Позоришни музеј Војводине, са седиштем у Новом Саду, установа је која се бави историјом, али и актуелним постигнућима савременог позоришта. Због веома плодне позоришне културе и традиције на тлу данашње Војводине, која је притом и национално разнородна, потреба за постојањем овакве институције, препозната је још 1951. године, када је као самостална јединица, оформљен Позоришни одсек Музеја Војводине. Континуитет и развој овог одсека довео је до оснивања Позоришног музеја Војводине 6. маја 1982. године, јединствене институције културе на територији Војводине, са изразито стручном тематиком истраживања и деловања.
Као и сваки музеј, Позоришни музеј Војводине се бави систематским евидентирањем, истраживањем, прикупљањем, заштитом, чувањем, обрађивањем, проучавањем, излагањем и презентовањем музејске грађе, а са друге стране, сабирањем података о текућој позоришној стварности и тиме стварањем услова за проучавање савремене театарске праксе. Аналитичким радовима и информативним материјалима се доприноси систематском и континуираном праћењу и изучавању проблема али и појава у позоришној уметности и култури.
Поред ових основних делатности, Музеј непрекидно обавља и следеће послове: Бави се издавачком делатношћу те публикује издања о позоришној уметности, монографије о позоришним ствараоцима и позоришним институцијама, као и књиге о теорији драме у више сопствених едиција; Организује научно-стручне скупове, манифестације, трибине и разговоре о актуелним темама, догађајима и личностима; сваке године уприличи по неколико трибина као видове дружења с публиком: Портрет позоришног уметника и Сећање на позоришног уметника; Библиотечку активност усмерава на увећавање и употпуњавање специјализоване музејске библиотеке; Представља новообјављене позоришне публикације; сарађује с другим позоришним и институцијама културе... Покреће и учествује у научно-истраживачким пројектима. Пројекат: Позоришна култура на тлу Војводине је од капиталног значаја за историју позоришта у Војводини и покренут је крајем 2003. године. Од својих почетака до данас, Музеј нема одговарајући простор и функционалне услове, будући да је без адекватног депоа, изложбеног, радног и мултифункционалног простора. Пошто Музеј не располаже властитим изложбеним простором, део његових фондова представљен је у оквиру сталне поставке Музеја Војводине, а изложбе приређује у позоришним кућама и институцијама културе у Војводини и Републици. Због перманентног недостатка простора за нормалан рад, као и недостатка материјалних средстава, ангажовање запослених је још обухватније.
И поред наведених тешкоћа, сходно времену, Музеј у свој рад уноси новине које га чине савременијим, приступачнијим и свеобухватнијим, чиме се побољшава и сам статус Музеја. Стога се обраћа посебна пажња на модернизацију у чувању и заштити музеалија, као и на осавремењавање, кроз примену информатичке обраде музејске грађе.
Позоришни музеј Војводине се, такође труди да својим радом изгради одговарајући имиџ неопходне, високостручне и ауторитативне позоришне институције. То чини тако што успоставља тесну и конкретну сарадњу са сродним и осталим институцијама културе, али и активном међународном сарадњом са институцијама исте или сличне делатности, интересовања и ранга и конкретизовањем сарадње са земљама региона, у виду међусобног повезивања у научноистраживачком раду, размене обрађене документације, јединственијег и бржег приступа и увида у грађу, протока информација итд.
Музејска грађа У фонду Музеја је похрањено више од 80.000 предмета у које спадају: манускрипти драмских дела, плакати, програми, преписка, уметничка дела, макете, сценографске и костимографске скице, мемоарска грађа, лични предмети еминентних позоришних стваралаца, фотографије итд. Они су на располагању не само театролозима и историчарима позоришта, него и другим проучаваоцима из области културе народа и националних мањина Војводине.
Документи алт=Музејска грађа Позоришног музеја Војводине|мини|Устав Друштва за Српско народно позориште, 1863. Музејска грађа Позоришног музеја Војводине Фонд Музеја богат је разноврсним архивским материјалом, у чијем оквиру незаобилазно место по својој историјској и театролошкој вредности чине документи појединих уметника, позоришника и позоришних институција.
