Трешњин цвет је назив за цвет неколико врста из рода Prunus, посебно цвета јапанске трешње, Prunus serrulata, који се у Јапану назива сакура. Тренутно су оне широко дистрибуиране, посебно у топлотном појасу северне Земљине хемисфере, укључујући Јапан, Непал, Индију, Тајван, Кореју, Кину, Западни Сибир, Иран и Авганистан. Поред хризантема, сматра се националним цветом Јапана. Многе врсте које су култивисане за орнаменталну употребу, производе мали, неукусни плод. Јестиви плод производе сорте сродних врста Prunus avium и Prunus cerasus.
Гледање цветова „Ханами” је вековима стар обичај прављења пикника испод цветајуће сакуре или дрвета уме. Сматра се да је обичај настао током Нара периода (710—794), када су цветови уме одушевљавали људе, али су до Хеиан периода (794—1185) цветови трешње привлачили више пажње, и ханами је постао синоним за сакуру. Од тада, у оба вака и хаику, „цвеће” (花хана) значи „цветови трешње”. Овај обичај је раније био извођен од припадника вишег слоја Империјалног Двора, али је ускоро проширен на самураје и, до Едо периода, на остатак народа. Токугава Јошимуне је засадио много стабала трешњиног цвета како би то подржао. Испод дрвећа сакуре, људи су одржавали обеде и пили саке за време прослављања празника. Сваке године, Јапанска Метеоролошка Агенција и публика прати sakura zensen (развиће трешњиног цвета) док се оно шири северним правцем ка архипелагу са надоласком топлијег времена преко ноћне прогнозе, пратећи временску прогнозу на вестима. Цветање почиње у Окинави у jануару, и обично захвата Кјото и Токио крајем марта или почетком априла. Наставља се на подручја виших надморских висина и ка северу, стижући у Хокаидо пар недеља касније. Јапанци обраћају велику пажњу на ове прогнозе и излазе у великом броју у паркове, светилишта и храмове са породицом и пријатељима како би одржали прославу посматрања цветова. Ханами фестивали прослављају лепоту трешњиних цветова и за многе представљају шансу да се опусте и уживају у дивном призору. Обичај ханами датира од пре много векова у Јапану. Хронике Нихона Шокиа (日本書紀) садрже записе да су се ханами фестивали одржавали од трећег века. Многе јапанске школе и јавне грађевине имају саднице трешњиних цветова у својим двориштима. Како фискална и школска година почињу у априлу, у разним деловима Хоншуа, први дан рада или школе се поклапа са сезоном трешњиног цвета. Јапанско удружење трешњиног цвета је направило листу од Јапанских Топ 100 места Трешњиног Цвета, са најмање једном локацијом у свакој префектури.
Употреба у кулинарству Трешњини цветови и лишће су јестиви и користе се у исхрани у Јапану:
Цветови се киселе у соли и умезу (сирће од шљиве), и користе се како би пружили непоновљив укус у wagashi слаткишима (традиционална јапанска посластица) или у анпан (јапанска слатка лепиња, најчешће испуњена зрнима црвеног пасуља). Сољу-укисељени цветови у врућој води називају се sakurayu, и то се пије на разним прославама попут венчања уместо зеленог чаја. Лишће, углавном са Ошима трешњама због мекоће, се такође укисељавају у сланој води и користе се за ткзв. сакурамочи (sakuramochi). мини|Усољени цветови трешње|алт= мини|Цветови трешње за чај потопљени у врућу воду|алт=
Пошто лишће садржи кумарин, који је отрован у великим дозама, не препоручује се њихово конзумирање у великим количинама.
