Национални природњачки музеј (НПМ) () је научни институт у Софији и најбогатији природњачки музеј на Балканском полуострву.
Ту се чува и промовише жива и нежива природа у Бугарској и иностранству- преко милион узорака препарираних животиња, биљака и минерала.
Поставка Националног природњачког музеја укључује више од 400 врста сисара, преко 1200 врста птица, велики број водоземаца и гмизаваца, стотине хиљада инсеката и других бескичмењака, као и фосилне узорке (кости, фрагменти костију и цели скелети). Такође су изложене разне врсте минерала и око 1200 узорака хербаријума из флоре Бугарске. Национални природњачки музеј је први и најбогатији природњачки музеј на Балканском полуоству.
Историја Национални природњачки музеј је изграђен 1889. године, као Природно-историјски музеј Кнеза Фердинанда. Поставка је отворена за посетиоце 1907. године.
Академик др Иван Буреш, директор музеја од 1914. до 1947, претворио га је у савремени Бугарски центар зоологије и ботанике и најважнији део краљевског природњачког института.
Зграда музеја је уништена 1944. године током савезничког бомбардовања Софије.
Национални природњаки музеј је 1947. издвојен као независтан институт Бугарске академије наука. У Асеновграду изграђен је Палеонтолошки музеј који чува јединствене колекције фосила сисара. Изграђен је 1995. године на основу збирки локалног наставика биологије Димитра Ковачева, на иницијативу професора Николаја Спасова,
Активности Поред специјализованих музејских активности повезаних са обогаћивањем и одржавањем колекција, научноистраживачки посао радника је повезан са савременим међународним и нациналним приоритетима у области истраживања биодиверзитета, геологије, екологије и очување животне средине. Од 1989. музеј издаје часопис „ Historia naturalis bulgarica“.
Стурктура До 2007. године музеј укључује следећа одељења: Савремени и фосилни сисари Савремене и фосилне птице Савремени и фосилни водоземци и гмизавци Савремене и фосинле рибе Инсекти Зглавкари Фосили бескичмењака Биљке и гљиве Минерали и камење
Године 2007. је извршено спајање одељења: Палеонтологија и минераологија Ботаника Бескичмењаци Кичмењаци
Директори Иван Буреш (1914.-1947.) ... Иван Костов (1974.-1988.) ... Петар Берон (1993.-2005.) Алекси Попов (2005.-2011.)
Изложба Изложба је распоређена на четири спрата. Први спрат упознаје посетиоца са неживом природом, као и разноликост стена и минерала. У витринама је изложено 450 врста минерала, систематски сложених. Приказане су нове законитости стварања и унутрашња структура кристала, као и очигледна физичка својства минерала. На другом спрату посетиоци се сусрећу са богатствима живе природе. Трећи спрат представља разноврсност савремених сисара. Изложени су једни од последњих чистокрвних бизона који су живели у Европи. Медвед од два метра, са планине Риле, усправљен на задњим ногама је добио златну медаљу за највећег медведа на Међународној локвачкој изложби у Берлину 1937. године. Диораме креирају сцене из живота великих предатора у екваторијалним шумама Америке и Азије.
Ископине животиња и биљака Представљена је геолошка историја Земље и еволуција. Приказани су скамењени остаци из различитих геолошких периода. Џиновски амонит, који је изложен у музеју, стар је око 84 милиона година.
Рибе У музеју је представљена ихтиофауна и све врсте водоземаца у Бугарској. Изложене су и све основне врсте породице риба које насељавају слатке воде. Диорама представља живот у коралним гребенима Карипског мора.
Птице У овом делу изложбе се предсавља егзотична авифауна, односно приказане су препариране велике птице са свих континената. Затим су приказани експонати скоро свих врста савремених птица, укључујући и њихове бугарске представнике. Овај музеј је једино место у Бугарској где може да се види неколико стотина врста птица, укључујући и врсте које су изумрле у бугарској природи и у свету, као брадан, мали ждрал итд. Колекција птица достиже око 12 000 примерака.
Референце
Категорија:Култура у Софији Категорија:Музеји у Бугарској Категорија:Грађевине у Софији