Махмуд Фаршчијан (; Исфахан, 24. јануар 1930 — Њу Џерзи, 9. август 2025) био је ирански, светски познат мајстор персијског сликарства и минијатуре. Званични сајт Махмуда Фаршчијана о уметнику Фаршчијан је тренутно најистакнутији савремени уметник у области минијатуре која је настала у древној Персији, а касније се проширила у Кину и Турску и друге земље Блиског истока.
Живот
Махмуд Фаршчијан је у Исфахану, граду чувеном по иранској уметничкој традицији, почео да проучава сликарство и вајарство. Током одрастања био је окружен многим архитектонским ремек-делима која су изоштрила његов осећај за пропорцију, боју и облик. Љубав према уметности усадио му је његов отац, трговац теписима и који је и сам био поклоник уметности. Као млад показао је интересовање за уметност и неколико година је учио код великих мајстора као што су Хаџи Мирза-Ага Емами и Иса Бахадори. Након што је дипломирао на Академији ликовних уметности у Исфахану, Фаршчијан одлази у Европу где проучава дела западних сликара. По повратку у Иран, почео је да ради у Националном институту за ликовне уметности (који је касније постао Министарство за уметност и културу), а временом је именован на место директора Одељења за националне уметности и професора на факултету Техеранске школе лепих уметности. У том периоду свог живота, Фаршчијан је створио многа од својих јединствених ремек-дела која убрзо постају предмет пажње и изван националних граница. Мајстор Фаршчијан тренутно живи и ствара у Њу Џерзију, САД.
Стил
Фаршчијан је створио посебан сликарски стил и властиту школу сликања коју чини јединствен спој класичног сликарства, поезије и модерне уметности. Његова платна зраче духовном снагом, зрелом визијом, стваралачком енергијом и великом разноликошћу и свежином. Тај стил краси изражен смисао за креативност и аутентични мотиви изведени глатким и префињеним линијама и живописном, скоро бајковитом палетом боја. Своју уметност мајстор Фаршчијан углавном црпи из дела великана персијске класичне поезије као што су Хафиз, Руми, Фирдуси и Хајам, затим библијских и куранских прича и исламског мистицизма. Гностичке визије продубљене снагом његове изузетне маште чине његова дела јединственим. Његова платна приказују различита људска осећања и стања које се манифестују на ефектан начин.
Дела
Захваљујући вери у Створитеља, вољи и жељи за радом и стварањем, Фаршчијан је насликао многа непролазна дела. Неки од најзначајнијих радова из његовог богатог опуса су реминисценције на догађаје из ране историје ислама и монотеистичке традиције.
Вече ашуре
Можда најпознатије Фаршчијаново дело, бар у иранским оквирима, је приказ трагедије на Карбали под називом Вече ашуре Iran review Анализа слике Вече ашуре. Ашура, односно десети дан месеца мухарема, је дан страдања потомства Божијег посланика у Боју на Карбали 680. године у којем је Послаников унук, имам Хусеин, заједно са својим најближим, достигао мучеништво. Платно које је и својеврсно одавање почасти жртви имама Хусеина и његових пратилаца, фокусира се на неправду учињену женским члановима његове породице, жени, сестри и ћеркама и представља израз најдубље туге. Само име слике Вече ашуре директно упућује на тренутак у времену који је сликар хтео да овековечи: вече након битке на Карбали. Ова слика је, заправо, нарација у којој се без директне упуте у прошле догађаје приказују последице. Жене и девојчице плачу покрај ратног коња који се вратио из битке без коњаника. У центру слике се налази сестра имама Хусеина, Зејнеб, наслоњена на коња са пребаченом руком преко њега и држи се за седло. Друга женска фигура седи на земљи и грли му њушку док је на њено раме ослоњено дете. Поред коња је још двоје деце, једно му је обргрлило ногу, а друго врат. Мало даље од коња налазе се још две жене које су спустиле главе једна другој у крило и леже на земљи и плачу. Тела жена су повијена услед терета и патње због губитка имама Хусеина и његових следбеника. Повијена фигура може се уочити и у телу коња као и израз туге у његовом погледу. Рашчупана грива, полузатворене очи и ране од стрела указују на велики умор и бол који животиња осећа. Као да му је предодређено да стоји ту како би се жене и деца ослонила на његово тело и да затим умре на ногама.