Симболизам у Јапану Цветови трешње у Јапану симболизују облаке због своје природе цветања у маси. Поред тога, трајна су метафора за ефемерну природу живота, аспекат јапанске културне традиције који је често повезан са будистичким утицајем и садржан у концепту mono no aware. То је свест о пролазности живота и ствари са елементима натприродног. Повезаност цветова трешње са пролазношћу живота полази од полихистора из 18. века Мотори Норинаге. Пролазност цветова, изврсна лепота и несталност често су повезани са смртношћу и грациозним и лаким прихватањем судбине и карме. Из тог разлога, цветови трешње су дубоко симболични и често се користе у јапанској уметности, манги, анимеима и филму, као и на музичким перформансима за амбијенталне ефекте. Постоји најмање једна популарна народна песма, првобитно писана за шакухаћи(бамбусова флаута), под насловом „Сакура” и неколико поп песама са тим именом. Цвет је такође приказан на разним врстама робе широке потрошње у Јапану, укључујући кимоно, канцеларијски прибор и посуђе. мини|Женски кимоно с цветовима трешње Друштво Сакуракаи или Трешња је било име које су изабрали млади официри у Царској јапанској армији у септембру 1930. године за своје тајно друштво основано са циљем реорганизације државе уз тоталитарне милитаристичке линије, преко државног удара ако је потребно. Током Другог светског рата, цвет трешње је коришћен да мотивише јапански народ на национализам и милитаризам. Чак и пре рата цвет је коришћен у пропаганди да инспирише „јапански дух”, као у „Песми младог Јапана”, који велича ратнике спремне „да се распрше као небројени цветови трешње”. Године 1932. поезија Акико Јосано позвала је јапанске војнике да издрже патње у Кини и упоређивала мртве војнике са цветовима трешње. Аргументи да би планови Битке у заливу Лејте, који су укључивали све јапанске бродове, Јапану представљали озбиљну опасност ако не успеју, супростављали су се молби да се морнарици дозволи да „цвета као цвеће смрти”. Последња порука снага на Пелелиу (острво) била је „Сакура, сакура”- цветови трешње. Јапански војници ће их сликати на бочним странама својих авиона пре него што почну самоубилачку мисију, или су чак носили гране овог дрвета у своје мисије. Цвет трешње осликан на страни бомбаша симболизовао је интензитет и пролазност живота. На тај начин је естестска асоцијација била промењена тако да је падање цветних латица представљало жртву младости у самоубилачким мисијама у част цара. Прва камиказна јединица имала је подјединицу под називом Yamazakura (дрво трешње). Влада је чак охрабривала људе да верују да су душе срушених ратника реинкарниране у цветовима. У својим колонијалним предузећима, империјални Јапан је често садио дрвеће трешње са значењем „захтевања окупиране територије као јапанског простора”. Цветови трешње су преовлађујући симбол у ирезумију, традиционалној уметности јапанских тетоважа. Код тетовирања, цветови вишње често се комбинују са другим јапанским симболима, попут: кои рибе, змајева и тигрова. Цветови трешње су послужили као инспирација за креирање маскоте(Someity) за Летње параолимпијске игре које ће се одржати у Токију 2020. године. мини|Уцветала гранчица на јапанској маркици мини|Цветање трешње око замка Химеји|алт= мини|Кованица од 100 јена са приказом цветова трешње|алт=
Подврсте и цват Јапан има велику разноврсност цветова трешње; тамо се може пронаћи преко 200 култивара. Следеће врсте, хибриди и подврсте, цењене су по сакури: мини|Prunus serrulata u Ponta Grosi u južnom delu Brazila мини|десно|Шидарезакура
Prunus apetala var. pilosa Prunus campanulata Prunus × furuseana Prunus × incam Prunus incisa var. incisa Prunus incisa var. kinkiensis Prunus × introrsa Prunus × kanzakura Prunus × miyoshii Prunus padus Prunus × parvifolia Prunus pendula Prunus pseudocerasus Prunus × sacra Prunus sargentii Prunus serrulata Prunus × sieboldii Prunus × subhirtella Prunus × syodoi Prunus × tajimensis Prunus × takenakae Prunus verecunda Prunus × yedoensis
мини|Бели сакура цветови Најпопуларнија врста у Јапану је Јошино трешња (јап: 染井吉野 Somei Yoshino, лат: Prunus × yedoensis). Њено цвеће је скоро чисто бело, прошарано светло ружичастом, посебно близу петељке. Цветају и обично отпадну у року од недељу дана, пре него што лишће изађе. Због свега тога, дрвеће изгледа скоро бело од врха до дна. Сорта добија назив по селу Сомеи (Somei: данас Тошима у Токију). Развијана је од средине па до краја 19. века, тј. крајем Едо периода и почетком Меји периода. Јидаигеки и друга дела фикције често приказују сорту у Едо периоду или раније. Такви прикази представљају анахронизме.
