Протести у Србији 2018—2020. године, раније познати под слоганима Стоп крвавим кошуљама и Један од пет милиона (1 од 5 милиона / #1od5miliona), а пред крај незванично под називима (У) Бојкот 2020Danas: "Nastavljeni protesti u Beogradu" и Грађански отпорRTS: "Protest 'Građanskog otpora' i dela opozicije u Beogradu, отпочели су у касну јесен 2018. године због начина вршења власти од стране власти Александра Вучића и Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије и због оптужби за пораст политичког насиља и корупције. Догађај који је био директан повод за први протест је инцидент у којем је физички нападнут опозициони политичар Борко Стефановић. Након првих протеста одржаних у Београду, окупљања су настављена широм Србије, као и у градовима насељеним српском дијаспором. Протести представљају најмасовније антирежимске демонстрације у Србији још од времена Петооктобарских промена 2000. године и једне од најдуготрајнијих у Европи.
Говорници на протестима и организатори су најчешће критиковали ситуацију у медијима и функционисање институција у држави, а касније су се као мотиви наводиле новооткривене афере функционера владајуће странке. Иницијатори протеста су се у почетној фази протеста оградили од политичких странака и негирали су њихово учешће у организацији, иако су постојали наводи да су значајну улогу у координацији играле утемељене политичке организације, примарно Савез за Србију, уз подршку других странака и покрета. Путем прогласа и позива на организовано учешће, подршку протестима су пружали академски радници, радници у култури, синдикати и студенти. Према истраживању из марта 2019. године, нешто више од половине учесника нису чинили симпатизери ниједне политичке странке, а већину су чинили високообразовани грађани и студенти. Паралелно са одржавањем протеста, Александар Вучић и представници владајуће коалиције су организовали серију митинга у склопу кампање „Будућност Србије“, док су прорежимски медији константно демонизовали учеснике протеста и опозиционе актере ширећи дезинформације јавности.
Још у фази интензивног трајања, протест је резултирао одређеним промена на опозиционом делу политичког спектра. 6. фебруара 2019. године, већина парламентарних и ванпарламентарних странака опозиције је као одговор на протесте потписала тзв. „Споразум са народом“, којим се обавезала да напусти све институције (примарно Народну скупштину Републике Србије), те да бојкотује све изборе под дотадашњим условима. Након најмасовнијег протеста одржаног 13. априла у Београду је представљен стручни тим који је два месеца касније објавио уобличене захтеве грађанских протеста у виду 42 препоруке и шест закључака везаних за изборне и медијске услове.
Организатори протеста, окупљени у УГ „Један од пет милиона“ су 3. септембра саопштили да због неиспуњавања ниједне препоруке позива грађане и странке у Србији да бојкотују редовне парламентарне изборе који ће бити одржани 2020. године. Већина опозиционих странака које су подржавале протесте су прогласиле бојкот, али је део покрета „Један од пет милиона“ 28. јануара 2020. објавио да ће кандидовати сопствену листу, што је довело у питање судбину самих протеста. Бивши чланови покрета и иницијатори протеста, као и локални организатори протеста из неколико градова су осудили ову одлуку и позвали грађане да наставе са протестима и да бојкотују изборе. Протести су, потом, ипак настављени, уз знатно директније учешће опозиционих странака и са фокусом на кампању за бојкот избора.
Одлуком организатора, протести су ванредно прекинути 10. марта 2020. године, због избијања пандемије вируса корона.Blic: "ODLAGANJE DO DALJNJEG Nakon 15 meseci, subotnji građanski protest u prestonici se OTKAZUJE"021.rs: "Protesti subotom otkazani zbog virusa Korona"Danas: "Privremeno se obustavljaju protesti u Kragujevcu zbog Korona virusa"
Накнадно су се из бојкота повукли и Покрет слободних грађана и Доста је било, најављујући излазак на изборе.
Током трајања ванредног стања, у априлу и мају 2020. године избија нови талас протеста, са другачијим, хетерогеним захтевима.