У позадини слике је шатор. Застор који је окачен на улазу делом је у измаглици, а делом осликан нежним и пригушеним линијама. Застор носи симболику материјалног и духовног елемента. Чворови на канапима од шатора, изражени клинови пободени у земљу, уздижуће линије шатора у горњем углу слике, као и делови шатора који нису видљиви, наговештавају небеско путовање. Иако је сликар склонио засторе и одвео нас у шатор, он не дозвољава ни себи и нама да јасно видимо тужна и сузама покривена лица оних који су унутра, и због тога је између посматрача и актера слике направљено растојање. Међутим, основни разлог неприказивања овог светог чина (плакања због неправде учињене имаму Хусеину) јесте да подсети посматраче на светост тог тренутка и потпуно одсуство претварања у жалости, што, заправо, представља чин обожавања.
Он долази
Дело Он долазиНур, часопис за културу и исламске теме, Мајстор сликарства Махмуд Фаршчијан, стр. 64-67, приредио Александар Драговић,, UDC 008+297 је предесхатолошка визија доласка очекиваног и обећаног спаситеља, имама Махдија, из потомства Божијег посланика Мухамеда. Предање казује о имаму Махдију као обећаном месији који се тренутно налази у стању велике, вишевековне скривености и појавиће се на крају времена да на земљу донесе правду. У доминантно плавом озрачју виде се само стопала фигуре и крајеви хаљине која се лелуја и као да је спремна да закорачи. Ова кретња наговештава скори и очекивани долазак спаситеља, као да је почетни корак већ направљен, док су горњи део фигуре и њена глава скривени и не виде се. Танка, скоро прозирна граница између контура фигуре и њеног појавног дела, указује на скори излазак месије из домена духовног у фиизички свет.
Заштитник газеле
Заштитник газеле Iranian Students’ News Agency Приказ сликарског дела Заштитник газеле, како је назван овај рад, је у ствари титула имама Резе, осмог шиијског духовног вође, који је на платну насликан у аури светлости. Постоји предање које каже да је имам Реза заштитио газелу од ловца, којем је, наводно, гарантовао да ће му се газела вратити када подоји младе. Такође, у неким изворима помињу се извештаји о газели која проналази уточиште у светилишту имама Резе у Машхаду. Платно се чува у Музеју мајстора Фаршчијана и сматра се једним од његових најистакнутијих радова. Фаршчијан је 2010. године представио дело Заштитник газеле 2 Hamshahri online Вест о промоцији платна Заштитник газеле 2 који је наставак првобитног рада. На њему је приказано неколико газела које су у страху од ловца пронашле уточиште у крилу имама Резе. Дирнут овим несвакидашњим и узвишеним призором, ловац је поломио свој лук и одустао од лова.
Шамс и Руми
За платно које је назвао Шамс и Руми Iranian Students’ News Agency Приказ сликарског дела Шамс и Руми, Фаршчијан је пронашао инспирацију у једној од Румијевих песама. Аутор каже да је у његовој изради настојао да употреби посебне боје које би на најбољи начин приказале снагу духовног и мистичког привлачења Румија од стране његовог учитеља, Шамса. Он је овде представљен као центар Румијевог универзума око којег се Руми окреће у духовном заносу. Шамсова глава подсећа на сунце и прелива се на читав космос. Руми је на земљи, док пружа руку Шамсу као заштитнику и учитељу. Платно је настало као реакција на различите покушаје присвајања Румија од стране неких народа. Платно је представљено 2. августа 2007. године у Фаршчијановом уметничком и културном комплексу у Исфахану Farshchian Art and Cultural Complex .
Пети дан стварања
По предању, пети дан стварања је дан када су створене животиње. Фаршчијан је на овом платну Iranian Students’ News Agency Приказ сликарског дела Пети дан стварања приказао стварне и имагинарне врсте птица и риба како лете и окрећу се у вртлогу стварања.
