевић, цивилна одбрана као део одбрамбено-заштитног система земље представља облик цивилног организовања државе и друштва, који претпоставља максимално ангажовање свих потенцијала друштва с циљем заштите, одбране и спасавања становништва, материјалних и културних добара, екосистема, привреде, органа власти од свих катастрофичних угрожавања у миру и рату и стварање што повољнијих услова за помоћ и подршку оружаним снагама у свим фазама њиховог оперативног деловања, као и припрему за неоружано супротстављање нападачу (агресору у рату).
Ситем цивилне одбране обухвата:
Цивилну заштиту - лична и узајамна заштита грађана, мере заштите и спасавања, јединице цивилне заштите, штабови за заштиту и спасавање, служба осматрања и обавештавања, и предузећа, организације и службе опремљене и оспособљене за заштиту и спасавање; Државне органе и институције свих нивоа; Привредни и економски потенцијал земље - предузећа и институције у приватном и државном сектору; Службе јавних делатности – здравство, социјална заштита, образовање, информисање, култура и уметност, наука и научноистраживачки рад; Систем обучавања и оспособљавања за активности цивилне одбране.
Јавне службе у систему цивилне одбране Успешна организација и ефикасно функционисање јавних служби битна је претпоставка ефикасног функционисања система цивилне одбране у миру и рату. Ове службе задовољавају човекове основне здравствено-социјалне, васпитно-образовне, културно-уметничке, научне и информатичке потребе. Јавне службе дају двојак допринос припремама система цивилне одбране:
у оквиру редовне делатности и мирнодопским условима ангажују се на оспособљавању, образовању и васпитању грађана; припремају становништво за супротстављање свим облицима угрожавања у миру и рату.
Током припрема одбране, оне своје активности планирају тако да допринесу формирању здравих, социјално уравнотежених, морално чврстих и интелектуално развијених личности које су спремне и способне да се ангажују у одбрани и заштити земље и друштва.
Планске припреме јавних служби у оквиру система цивилне одбране организују се кроз:
припреме надлежних државних органа за извршавање послова и задатака у области јавних служби за време ванредних ситуација у миру и рату; припреме одређених институција и организација које обављају јавну службу или делатност, а којима су у систему одбране утврђени посебни задаци; припреме осталих институција и организација које обављају јавну службу.
Заједно са осталим субјектима друштва, јавне службе представљају интегралну целину и свака у свом декокругу рада доприноси функционисању система цивилне одбране у миру и рату.
Јавне службе у систему цивилне одбране су:
Здравствена служба; Социјалне службе; Васпитно-образовне установе; Научно-истраживачке установе; Културно-уметничке установе; Службе јавног информисања.
Здравствена служба Здравствену службу у Републици Србији чине здравствене установе и други облици здравствене службе које се оснивају ради спровођења и обезбеђивања здравствене заштите, као и здравствени радници, односно здравствени сарадници, који обављају здравствену делатност.
мини|234x234пиксел|Симбол хитне медицинске помоћи Здравствену службу у функцији система цивилне одбране чине:
Завод за јавно здравље; Служба хитне медицинске помоћи; Национални центар за контролу тровања (ВМА); Мобилна еко-токсиколошка лабораторија.
У припремању здравствене службе у оквиру система цивилне одбране се узима у обзир чињеница да су у ванредним ситуацијама у миру, а посебно у рату, обољења и губици у људству масовни. Неопходно је спровести свеобухватне и реалне процене угрожености у миру и рату и предузети одговарајуће мере у здравству. Проценом се обухватају најразличитији параметри, и то: процена максималне искоришћености свих капацитета здравства у односу на различите ситуације у миру и рату; процена стручне оспособљености медицинског кадра за деловање у кризним ситуацијама; процена стања и квалитета опреме којом располаже здравствена служба и могућност њене искоришћености; процена постојећих и могућих количина и врста санитетских материјала и средстава; процена транспортних средстава, као и процена алтернативних облика превоза и евакуације рањених, оболелих и унесрећених; процена могућих евентуалних губитака у оквиру здравствене службе, и то како у људству, тако и у опреми и смештајним капацитетима; процена броја повређених, оболелих - по врстама повреда; процена хигијенско-епидемиолошке, менталнохигијенске и социјалномедицинске ситуације.
Припреме здравства у миру за рад у ратним и другим ванредним ситуацијама тежишно се усмеравају у два правца. Са једне стране, усмерава се на унапређење здравља и психофизичку способност људи и подизање опште здравствене културе граћанина, а са друге на стварање на што повољнијих материјалних, кадровских и других услова за рад здравствене делатности у ванредним ситуацијама у миру и у условима рата.
