Неомарксизам је скуп марксистичких школа мишљења који је настао из приступа 20. века у циљу измене или проширења марксизма и марксистичке теорије, обично укључивањем елемената из других интелектуалних традиција као што су критичка теорија, психоанализа или егзистенцијализам. Неомарксизам потпада под шири оквир Нове левице. У социолошком смислу, неомарксизам додаје шире разумевање друштвене неједнакости Макса Вебера, као што су друштвени положај и моћ, у марксистичку филозофију.

Као и код многих употреба префикса нео-, неки теоретичари и групе који су означени као неомарксисти покушали су да надоместе уочене недостатке ортодоксног марксизма или дијалектичког материјализма. Многи истакнути неомарксисти, попут Херберта Маркузеа и других чланова Франкфуртске школе, историјски су били социолози и психолози.

Примери неомарксизма укључују аналитички марксизам, француски структурални марксизам, политички марксизам, критичку теорију, студије културе, као и неке облике феминизма. Теорија контрадикторних класних локација Ерика Олина Рајта представља пример синкретизма који се налази у неомарксистичкој мисли, будући да укључује веберовску социологију и критичку криминологију.

Постоји одређена нејасноћа у вези са разликом између неомарксизма и постмарксизма, при чему се многи мислиоци сматрају и једним и другим. Истакнути неомарксистички часописи укључују Spectre, Historical Materialism, New Left Review, Rethinking Marxism, Capital & Class, Salvage, Cultural Logic и Seminar in Contemporary Marxism.

Историја Неомарксизам се развио као резултат друштвених и политичких проблема које традиционална марксистичка теорија није могла адекватно да реши. Ова теорија такође тврди да, како би се афричка кинематографија могла назвати афричком, она мора бити посматрана из своје културне перспективе и позадине, што се потпуно разликује од западњачке.

Након Првог светског рата, неки неомарксисти су се издвојили и касније формирали Франкфуртску школу. Припадници Франкфуртске школе никада себе нису идентификовали као неомарксисте. Крајем 20. века, неомарксизам и друге марксистичке теорије постале су анатема у демократским и капиталистичким западним културама, где је овај термин попримио негативне конотације током Црвене панике. Из тог разлога, друштвени теоретичари исте идеологије од тог времена имају тенденцију да се дистанцирају од термина неомарксизам.

Мислиоци

Теодор Адорно Луј Алтисер Самир Амин Мајкл Епл Етјен Балибар Валтер Бенјамин Тити Батачарја Џејмс О'Конор Џ. А. Коен Роберт В. Кокс Ги Дебор Костас Дузинас Пауло Фреире Ерих Фром Норман Герас Питер Гован Антонио Грамши Стјуарт Хол Дејвид Харви Макс Хоркхајмер Ц. Л. Р. Џејмс Фредрик Џејмсон Боб Џесоп Анри Лефевр Андреас Малм Херберт Маркузе Чајна Мијевил Ралф Милибанд Ерик Олин Рајт Лео Панич Адам Пшеворски Никос Пуланцас Мојше Постон Жан-Пол Сартр Ник Срничек Пол Свизи Имануел Валерштајн Рејмонд Вилијамс Елен Мејксинс Вуд

Неомарксистички феминизам Неки делови марксистичког феминизма користили су ознаку неомарксистички.Almeida, Rhea. Cultural Context Model: A Liberation Based Healing Paradigm. Ова школа мишљења верује да су средства знања, културе и педагогије део привилеговане епистемологије. Неомарксистички феминизам се у великој мери ослања на критичку теорију и настоји да примени те теорије у психотерапији као средство политичке и културне промене. Тереза Мекдауел и Рија Алмеида користе ове теорије у методи терапије која се назива „ослободилачко исцељење”.Mcdowell, Theresa. "Unsettling white stream pedagogy." 9th Annual Liberation Based Healing Conference. The Great White Project.McDowell, Theresa. "Valuing Ideas of Social Justice in MFT Curricula."

Неомарксистичка економија

мини|New Symbolization Project, клуб критичке теорије на Државном универзитету у Бојсију, одржао је први континуирани, мултидисциплинарни академски одговор на феномен Џордана Питерсона крајем октобра 2018; истакнути марксистички економиста Ричард Д. Волф и радикални теолог Питер Ролинс одржали су кључне говоре. Термини „неомарксистичка”, „постмарксистичка” и „радикална политичка економија” први пут су употребљени да означе посебну традицију економске теорије седамдесетих и осамдесетих година 20. века која потиче из марксистичке економске мисли. Многе водеће личности биле су повезане са левичарском школом окупљеном око часописа Monthly Review. Неомарксистички приступ у економији развоја повезан је са теоријом зависности и теоријом светских система. У овим случајевима, експлоатација која га класификује као марксистички јесте спољашња, а не уобичајена „унутрашња” експлоатација из класичног марксизма.

У индустријској економији, неомарксистички приступ наглашава монополистичку и олигархијску, а не конкурентну природу капитализма.Nitzan, Jonathan, и Shimshon Bichler. 2009. Capital as power: a study of order and creorder. Taylor & Francis. Овај приступ је повезан са Михалом Калецким,Kalecki, Michał. 1971. "Class Struggle and the Distribution of National Income [Lucha de clases y distribución del ingreso]." Kyklos 24(1). Полом А. Бараном и Полом Свизијем.Baran, Paul A., и Paul Sweezy. 1966. Monopoly Capital: An Essay on the American Economic and Social Order. Њујорк: Monthly Review Press.

