Žan Gaben (-{Jean Gabin}-, 17. maj 1904 — 15. novembar 1976) glumac je kojeg Francuska i dalje slavi kao jednog od svojih najvećih glumaca 20. veka. Od 1928. godine do smrti, 1976. godine, snimio je gotovo stotinu filmova, a najpoznatiji su mu „Obala u magli” Marsela Karnea, te „Dan se rađa” iz 1939. godine, „Ne dirajte u lovu” i „Francuski cancan” Žana Renoara iz 1954. godine.
Mnogi ga pamte i po ulozi Žana Valjeana u ekranizaciji romana „Jadnici” 1958. godine, te kao inspektora Mejgreta u nekoliko filmova. Na vrhuncu slave uzpoređivali su ga sa Spenserom Trejsijem i zvali u Holivud, ali tamo nije dugo izdržao, jer mu je previše nedostajala domovina, pa se brzo vratio i nikad više nije ni pomišljao da napusti Francusku.
Biografija Detinjstvo i mladost Žan Gaben, pravim imenom -{Žan Aleksis Monkorže}-, rodio se 17. maja 1904. kao najmlađe dete u porodici Ferdinanda i Elene Monkorže. Njegov otac bio je glumac i zabavljač u operetama, revijama i bulevarskim komedijama, koji je nastupao pod prezimenom Gaben. Kad mu je bilo 19 godina, u pozorištu je upoznao i zaljubio se u tri godine stariju pevačicu i glumicu Madelen Petit, zvanu Elen. Započeli su vezu i nastupali zajedno širom Francuske. Elen je rodila sedmero dece, od kojih je preživelo samo četvero. Tokom jedne od trudnoća izgubila je glas, a s njim i nadu da će, kad deca poodrastu, ponovno stati na pozorišnu scenu. U to doba porodica se već iz Pariza preselila u seosko trgovište Merjel, blizu gradića Išle-Adam, dvadesetak kilometara severozapadno od metropole.
Mali Žan nije bio disciplinovan ni kod kuće niti u školi, pa ga je majka nazivala malim divljakom. Iako je bio loš učenik, voleo je sport. Od desete do sedamnaeste godine trenirao je boks i u lokalnom klubu igrao fudbal. Roditelji mu, očito, nisu pružali dovoljno nežnosti i pažnje, ali je zato obožavao četrnaest godina stariju sestru Madelen. Ona se kasnije udala za francuskog bokserskog prvaka Žana Poezija, s kojim se Žan izvrsno slagao. Nije čudno što je bio nesretan kad su se roditelji 1915. godine preselili u Pariz i poveli ga sa sobom, dok je Madelen ostala u Merjelu.
Kad mu je bilo 14 godina, majka se razbolela i umrla, pa je ostao da živi s ocem, koji se posle Prvog svetskog rata vratio u pozorište, a kako nije imao ni vremena, a ni previše volje da se brine za decu, upisao je sina u internat Žanson. Dečak je mrzio stroga pravila ponašanja u Žansonu, pa je u proleće 1919. godine pobegao i vratio se u Merjel, te u početku živeo sa sestrom i njenim mužem.
Prvi poslovi Neko je vreme radio u cementari i u skladištu automobila, a potom bio radnik u livnici. Otac, kojem se u međuvremenu vratio, odlučio je da mu pomogne da pronađe bolji posao, a kako je imao veza jedino u pozorištu, vodio je sina svuda sa sobom. Žan Gaben je prezirao očevo zanimanje. Najviše mu je smetalo što su se neki muškarci odevali i šminkali poput žena. To mu je bilo odvratno, pa je maštao o tome da postane mehaničar ili mašinovođa. U pozorištu ga je zanimalo jedino ono što se događalo iza kulisa: uživao je da posmatra devojke u pozorišnim družinama, koje se pred njim nisu ustručavale da se svlače i oblače kostime.
Pozorište Žan nije završio nikakav zanat, te je popustio opevom pritisku i u svojoj 18. godini pristao je da se zaposli u pozorištu. Otac ga je odveo u poznati pariski varijete -{Folies Bergere}- i predstavio ga direktoru, rekavši za njega: Ovo je moj beskorisni sin, koji bi želio da radi u pozorištu.
Primili su ga, a iako se ispočetka opirao, vrlo je brzo shvatio da posao u pozorištu ima mnogo prednosti. Nije bio težak, a plata je bila dvostruko veća u poređenju sa njegovim pređašnjim zaposlenjima. Nastupao je u malim ulogama u večernjim predstavama, a slobodna jutra provodio je vozeći se biciklom po Bulonjskoj šumi i kartajući s prijateljima. Kad se u proleće 1923. godine u -{Folies Bergereu}- prestala izvoditi predstava u kojoj je nastupao, našao je novi angažman u pozorištu -{Bouffes Parisiennes}- u opereti „Lahaut”, u kojoj je kasnije pevao i poznati šansonjer i zabavljač Moris Ševalije.