Позадина Председнички избори, стање политичких и медијских слобода На председничким изборима 2017. године, на које је опозиција изашла предвођена Сашом Јанковићем и Вуком Јеремићем, Александар Вучић, кандидат владајуће коалиције и тадашњи председник владе је остварио победу у првом кругу са освојених 55,08% гласова. Прелиминарни резултати избора су већ сутрадан, 3. априла, иницирали вишенедељне антирежимске протесте. Према извештају ОЕБС-а и делегације Савета Европе, идентификоване су бројне неправилности и недостаци током изборног процеса, а неизбалансирано извештавање медија, притисци на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотреба јавних ресурса за спровођење кампање су пољуљали једнакост могућности у такмичењу кандидата. Организације које су пратиле изборни процес, као и Европска комисија су нагласили да је постојала изразита диспропорција у погледу заступљености председничких кандидата у медијима. мини|200|Лого покрета Против диктатуре
На основу мерења индекса демократичности за 2018. годину од стране магазина The Economist, Србија је сврстана у категорију земаља „непотпуне демократије”, коју карактерише начелно поштовање слобода у изборном процесу, али и присуство изражених проблема у виду кршења медијских слобода, недовољно развијене политичке културе, ниског нивоа учешћа грађана у политичким процесима и проблема у функционисању власти и администрације. Организација -Freedom House}- је у извештају за 2018. годину навела да је Србија земља која има константан пад у индексима слободе након доласка Вучића на власт, као и да је у једној години изгубила статус „слободних” и сврстала се у категорију „делимично слободних” земаља. Према објашњењу, статус Србије опао је због погоршања у начину спровођења избора, због наставка покушаја владе и прорежимских медија да кроз законе угњетавају независне новинаре провлачећи их кроз прљаве кампање, као и због акумулације извршних овлашћења од стране председника Вучића, у супротности са уставним овлашћењима.
Европска комисија, бројне међународне и домаће организације, медијска удружења и истраживачи су указали на генералне проблеме у погледу слободе медија у Србији од доласка Александра Вучића на власт, наводећи притиске и нападе на независне медије, као и присуство лажних вести и прљаве кампање од стране прорежимских медија. Политички теоретичари и научници, аналитичари и новинари владавину Александра Вучића описују доминантно описују као ауторитарну, аутократску и као пример илибералне демократије.
Рад Народне скупштине Србије Организација -{Freedom House}- је 2018. године у извештају о политичким и медијским слободама у Србији навела да Маја Гојковић, председница Народне скупштине, председава парламентом изразито партијски, са великим бројем прекида и казни упућеним опозиционим посланицима. Њено председавање је било предмет критика у јавности због праксе да помоћу звона посланицима из владајуће већине сугерише да гласају за предлоге.Стадо демократија (Данас)За ким звонце звони – О неподношљивој ситуацији у Скупштини Србије, непоновљивој председници, новим изборима у старим мешинама (Време)
Опозициони посланици од краја 2017. године оптужују владајућу већину за „парламентарно насиље” и оцењују да је парламент обесмишљен након праксе посланика из владајуће већине да предлажу више стотина готово идентичних амандмана који често и немају везе са предложеним законом, а од којих касније и сами одустану или не гласају за њих, што све доводи до присвајања предвиђеног времена за расправу и помоћу злоупотребе пословника смањује време обраћања опозиције у парламенту.
Убиство Оливера Ивановића Према каснијим речима организатора, један од повода окупљања је и неразјашњено убиство Оливера Ивановића, опозиционог политичара са Косова и Метохије.