Дизајнирање зариха
Мајстору Фаршчијану је 2004. године указана велика част тиме што је одабран да дизајнира два зариха, решеткасте ограде изнад гробница у светилиштима шиијских имама. Он је дизајнирао и израдио орнаметалну металну конструкцију у светилишту имама Резе у Машхаду која је постављена 2004. године. Financial Tribune Постојећи зарих светилишта дизајнирао је Махмуд Фаршчијан Читав пројекат трајао је седам година. Такође, 2007. године је дизајнирао зарих у светилишту трећег шиијског имама, Хусеина, у Карбали, Ирак. Mehr News Agency Фаршчијан је дизајнирао нови зарих у светилишту имама Хусеина
Међународна репутација
Фаршчијан је имао пресудну улогу у представљању иранске уметности на међународној уметничкој сцени. Између 1948. и 1994. године одржао је 54 самосталне и учествовао на 83 групне изложбе и за своја изванредна уметничка достигнућа стекао је признања широм света. Његова дела су заступљена у неколико великих музеја и колекција широм света и излагана су у Алжиру, Фиренци, Минхену, Солт Лејк Ситију, Пекингу, Карачију, Њујорку, Шангају, Чикагу, Кијеву, Паризу, Истанбулу, Лахору, Равалпиндију, Бечу, Исфахану, Милану, Риму и Вашингтону.
Самосталне изложбе Званични сајт Махмуда Фаршчијана самосталне изложбе 1984 — Галерија Фоксворт, Њујорк 1981 — Музеј савремене уметности, Техеран 1978 — Галерија ликовних уметности, Техеран 1976 — Музеј науке и индустрије, Чикаго 1976 — Универзитет Јуте, Солт Лејк Сити 1976,1970 — Институт за Блиски исток, Вашингтон 1976,1970 — Галерија Рима, Њујорк 1975,1972 — Иранско-америчко друштво, Техеран 1974,1966 — Археолошки музеј Ирана, Техеран 1973 — Музеј Лахор, Лахор 1973 — Национални савет за уметност, Карачи 1973 — Институт за уметност, Равалпинди 1972 — Галерија Кир, Париз 1968 — Музеј лепих уметности, Алжир 1965,1964 — Техерански универзитет, Техеран 1964 — Дворана културе, Техеран 1963 — Галерија лепих уметности Европа, Беч 1963,1959 — Галерија Кунст Милер, Минхен 1962 — Палата Барберини, Рим 1962 — Галерија Лирикал, Милано 1960 — Музеј Голестан Палата, Техеран 1956 — Институт за уметност, Истанбул 1954 — Музеј Чехел сотун палата, Исфахан 1949,1948 — Иранско-британски институт за културу, Исфахан
Високи савет за културу и уметност Ирана доделио му је докторат највишег уметничког степена у иранском сликарству и исламској уметности. Позван је да говори и излаже на бројним универзитетима и уметничким институтима. О његовим делима објављене су бројне публикације Iran review У Ирану откривена нова минијатура Махмуда Фаршчијана, одељак Монографије и чланци.
Награде Званични сајт Махмуда Фаршчијана награде 2001 — GODIVA Chocolates 75th Anniversary, САД 2001 — Who’s Who in the 21st Century, Кембриџ, Енглеска 2000 — Outstanding intellectuals of the 21st Century, Кембриџ, Енглеска 1995 — Gold Medal, Highest Honor 1987 — Golden Palm of Europe 1985 — Oscar D'Italia, gold statuette 1984 — Vessillo Europa Delle Arte, gold statuette, Италија 1983 — Diploma Accadenu'co D'Europa, L'Accademia D'Europa, Италија 1983 — Diploma Maestro Di Pittura, II Seminario d'Arte Moderna, Италија 1982 — Diploma Di Merito, Universita Delle Arti, Италија 1980 — Accademia Italia delle Arti e del Lavoro, gold medal 1973 — Ministry of Culture and Art, 1st prize in art, Иран 1958 — International Art Festival, gold medal, Белгија 1952 — Military Art, gold medal, Иран
Под покровитељством потпредседника Одсека за животну средину при Унеску, др Ебтекара, 28. септембра 2014. године организована је конференција Канцеларија Унеска у Техерану Унеско одаје почаст раду Махмуда Фаршчијана о делима реномираног иранскиг сликара Махмуда Фаршчијана и утицају која она имају на животну средину. Унеско је објавио две књиге о делима Фаршчијана.
Фаршчијан у Србији и Црној Гори