U decembru iste godine Gaben je nastupio u reviji „-{La Dame en decollete}-” sa Martom Daveli, jednom od najlepših žena Pariza. Međutim, njegovu je pažnju privukla 22-godišnja Gabi Baset, pevačica u jednom drugom pozorištu, koja je počela da dolazi na predstavu samo radi Gabena. Posle jedne predstave joj je prišao i upoznao je. Nedugo potom počeo je da živi s njom, a venčali su se 1925. godine, dok je on služio vojsku, tokom jednog njegovog odsustva. Kad se sledeće godine vratio iz vojske, našao je novi glumački angažman, a neko vreme je zajedno sa suprugom nastupao u reviji „-{Trois jeunes filles nues}-”. Potom je dobio angažman kao pevač u revijama po provinciji, a kad se prijavio na audiciju za reviju s kojom je trebao da otputuje u Brazil, primetila ga je tada velika zvezda pariskih varijetea Mistinguet i pozvala ga da u proleće 1928. godine s njom nastupi u reviji „-{Paris qui tourne}-” u Mulen ružu. Dok je Gaben pevao i plesao u duetu s Mistinguet, Gabi je kao pevačica uspešno nastupala u pariskim kabareima i kao glumica u pozorištu.
Iako se sviđao 30 godina starijoj Mistinguet, Gaben se zaljubio u drugu, glumicu i pevačicu Žaklin Fransel, s kojom je 1929. godine igrao u komičnoj opereti „-{Flossie}-”, pa se razveo od Gabi Baset. Nikad te neću ostaviti na cedilu - rekao joj je tada na rastanku. I zaista, u godinama koje su sledile, svaki put kad je mogao, našao bi neku ulogu u svojim filmovima i za nju. Premda je radi Žaklin Fransel ostavio suprugu, pa je i zaprosio, njeni su se roditelji usprotivili braku, pa ga je ona napustila.
Slava U to je doba već počeo da nastupa i kao filmski glumac, pa mu je popularnost sve više rasla, a primetili su ga i poznati režiseri, poput Žilijena Duvivjea, Žana Gremilona, Marsela Karnea i Žana Renoara, te scenaristi Šarl Spak i Žak Prever, koji će mu kasnije poveriti značajne uloge.
U jesen 1933. godine na večeri kod nekih prijatelja upoznao je 33-godišnju plesačicu Dorjane, pravim imenom Žana Mošen. Za njom su ludovali mnogi muškarci, ali ona je odabrala Gabena. Nije prošlo mnogo vremena i njih dvoje su se venčali, a nedugo potom ona je preuzela sve njegove poslove. To mu je neko vreme odgovaralo, ali se kasnije počeo opirati njenom uplitanju u izbor uloga i donošenju poslovnih odluka, pa su se počeli sve više svađati.
Nije ni čudno što je Gaben sve češće nalazio utehu u drugim ženama. Tada je već, zahvaljujući filmovima „Pepe le Moko” i „Velika iluzija”, koji su snimljeni 1937. godine, postao velika zvezda, a kako je bio beskrajno šarmantan, malo koja devojka mu je mogla odoleti. Na snimanju filma „Čovek zver” osvojio je partnerku Simon Simon, potom imao kratku avanturu s glumicom Brižit Helm, a dok je snimao „Neodoljivog zavodnika”, pred njegovim je šarmom popustila i Mirej Balen, jedna od najlepših francuskih glumica tridesetih godina, te 18-godišnja Mišel Morgan s kojom je glumio u „Obali u magli”. Žanu Gabenu su tada bile 33 godine.
Njih su dvoje proglašeni „idealnim parom francuskog filma”, mada je prava romansa započela je tek u leto 1939. godine, pre početka snimanja njihovog drugog zajedničkog filma, „Kapetan remorkera”. Nastavila se i tokom snimanja, ali je prekinuta jer je Gaben, zbog izbijanja Drugog svetskog rata, bio pozvan u vojnu luku Šerbur. Ona je, pak, odlučila da ode u Ameriku, pa su oboje shvatili da njihova veza nema budućnosti. Pre odlaska proveli su još dva dana u Kanu. Rastali su se na željezničkoj stanici u Marseju, a kasnije su se sreli još nekoliko puta u Holivudu, ali samo kao prijatelji. Gaben se trebalo da se vrati u Šerbur, ali su Nemci već bili ušli u Francusku i prekinuli promet, pa se jedino mogao vratiti u Pariz. Tamo je pronašao Dorjane, s kojom je još formalno bio u braku, a kako je bilo očito da će Nemci brzo ući u Pariz, odlučili su se pridruže hiljadama izbeglica i da odu na francuski jug. Tokom puta su se žestoko posvađali, pa je u jednom trenutku Gaben rekao da mu je dosta i nje i braka i ostavio je samu u automobilu.