Ивановићу је 2017. године, након три године затвора у Косовској Митровици због терећења за наводни ратни злочин над цивилним становништвом, укинута првостепена пресуда и одређено је да се брани са слободе.Мрвица правде за Оливера Ивановића („Политика”, 21. април 2017) Након што му је у јулу године запаљен лични аутомобил од стране непознатих починиоца, Ивановић је изјавио да сматра да би мотив могао да буде његово политичко деловање. Наредног месеца је објављено да је Ивановић кандидат за градоначелника Северне Косовске Митровице на локалним изборима у октобру 2017. године испред ГИ СДП, а његову кандидатуру су подржали и Демократска странка, Покрет слободних грађана, Нова странка и Александар Шапић. Истог месеца је запаљен ауто и Драгиши Миловићу, коалиционом партнеру и кандидату за председника општине Звечан.Горео аутомобил бившег председника општине Звечан (Мондо, 26. јул 2017)Др Драгиша Миловић кандидат за градоначелника: Звечан није Колумбија (Коссев, 10. август 2017) Српска листа, Марко Ђурић, директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију и потпредседник СНС-а, и „РТВ Пинк” су водили негативну кампању против Ивановића, наводећи да је непоштен човек у „антисрпској коалицији”, да има подршку Приштине и да ради на слабљењу јединства Срба на Косову и Метохији.Српска листа: Јасно је ко чини антисрпску коалицију на изборима на КиМ Информер, 16. октобар 2017)Национални дневник (Пинк, 16. октобар 2017) На изборима је Ивановић освојио 18,52% гласова, иза кандидата Српске листе Горана Ракића који је придобио око 67% гласова.
Дана 16. јануара 2018. у раним јутарњим часовима извршен је атентат на Оливера Ивановића испред седишта његове странке од стране непознатих починилаца.Упуцан Оливер Ивановић преминуо у болници„Ubijen Oliver Ivanović“, 16. јануар 2018, приступ 16. јануар 2018Убијен Оливер Ивановић („Политика”, 16. јануар 2018) Иако је Александар Вучић неколико пута током 2018. године најављивао да постоји напредак у истрази и да ће бити јавно доступне информације о убиству, годину дана од атентата власти Србије нису објавиле осумњичене и детаље убиства.
Оснивање Савеза за Србију, инцидент и скуп у Крушевцу мини|170п|Физички напад на Борка Стефановића је био један од повода за први протест грађана
После оснивања Савеза за Србију 2. септембра 2018. године, ова коалиција је покренула широк спектар активности, попут трибина, на којима је представљала свој политички програм по различитим градовима Србије, те преговора са другим опозиционим организацијама о платформи за фер-изборе и побољшање медијских услова. Пре мање трибине, која је требало да се одржи у Крушевцу 23. новембра исте године, дошло је до физичког инцидента, у коме су непозната лица напала лидера једне од чланица Савеза, Левице Србије, Борка Стефановића, те неколико његових страначких колега. Стефановића су непознате особе удариле металном шипком у потиљак, онесвестивши га, а потом су га и шутирале на земљи. Његовом колеги Бобану Јовановићу су избијени зуби, а инцидент је прекинуо један полицајац у цивилној гардероби, који је био присутан. Овај инцидент је изазвао колективни шок међу странкама и појединцима из опозиције, који су већ наредног дана на конференцији за новинаре наговестиле низ заједничких активности у циљу протеста против насиља, директно оптужујући Александра Вучића и Српску напредну странку за организацију напада.
У среду, 28. новембра, у сали СО „Стари Град“ у Београду је организована трибина опозиционих грађанских активиста, на којој су Сергеј Трифуновић и Синиша Ковачевић позвали опозиционо јавно мњење да изађе на уличне протесте.Danas: „Tribina 'Stop krvavim košuljama': 'Stvoreni smo da ne budemo podanici'” Први скуп је најављен за петак, 30. новембар у самом Крушевцу. Он је отпочео као редовна трибина Савеза за Србију уз подршку других странака и покрета. Ипак, после тога су присутни изашли на улице и организовали протесну шетњу, којој је присуствовало око хиљаду људи.Blic: „Protestna šetnja opozicije u Kruševcu” Наредни скуп је најављен за Београд, наредне суботе, 8. децембра.
Ток Децембар 2018 — Фебруар 2019. мини|280п|Лого протеста, који је коришћен од децембра 2018. до фебруара 2020.