Миљко Танасијевић (Заблаће, 1888—Чачак, 1969) био је потпуковник Војске Краљевине Србије, учесник Балканских ратова и Првог светског рата и носилац Карађорђеве звезде са мачевима.
Учесник у свим ратовима од 1912. до 1919. године са оцем Велисавом и браћом Танасијем, Милосавом и Радованом. У Први светски рат ступио као потпоручник напредујући и изводећи ратне операције у чиновима поручника, капетана и мајора, а чин потпуковника добио је 1924. године. Рањен је 27. октобра 1914. године током битке на Гучеву у ногу, а 24. октобра 1918. године рањен је код Параћина на седам места у обе ноге, груди и трбух. Један од ослободилаца Панчева, јужног Баната и Темишвара.
Између два светска рата био је на дужности школског надзорника за Срез драгачевски. Умро у Чачку 1969. године и сахрањен у родном месту. мини|лево|Споменик Танасијевићу, Заблаће код Чачка У порти цркве Светог Архангела Гаврила у Заблаћу подигнута је спомен чесма-источник, октобра 2018. године, у спомен и сећање Миљку Танасијевићу и свим палим војсковођама и војницима у Првом светском рату.
Одликовања Орден Белог орла са мачевима, два пута Карађорђева звезда са мачевима, Албанска споменица Француски ратни крст са палмом, Златна медаља за храброст, Сребрна медаља за храброст, Орден Св. Саве, два пута, Орден Југословенске Круне,
Референце
Категорија:Рођени 1888. Категорија:Умрли 1969. Категорија:Војници из Чачка Категорија:Српски војници у Првом светском рату Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Солунски борци Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде Категорија:Носиоци Албанске споменице Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне