Čigre (lat. -{Sterninae}-), su potporodica ptica u redu močvarica. Čigre su u bliskom srodstvu sa galebovima. мини|250п|лево|Obična čigra u letu мини|250п|лево|Obična čigra u letu
Izgled Vrste roda -{Sterna}- imaju vitko telo, duga krila i račvast rep, pa su zato ponekada zvane „morske lastate”. Perje im je najčešće belo, sivo ili crno, ali neke vrste imaju blagi ružičasti sjaj na grudima početkom sezone parenja. Ova boja brzo izbledi nakon što ove ptice dođu do teritorija za gnežđenje. Mladunci su najčešće smeđe boje. Kod vrsta roda -{Chlidonias}- i -{Anous}- perje je tamnije ili crno. -{Larosterna inca}- je upadljivo drugačija od ostalih čigri po resi kod usta i belim „brkovima”. Veće čigre su manje okretne i graciozne od drugih. Kljunovi čigri mogu biti različiti, od oblika pincete do bodeža, što jednim delom zavisi i od veličine njihovog plena. Često su svetložuti, crveni ili crni. Iako imaju plivaću kožicu između prstiju, retko provode mnogo vremena u vodi.
Rasprostranjenost 240px|мини|лево|Čigre u letu
Čigre nastanjuju celi svet, osim staništa koja su pod večnim ledom. Gnezde se na svim kontinentima, uključujući i Antarktik. Staništa su im priobalne i otvorene vode, ali i reke, bare i močvare. Uprkos rasprostranjenosti, neke vrste imaju ograničen prostor prebivanja (stanište). Čigre se dele na morske i barske čigre. Morske čigre se gnezde na plažama ili ostrvima i grade jednostavna gnezda, koja su samo udubljenja u pesku. Neke se gnezde i u slanim močvarama. Barske čigre uglavnom nastanjuju unutrašnjost kontinenata, oko slatkovodnih bara, reka i jezera. Grade plutajuće gnezdo, koje učvrste travama da ih ne bi odela voda za vreme poplava. Mnoge čigre se daleko sele, a najduže se seli arktička čigra (45.000 km).
Razmnožavanje Kao i mnoge druge morske ptice, čigre su dugovečne. Nije neoubičajen vek od 33 godine. Počinju se gnezditi sa dve godine života. Kod tropskih vrsta se to dešava kasnije, u šestoj godini. Obično ostaju doživotni partneri. Van sezone gnežđenja, ta veza se prekida, ali se partneri sastaju na početku svake sezone gneždenja. Gnezde se u kolonijama koje se ponekad sastoje od miliona ptica. Udvaranje je vrlo složeno. Leglo varira od jednog jajeta kod tropskih vrsta do 2-3 jaja kod drugih. Oba pola inkubiraju jaja 3-4 nedelje.
Vrste Kladogram prikazuje odnose između rodova čigri, i trenutno priznate vrste na bazi izučavanja mitohondrijske DNK:
Rod -{Anous}-: -{Anous stolidus}- -{Anous minutus}- -{Anous tenuirostris}- Rod -{Procelsterna}-: -{Procelsterna cerulea}- -{Procelsterna albivitta}- Rod -{Gygis}-: -{Gygis alba}- -{Gygis microrhyncha}- Rod -{Onychoprion}-: -{Onychoprion lunata}- -{Onychoprion anaethetus}- -{Onychoprion fuscata}- -{Onychoprion aleutica}- Rod -{Sternula}-: -{Sternula nereis}- -{Sternula balaenarum}- -{Sternula albifrons}- -{Sternula saundersi}- (pre je smatrana podvrstom -{Sternula albifrons}-) -{Sternula antillarum}- (pre je smatrana podvrstom -{Sternula albifrons}-) -{Sternula superciliaris}- -{Sternula lorata}- Rod -{Phaetusa}-: -{Phaetusa simplex}- Rod -{Hydroprogne}-: -{Hydroprogne caspia}- Rod -{Gelochelidon}-: -{Gelochelidon nilotica}- Rod -{Larosterna}-: -{Larosterna inca}- Rod -{Chlidonias}-: -{Chlidonias niger}- -{Chlidonias leucopterus}- -{Chlidonias hybridus}- -{Chlidonias albostriatus }- Rod -{Thalasseus}-: -{Thalasseus bengalensis}- -{Thalasseus maximus}- -{Thalasseus bergii}- -{Thalasseus bernsteini}- -{Thalasseus elegans}- -{Thalasseus sandvicensis}- -{Thalasseus acuflavidus}- odvojen od -{T. sandvicensis}- Rod -{Sterna}-: -{Sterna forsteri}- -{Sterna trudeaui}- -{Sterna hirundo}- -{Sterna dougallii}- -{Sterna striata}- -{Sterna sumatrana}- -{Sterna hirundinacea}- -{Sterna vittata}- -{Sterna virgata}- -{Sterna paradisaea}- -{Sterna aurantia}- -{Sterna acuticauda}- (moguće da spada u rod -{Chlidonias}-) -{Sterna repressa}- (moguće da spada u rod -{Chlidonias}-)
Reference
Literatura
pp. 624–667 in
Spoljašnje veze
Tern videos on the Internet Bird Collection
Категорија:Laridae * Категорија:Таксони које је описао Шарл Лисјен Бонапарта