Prunus × subhirtella autumnalis или зимска сакура, почиње да цвета у јесен и наставља цветање током целе зиме. Она је прелаз између едохиганзакуре, Токио Хиган трешње (Prunus incisa, енг: Fuji cherry), и мамезакуре (P. pendula).
Друге категорије укључују: јамазакуру, шидарезакуру, јазекуру. Јазекура има велике цветове, наглашене богатим ружичастим латицама. Шидарезакура, или плачућа трешња, има гране које падају попут оних код тужне врбе, притом носећи слапове ружичастог цвећа.
По држави
Аустралија Током Другог светског рата, камп ратних затвореника близу града Ковра у Новом јужном Велсу, Аустралија, била је локација једног од највећих бегова из затвора током рата, 5. августа 1944. Током бекства четири аустралијска војника и 231 јапански војник су умрли и 108 затвореника су рањени. Јапанско ратно гробље задржало је мртве од раскида, након рата, припадници Ковра РСЛ-а, а 1963. отпуштени су у Јапан . Године 1971. развој Ковра туризма је одлучио да прослави ову везу са Јапаном и предложио је јапанску башту за град. Јапанска влада се сложила да подржи ово развиће као знак захвалности за њихово опхођење према мртвима. Развој је такође добио средства од аустралијске владе и приватних ентитета. Башту је дизајнирао Кен Накајима (1914—2000), светски познати дизајнер вртова у то време. Прва фаза је отворена 1979. године, друга је отворена у 1986. Баште су биле дизајниране у стилу Едо периода и представљају kaiyu-shiki или шеталиште. Они су дизајнирани да покажу све врсте пејзажа у Јапану. Са пет хектара Ковра јапанска башта је највећа јапанска башта на јужној хемисфери. Годишњи фестивал цветања трешње током септембра је главни догађај у туристичком календару Ковра.
Бразил Са јапанском дијаспором у Бразилу, многи имигранти су донели саднице трешње. У држави Сао Паоло, дом највећој јапанској заједници изван Јапана, уобичајено је наћи их у објектима у Јапану. Углавном се могу наћи сорте Prunus serrulata 'Yukiwari' и Prunus serrulata var Iannesiana 'Himalaya. Неки градови као што је Кампос до Јордао имају годишње фестивале да прославе цветања дрвећа и јапанску културу. У Парани, многи градови су примили имигранте, који су засадили дрвеће, као у Апукарани, Маринги, Каскавелу, а посебно у главном граду Куритиба. У Куритиби прве саднице су донели јапански имигранти у првој половини 20. века, али велике количине њих су биле посађене деведесетих година прошлог века, уз отварање ботаничке баште у Куритиби.
Канада Ванкувер, Британска Колумбија, позната је по хиљадама стабала трешње (око 50,000) који уоквирују многе улице и паркове, укључујући Парк краљице Елизабете и Стенли парк. Ванкувер одржава Ванкувер фестивал трешњиног цвета сваке године. Са многим врстама и мењањима температуре, крећу да цветају у фебруару и стају у априлу. Хај парк у Торонту, Онтарио, има бројне Сомеј Јошино (Somei-Yoshino) трешње (најраније цвета и вољена је због свог паперјастог белог цвећа) које је Торонту дао Јапан 1959 године. Током пројекта Сакура, Јапански конзулат донирао је додатне 34 трешње Хај парку у 2001. години и другим локацијама као што су место изложбе Мекмастер универзитет, Јорк универзитет (близу Calumet колеџа и на Отава путу близу McLaughlinколеџа) и универзитета у Торонту главну (поред Робардс библиотеке) и Scarboroughкампуса. Има неколико и близу Нијагариних водопада. Краљевске ботаничке баште у Бурлингтону и Хамилтону такође је била прималац неколико Somei-Yoshino трешњиних дрвећа које је донирао Генерални конзулат Јапана у Торонту у склопу пројекта Сакура. Дрвеће се налази у Арборетуму и Каменој башти и засађени су да прославе стално јачање пријатељства између Јапана и Канаде. Последње време цветања у Краљевским ботаничким вртовима је обично око последње недеље априла или прве седмице маја.
Кина Трешњино дрвеће природно расте на северним и јужним деловима Кине, област око мора. Ипак, најпознатији паркови трешњиних дрвећа у Кини показују Јапаново кратко занимање деловима Кине током прве половине 20. века или донацију из Јапана: Longwangtang трешњин врт у Lushun, Dalian, Liaoning