Као и у случају аналитичког марксизма, теоретичари попут Самјуела Боулса, Дејвида Гордона, Џона Ремера, Херберта Гинтиса, Јона Елстера и Адама Пшеворског усвојили су технике неокласичне економије, укључујући теорију игара и математичко моделовање, како би демонстрирали марксистичке концепте као што су експлоатација и класни сукоб.

Неомарксистички приступ интегрисао је немарксистичку или „буржоаску” економију од посткејнзијанаца попут Џоан Робинсон и неорикардијанске школе Пјера Срафе. Пољски економисти Михал Калецки, Роза Луксембург, Хенрик Гросман, Адам Пшеворски и Оскар Р. Ланге били су утицајни у овој школи, посебно у развоју теорија о потпотрошњи. Док је већина званичних комунистичких партија осуђивала неомарксистичке теорије као „буржоаску економију”, неки неомарксисти служили су као саветници социјалистичким владама или владама земаља у развоју Трећег света. Неомарксистичке теорије такође су биле утицајне у проучавању империјализма.

Концепти Велики бизнис може одржати продајне цене на високим нивоима док се и даље такмичи у смањењу трошкова, оглашавању и пласирању својих производа. Међутим, конкуренција је углавном ограничена, са неколико великих формација капитала које деле различита тржишта, уз изузетак неколико стварних монопола (као што је Bell System у то време). Економски вишкови који из тога произилазе не могу се апсорбовати тако што ће потрошачи трошити више. Концентрација вишка у рукама пословне елите стога мора бити усмерена ка империјалистичким и милитаристичким владиним тенденцијама, што је најлакши и најсигурнији начин да се искористи вишак производних капацитета.

Експлоатација се фокусира на раднике са ниским платама и групе у земљи, посебно на мањине. Људи са просечним примањима виде како притисци у тежњи ка производњи уништавају њихове међуљудске односе, што доводи до ширег отуђења и непријатељства. Читав систем је у великој мери ирационалан јер иако појединци могу доносити рационалне одлуке, крајњи системски циљеви то нису. Систем наставља да функционише све док се спроводе кејнзијанске политике пуне запослености, али постоји стална претња стабилности од стране мање развијених земаља које одбацују ограничења неоколонијалне доминације.

Радна теорија вредности Пол А. Баран увео је концепт потенцијалног економског вишка како би се позабавио новим сложеностима које је покренула доминација монополског капитала, посебно теоријским предвиђањем да ће монополски капитализам бити повезан са слабим искоришћењем капацитета, те би стога потенцијални вишак обично био много већи од оствареног вишка. Заједно са Полом Свизијем, Баран је разрадио важност ове иновације, њену доследност Марксовом радном концепту вредности и допунски однос према Марксовој категорији вишка вредности.

Према Барановим категоријама: Стварни економски вишак: „разлика између онога што је стварна тренутна производња друштва и његове стварне тренутне потрошње.” Дакле, он је једнак тренутној штедњи или акумулацији. Потенцијални економски вишак: „разлика између оне производње која би се могла произвести у датом природном и техничком окружењу уз помоћ запошљивих производних ресурса, и онога што би се могло сматрати основном потрошњом”.

Баран је такође увео концепт планираног вишка — категорију која би се могла операционализовати само у рационално планираном социјалистичком друштву. Ово је дефинисано као „разлика између 'оптималне' производње друштва доступне у историјски датом природном и технолошком окружењу под условима планираног 'оптималног' коришћења свих расположивих производних ресурса, и неке одабране 'оптималне' количине потрошње.”

Баран је користио концепт вишка да анализира неразвијене економије (или оно што се данас оптимистичније назива „економијама у развоју”) у свом делу Political Economy of Growth.

Академски часописи Spectre Historical Materialism Rethinking Marxism Capital & Class Salvage Cultural Logic Seminar in Contemporary Marxism Radical Philosophy

Види још

Комунистички теоретичари 21. века Аналитички марксизам Будимпештанска школа (Лукач) Културни марксизам Демократски социјализам Марксистичка економија Марксистичка културна анализа Марксистички феминизам Марксистички хуманизам Отворени марксизам Постмарксизам Социјализам 21. века Западни марксизам Млади Маркс

Референце

Литература

Додатна литература Willis, Kate. Theories and Practices of Development (2. изд.). Routledge. Woods, Alan. "An outline of Marxist economics." Поглавље 6 у Reformism or Revolution.

Спољашње везе Неомарксизам: Покушај реформације Ослободилачко исцељење Марксистичка економија Курсеви, везе и информације Марксистичка економија (архива из Шварцовог центра за анализу економске политике) Марксистичка политичка економија Неомарксистичке школе (архива из Шварцовог центра за анализу економске политике) Марксистички увод у модерну економију Међународна радна група о теорији вредности Крај тржишта Веб-сајт који садржи критичку процену идеје о цени чишћења тржишта која потврђује Марксову теорију да би у капитализму профитабилност опадала. Неомарксистичке школе („Радикална политичка економија”)

Категорија:Марксизам Категорија:Марксистичка теорија