Документи из раног периода: Ту се налази пре свега Устав Друштва за Српско народно позориште из 1863. године (устав нашег најстаријег професионалног театра), записници с његових седница, уговори о ангажовању појединих глумаца, дневни извештаји, извештаји буџета СНП-a и редовни извештаји о путним трошковима трупе и појединаца.
Документи између два рата: Музеј похрањује цео архивски фонд Народног позоришта Дунавске бановине (1936–1941) с већим бројем службених књига и евиденција; похрањује и поједине биографске и службене листове и уговоре о ангажману глумаца, поједине молбе и предлоге, записнике са скупштина и годишње извештаје Друштва за СНП, реферате Управном одбору Друштва за СНП које је подносио глумац и редитељ Александар Верешчагин. Такође, Музеј чува и парту са списком погинулих глумаца СНП-а 5. јуна 1941. у Смедереву, приликом експлозије.
Документи после Другог светског рата: Сачувани су важни документи из заоставштине Боривоја Ханауске, његови бројни уговори за режије представа у СНП-у (тада Војвођанском народном позоришту), решења и молбе. У оквиру легата Јурија Љвовича Ракитина и легата Стане Јатић, Музеј чува и приватне документе ових личности (сведочанства о држављанству, изводе из матичних књига, личне карте, пасоше и друго), а у Ракитиновом легату и уговоре о ангажману и сведочанства из Московског художественог театра, као и документе о службовању у НП у Београду и Војвођанском, односно Српском народном позоришту.
Рукописи Музеј у свом фонду похрањује и рукописе, од којих су неки од изузетно великог значаја. Ту спадају: алт=Музејска грађа Позоришног музеја Војводине|лево|мини|220x220пиксел|Страница из рукописне књиге: Ликови (1861—1941) глумца Станоја Душановића Музејска грађа Позоришног музеја Војводине Рукописи наших знаменитих позоришника – драмских писаца, редитеља, глумаца. Они су важна сведочанства и велики допринос изучавању драмске књижевности, књижевне и позоришне историографије. Наиме, у Позоришном музеју Војводине се налази збирка оригиналних драма у рукопису (као и других списа) Косте Трифковића, класичног писца наше комедиографије из друге половине XIX века. Њу чине Избирачица, Љубавно писмо, Француско-пруски рат и друге. Затим су ту преводи, прераде, преписи страних драмских комада у рукопису књижевника Лазе Костића, Николе С. Ђурковића, првог управника Српског народног позоришта Јована Ђорђевића, документи у рукопису Антонија Хаџића, управника и редитеља, оснивача и уредника листа Позориште (1871), списи др Марка Малетина, управника Народног позоришта Дунавске бановине, Позоришно питање у Дунавској бановини и Друштво за СНП, затим режијске студије Александра Верешчагина, глумца и редитеља с великим доприносом нашем позоришном животу између два рата, мемоарска грађа из оставштине Јурија Љвовича Ракитина и Боривоја Ханауске, истакнутих редитеља Српског народног позоришта, као и фактографско-мемоарске књиге Станоја Душановића, истакнутог глумца и позоришног летописца, у којима је бележио биографије и писане портрете сваког појединачног члана Српског народног позоришта (50 томова).
Такође, Музеј похрањује и акте у рукопису из друге половине XIX века, који се односе на рад Друштва за Српско народно позориште, као и Српског народног позоришта и Народног позоришта у Београду.
Кореспонденција мини|Писмо књижевника Лазе Костића пријатељу Јовану Миличићу, Сомбор, 14.јула 1908. г. Музејска грађа Позоришног музеја Војводине Позоришни музеј Војводине поседује приличан број писама наших и страних позоришних уметника, драмских писаца, позоришних посленика и заљубљеника у театар. Ту спадају раритетни примерци писама с почетка XX века и али и кореспонденција нешто новијег датума. лево|мини|206x206пиксел|Писмо глумца Пере Добриновића учитељу Макси Пантелићу, Кикинда, 21. октобра 1910. Музејска грађа Позоришног музеја Војводине По критеријумима старости писама и значаја кореспондената, треба истаћи да се ту налази неколицина писама књижевника Лазе Костића, глумаца Пере Добриновића и Станоја Душановића, Марка Малетина, управника позоришта, писама из заоставштине Јурија Љвовича Ракитина и Боривоја Ханауске редитеља, затим кореспонденције из легата Луке Дотлића, театролога, и оне из заоставштине Владе Поповића, културног и друштвеног посленика.