У организовању система цивилне одбране ослања се на већ постојеће институције које су материјално и кадровски обучене и оспособљене. У складу са тим, и организовње здравствене делатности за рад у ванредним ситуацијама у миру и рату чини постојећи систем здравствене делатности и материјална и кадровска база здравствених установа. Стога даљи развој здравствене делатности у организационом, кадровском и материјалном погледу треба усмеравати тако да се непрекидно повећавају капацитети здравствених установа и побољшавају стандарди здравствених услуга, према процењеним потребама за збрињавање људства у ванредним ситуацијама у миру и рату.
Припреме здравствене заштите у оквиру система цивилне одбране усмерене су на: утврђивање организационих облика за рад у условима ванредних ситуација у миру и рату; непрекидно повећање капацитета здравствених установа; побољшање стандарда у области здравствених услуга; утврђивање организације медицинског збрињавања повређених и оболелих; производњу и обезбеђење неопходних резерви лекова, крви и санитетског материјала; распоређивање здравствених резерви по територији у складу са проценом угрожености; припрему санитетских јединица и екипа цивилне заштите; припрему екипа Црвеног крста; остваривање међународне сарадње са Међународним комитетом Црвеног крста и Светском здравственом организацијом; припреме грађана за спровођење мера прве медицинске помоћи у оквиру личне и узајамне заштите; припреме за спровођење хигијенско-профилактичких мера и санитарни надзор - хигијена снабдевања водом, хигијена исхране, смештаја и сличних животних активности; припреме за спровођење противепидемијских мера; припреме за прелаз здравствених организација за рад у ванредним ситуацијама и ратним условима - поједини видови здравствене службе сужавају се или се проширују по обиму, зависно од насталих околности, кадровских и материјалних могућности.
Приликом припремања здравствене заштите неопходно је посебну пажњу посветити развоју здравства у недовољно развијеним подручјима и развоју мреже високоспецијализованих установа којима би се покрила шира подручја територије земље. Дакле, неопходно је спроводити принцип регионалности здравствене заштите, јер његова примена омогућује присутност свих важнијих облика здравствене заштите у сваком делу земље и лакше прилагођавање ове службе посебностима регионалних потреба и услова.
Установе социјалне заштите Установе социјалне заштите су:
центар за социјални рад; установе за смештај корисника - Дом за децу и омладину, Центар за заштиту одојчади, деце и омладине, Центар за породични смештај, Прихватилиште за децу и омладину, Дом за децу и омладину ометену у развоју, Дом за телесно инвалидну децу и омладину са очуваним менталним способностима, Завод за васпитање деце и омладине, Прихватне станице, Прихватилиште, Дом за пензионере и стара лица, Геронтолошки центар, Дом за одрасла инвалидна лица, Завод (дом) за смештај лица ометених у менталном развоју и душевно оболелих лица; установе за дневни боравак и помоћ у кући - Дом за децу и омладину, Центар за заштиту одојчади, деце и омладине, Дневни центар за умерено и теже ментално недовољно развијена одрасла и стара лица, Дневни центар за радно-производне активности инвалидних лица, Центар за помоћ у кући, Клуб за стара и одрасла лица, Дневни центар за стара и одрасла лица.
У ситуацијама ратних разарања и масовних мирнодопских несрећа и катастрофа долази до разних проблема у области социјалне заштите. У случају рата и других ванредних ситуација, затечене мирнодопске социјалне потребе грађана највећим делом се преносе и вишеструко повећавају. Разликују се по интензитету испољавања, последицама и начину решавања. Међутим, у рату се јављају и нови социјални проблеми, што социјалној заштити у погледу припрема даје посебан значај.
У рату долази до огромних уништавања материјалних и културних добара, као и људских губитака, па се социјалне појаве и проблеми јављају у многоструко већем обиму, често и сасвим неочекивано. Масовна разарања доводе до знатног оштећења и уништавања стамбеног фонда и комуналних постројења и објеката у градовима, индустријским и већим насељима, до отежаног саобраћаја и снабдевања, поремећаја производње, смањења фонда прехрамбених намирница и других неопходних артикала, а знатан део грађана и домаћинстава остаје без имовине и основних средстава за егзистенцију.
Међутим, последице ратних разарања нису само материјалне природе. Настају и велики губици у људским животима, у повређеним и оболелим, као и несталим. Такође, долази и до миграција становништва које су неизоставни пратилац ратова. Повећава се број војних и цивилних инвалида рата, напуштене деце без родитеља и старања, старих и изнемоглих особа без неге и друге помоћи, угрожених и незбринутих лица без средстава за егзистенцију.
Поред редовних корисника социјалне заштите, у рату ће се појавити и нове категорије, као што су, на пример, породице лица на дужности у војним снагама, обавезника радне обавезе, нарочито изван места пребивалишта, обавезника цивилне заштите, затим избеглице, повратници и њихове породице, деца без старатељства, остарела и самохрана лица, инвалиди разних категорија и друга незбринута лица.