Drugi svetski rat i egzil u SAD Sa sobom je uzeo samo harmoniku i krenuo peške prema Tuluzu. Tamo je stigao 14. juna 1940. godine, na dan kad su Nemci ušli u Pariz. U to vreme mnogi francuski umetnici i intelektualci, među njima redatelji Rene Kler, Žilijen Duvivje i Žan Renoar, glumac Žan-Pjer Omon i pisac Žozef Kesel, našli su utočište najpre u slobodnoj zoni na jugu Francuske, a potom su preko Španije izbegli u SAD ili u Englesku.
Ni Žan Gaben nije želeo da se vrati u Pariz i da se stavi u službu okupacijskih snaga, pa je potkraj 1940. godine i on odlučio da napusti Francusku. Uspeo je da dođe do Njujorka, ali tamo nije gotovo nikoga poznavao, a uz to je slabo govorio engleski, pa je ubrzo otišao u Holivud, u nadi da će naći nekakav glumački angažman. Uspeo je da snimi tek dva osrednja filma, ali mu se ni Holivud, a ni američki način života nikad nisu svideli, pa se sve češće vraćao u Njujork koji je smatrao više evropskim gradom od Los Anđelesa. U to se doba ponovno i zaljubio. U Holivudu je imao kratku aferu s Džindžer Rodžers, partnerkom Freda Astera, dok je Njujorku njegovo srce osvojila jedna druga glumica, Nemica Marlen Ditrih, koju je otpre poznavao. Sreli su se jedne večeri u restoranu -{La vie parisienne}-, a kako je ona dobro govorila francuski, a imali su još mnogo toga zajedničkog, vrlo brzo su postali nerazdvojni, a potom su se i zaljubili, pa se on u leto 1941. preselio kod nje.
Potpuno izgubljen, Gaben se prilepio za mene poput siročeta za majku koja ga je posvojila. Uživala sam negujući ga danju i noću. Njegov muževni, grubi imidž bio je samo fasada. On je najosećajniji muškarac kojeg sam ikada upoznala. Bio je ideal za kojim čeznu mnoge žene. U njemu nije bilo ničeg lažnoga, ali je istovremeno bio krajnje posesivan i ljubomoran - napisala je u autobiografiji objavljenoj osam godina posle Gabenove smrti.
Uprkos tome što se zaljubio, Gaben se u Americi osećao nesrećno. Mučilo ga je to što on, kako je rekao, „glumata u Holivudu”, dok u njegovoj domovini besni rat, ljudi stradavaju i bore se protiv okupatora. Nakon što je 1942. snimio propagandni film „Varalica” u režiji Žilijena Duvivjea, u Njujorku se priključio snagama Slobodne Francuske.
Želim da se bez srama vratim u domovinu i da mirne savesti stegnem ruku onima koji su bili prisiljeni da tamo ostanu. - objasnio je kasnije.
Učestvovanje u ratu i povratak u Francusku Sredinom aprila 1943. godine, kao Žan Monkorž s činom pomoćnika kapetana u Norfolku se ukrcao na Elorn, brod pratitelj tankera koji je za saveznike prevozio naftu do Alžira. Odlazeći u ratnu neizvesnost, Marleni Ditrih je na rastanku darovao po jednu sliku Renoira, Sislija i Vlamenka koje je bio kupio u SAD, te dijamantsku ogrlicu. U Alžiru ga je vojska angažirala da bude instruktor u školi francuske ratne mornarice Centra Siroko. Za to vreme se Marlen Ditrih prijavila u američku vojsku, u pomoćne jedinice, te se na putu za italijanski front sa njim sastala u Alžiru.
I nakon oslobođenja Francuske, za Gabena rat nije završio. Završio je kurs za vozača tenka i od jeseni 1944. godine učestvovao u ratnim operacijama. U februaru 1945. godine je prvi put nakon pet godina, posetio porodicu i prijatelje u Parizu. Bio je šokiran koliko se Pariz promenio tokom okupacije, a kad je video ruševine svoje kuće u Set-Žemeu, koju su Nemci kao odmazdu za njegovo učestvovanje u ratu bili spalili do temelja, gotovo preko noći je potpuno posedio.