Плакати Плакати позоришних представа су, поред фотографија, најбројнија збирка Музеја. У Музеју се чувају штампани плакати са краја XIX и почетка XX века, а међу њима и плакати штампани на свили. Из тог времена најкомплетнија је збирка позоришних плаката НП Дунавске бановине од 1936–1944, затим, ту су плакати СНП-а (етатизованог Народног позоришта у Новом Саду и позоришне дружине Друштва за СНП) из 1919–1940, као и Новосадско-осјечког позоришта 1929–1934.
У поседу Позоришног музеја Војводине се налазе и уметнички плакати: Бранислава Добановачког, Ференц Барата, Ђерђ Бороша, Радулета Бошковића, Милана Јовановића Јофкета, Иштвана Коса, Виорела Флоре, Ласла и Атиле Капитањ, Викторије Кресанко итд.
Осим плаката војвођанских позоришта, Музеј чува и неке плакате представа које су извођене у позориштима широм Србије, као и плакате фестивала и позоришта из осталих република некадашње Југославије. Веома је богата збирка словеначких плаката.
Позоришни музеј Војводине скреће пажњу на уметничку вредност позоришног плаката и предочава да је и он саставни део, односно, не може се оделити од саме представе. С тим у вези су до сада организоване две изложбе Позоришног плаката и то:
Савремени позоришни плакат у Војводини (1992); Радуле Бошковић – уметност позоришног плаката (2005);
Програмске књижице мини|Програмска књижица за представу: Вишњик, Антона Чехова у режији Душана Петровића, Нови Сад, СНП, 2001/2002. Музејска грађа Позоришног музеја Војводине Значајно место у грађи Музеја заузимају програмске књижице, које су у старој Југославији почеле да се штампају након Другог светског рата. Музеј поседује програмске књижице свих позоришта у Војводини, као и програме других театара наше земље, али и већег броја представа словеначких и хрватских позоришта. Програмске књижице које се налазе у власништву Музеја су поклони појединаца или појединих позоришта, а најбогатији је у том погледу легат Воје Солдатовића.
Програми из различитих периода, различитих димензија и дизајна својом разноликошћу указују на оно што је у датом тренутку важно да се као податак о представи пружи гледаоцу.
Доказ важности комуникације с публиком су двојезични програми пореклом из позоришта националних мањина, а Музеј чува материјал и за такву врсту истраживања.
Фотографије мини|алт=|Димитрије Ружић, Краљ Лир, В. Шекспир, СНП; Нови Сад, око 1880. Музејска грађа Позоришног музеја Војводине лево|мини|Глумица Милка Марковић као Офелија у драми Вилијама Шекспира Хамлет (Атеље Ивана Стојковића, Нови Сад, око 1906). Фотографија је музејска грађа Позоришног музеја Војводине Као примарна грађа Музеја истиче се позоришна фотографија, која за позоришну уметност има веома велики значај јер сведочи о атмосфери и дешавању на представи и након што се завесе спусте и сама представа ишчезне у прошлости. Колики је значај позоришне фотографије, постаје јасно када се напомене да се представе почињу снимати у тонском и видео запису тек последњих деценија XX века.
Најстарије фотографије музејског фонда датирају из прве половине XIX века.
Најмногобројније су оне које сведоче o делању Српског народног позоришта. Од оснивања СНП-а па до 1914. глумачке фотографије су рађење као портретне. Из тог првог периода у Музеју се налазе фотографије скоро свих глумаца који су обележили његов рад.
Прва фотографија је из позоришне представе Нарцис, аутора Алберта Емил Брахфогла, а на њој су Тинка и Андрија Лукић као Маркиза Епинејева и Гроф Стенвиљ.