Ušmal (jukatanski majanski: -{Óoxmáal}-, što znači „triput građen”Alfredo Barrera Vásquez, Juan Ramón Bastarrachea Manzano i William Brito Sansores (ur.) Diccionario maya Cordemex: maya-español, español-maya, u suradnji s Refugio Vermont Salas, David Dzul Góngora, i Domingo Dzul Poot, Mérida, Mexico: Ediciones Cordemex. ) je bio veliki pretkolumbovski grad Maja, danas ruševine na Jukatanu (Meksiko), 78 km južno od Meride i 110 km severno od grada Kampeče. Arhitekti Ušmala su razvili stil koji se rasprostirao brdovitim krajolikom područja severnog Jukatana (stil -{puuc}-, tj. „brdo”), dok je ostatak poluostrva uglavnom ravan. Hramovi i palate jednog od najvećih (imao je oko 25.000 stanovnika) i najlepših gradova na Jukatanu se protežu na stotine kvadratnih metara i naslanjaju na trgove široke poput fudbalskih igrališta koji su organizovani prema astronmskim merenjima od oko 700.-1000. godine. Zbog toga je Ušmal upisan na Uneskov spisak mesta Svetske baštine u Americi 1988. godineVideo na službenim stranicama UNESCO-a 2,56 min. мини|лево|250px|<center>Karta Ušmala

Majanska priča Patuljak-čarobnjak iz Ušmala je postavljena u Ušmalu.

Istorija

Arheolozi često uspoređuju Ušmal sa egipatskim ruševinama u Tebi, ili sa grčkom i rimskom arhitekturom. Arheološka istraživanja pokazuju da je Ušmal sagrađen u 8. veku. Оsnovala ili osvojila ga je porodica Ksiu ili Tutil-Ksiu, plemena stranog porekla, koje se kasnije udružilo s Ernanom Kortesom u njegovom osvajanju Srednje Amerike. Ušmal se vrlo brzo počeo da se razvija i zahvaljujući monopolu nad ovim plodnim poljoprivrednim područjem, zagospodario je većim delom Jukatana od 850.-925. god. Ušmal se udružio u vojno-politički blok s Kabahom i Nojpatom, a kasnije i sa Čičen Icom, te je pomoću njih širio svoju vlast. Sve veći uticaj ratobornih Tolteka, koji su provalili na Jukatan u 10. veku, naglo je izmenio tokove tamošnje kulture i polako je doveo do propasti.

Grad je obnovljen u 13. veku i doživeo je novi procvat kao pripadnik Majapanske lige, ali je propao u dugogodinjem ratu Majapana protiv Čičen Ice (1441—1541) iz kojeg razdoblja datiraju njegove zidine.

Nakon španskog osvajanja Jukatana, prvi pisani izvori navode kako je ovde još uvek postojalo naselje do 1550-ih, ali kako ga Španci nisu naselili ubrzo je potpuno napušteno.

Arhitektura мини|лево|250px|<center>„Dvorište kaluđerica” мини|250px|<center>Detalj fasade istočne zgrade „dvorište kaluđerica” sa „Patuljkovom palatom” u pozadini

Nazivi građevina u Ušmalu su uglavnom španski i nesu povezani s njihovom izvornom namenom. „Patuljkova palata” (Adivino) je prvo što se ugleda u Ušmalu. Palata se razlikuje od svih dotada izgrađenih piramida po tome što su joj temelji ovalni, a konstrukcija podseća na kupu. Jedini oštri rubovi su završetci stepenica. Hram nije prvobitno ovako izgledao, nadograđivan je pet puta u ciklusima od 52 godine, prema običaju Maja da nakon jednog ciklusa na starom svetištu nadograde novo. Hram na vrhu piramide bio je posvećen bogu neba. Palata je visoka 45 metra, a ime je dobila prema legendi u kojoj je patuljak sagradio palatu, nadmudrio lokalnog kralja i preuzeo prestolje.

U Ušmalu ima više vodoravnih zgrada nego piramida-gradova. Na primer, „Guvernerova palata” (-{Palacio de Gobernador}-) i „Dvorište kaluđerica” (-{Cuadrangulo de las Monjas}-) protežu se vodoravno, a građene su od pomno obrađenog kamenja i ukrašene različitim reljefima. Guvernerova palata sastoji se od tri dela, duga je 100 metara, a široka 15 metra. Ulaz u palatu okrenut je prema Veneri koja je s ovog mesta vidljiva svaku osmu godinu, planeti koja je veoma značajna u svetu Maja. U palati se nalazi 20 odaja, a u njoj je nekada obitavao vladar. Dugi geometrijski oblik friza spada među najlepše u drevnoj američkoj umetnosti. Očita je razlika i u izradi spratova, jer su viši spratovi uvek bogatije ukrašeni, pa tako predstavljaju kontrast glatkom prizemlju. Mnogi motivi na zgradama bili su samo dekoracija, ali često su imali i kulturna i verska značenja (simboli izrezbarene lobanje ukazuju na uticaj ratobornih Tolteka).

Ostaci u Ušmalu najvažniji su primer arhitektonskog stila -{puuc}- (600-900. godine), za koji je karakteristična upotreba krečnjačkih ploča i ukrašavanje pročelja palata prikazima nebeskih zmija dugih orlovskih nosova. U Ušmalu se zadržala tradicija izrade stela. Njihovi kipari su uvodili i nova stilska obeležja i pomalo narušili njihovu kiparsku vrednost. Stele su okupljali na posebne platforme i uveli su naglasak na centralnoj steli koja je najverojatnije prikazivala lokalnog vladara.

Vidi još Pretkolumbijska umetnost Palenke Tikal

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

Fotografije Uxmala -{Architecture, Restoration and Imaging of Maya Cities}- U[mal - Nacionalni institut za antropologiju i istoriju -{Uxmal on mayaruins.com}- -{animated 3D-reconstruction on Uxmal-3D.com}- -{Uxmal – The Mayan Kingdom}- -{Uxmal Photo Essay}-

Категорија:Древни градови Категорија:Светска баштина у Мексику Категорија:Maje