270px|мини|центар|<center>Мисије Болнице шкотских жена у Србији<center> Назив<center>Болнице шкотских жена са Србима у окупираној Србији и албанској голготи<center> Период<center>1915<center> Оснивач<center><center> Руководилац мисије<center>др Елси Инглис<center> Седиште <center>Србија, Албанија, Грчка<center>
Болнице шкотских жена са Србима у окупираној Србији и албанској голготи борећи се са бројним ратним недећама, наставиле су свој хуманитарни рад и након окупације Србије од стране аустро-немачко-бугарска коалиције и још извесно време радиле на збриљавању рањеника и болесника под јаким притиском окупатора. Потом је око 40, шкотске жене кренуле са српском војском и избеглим српским народом у албанску голготу, док се други де припадница ове јединице вратио, разним правцима, у своју матичну домовину или на друга ратишта широм Европе.Popović Filipović, Slavica, Za hrabrost i humanist, Bolnice škotskih žena u Srbiji i sa Srbima za vreme Prvog svetskog rata 1914-18. godine, Signature, Beograd, 2007.Петровић Илија, Шкотске жене уза Србе: 1914–1918., Нови Сад 2010
Предуслови У јесен 1915. године, аустро-немачко-бугарска коалиција напала је Србију, и започеле нову офанзиву за сламање Србије.Živković F. Statistički prilozi za ulogu srpske vojske u ratu za oslobođenje i ujedinjenje 1914-1918 godine.1936; Ratnik, sv. I, 66-79. Укупно је било ангажовано 26 дивизија (8 немачких, 8 аустроугарских и 10 бугарских). Четири петине ових снага су биле усмерене према Србији, а једна петина према Црној Гори.
Војска и народ су се повлачили према југу.Mikić Ž. Bolnice škotskih žena-90. godišnjica njihovog delovanja u Srbiji. Med Pregl 2005; 58(11—12):597-608. Пресечен је моравско-вардарски правац, као веза српске војске са Грчком. У таквој, безизлазној ситуацији, војска и народ били су принуђени да се повлаче према Косову, а потом, преко Проклетија, и Албаније ка јадранском приморју.
У таквој ситуације јединице Болнице шкотских жена из Ваљева, Младеновца и Лазаревца почетком октобра евакуисане су у Крагујевац, а затим у Крушевац. на новим локацијам наставили су започето лечење великог броја рањеника.
Од стране српске владе издата је и наредба за евакуацију и страним медицинским мисијама у Србији. Међутим мисија, на челу са др Елси Инглис, одбила је да изврши ову наредбу. Оне су из болница отпустиле сва покретне болеснике, а остале болеснике пожртвоване младе Шкотланђанке нису желеле да препусте на милост и немилост непријатељу, образлажући то речима:
У окупираној Србији мини|Део припаднице Болнице шкотских жена напушта Србију, из Крагујевца, новембра 1915. мини|Шема војне болнице „Цар Лазар” у Крушевцу у којој је у једном анексу, 1915/16. радила Болница шкотских жена Окупација Србије затекла је; др Елси Инглис и њене болнице у Крушевцу, а леди Лејлу Пеџет у Скопљу. 1915. Новембра 1915. припаднице Болница шкотских жена имале су тежак избор: да се повуку преко Албаније са српском војском, или да падну у заробљеништво. Поделиле су се у три групе, тако да се део вратио у домовину, део одлучио да остане, уз српске рањенике али и уз рањене Аустријанце, у Србији, док је њих око 40 кренуло у албанску голготу.
Део особља који је желео да остане са др Елси Инглис у Србији, у Крушевцу се поделио у две групе: Прву која је са најквалитетнијом опремом из Крагујевца ушла у састав болнице, основане у једној крушавачкој школи. Другу која је, преузела један анекс, војне болнице српске војске „Цар Лазар” (са преко 900 болесника и рањеника). Аустријанци су одмах конфисковали прву болница и сву опрему у њој, али нису даље ометали рад страних мисија. Хуманитарни рад се затим несметано одвијао у болници „Цар Лазар", у којој је само др Едит Холвеј водила бригу од 300 болесника.
У почетку у Крушевачкој болници је било много тешких рањеника и цивила, укључујући и велики број деце, да би након неколико недеља број болесника био смањен, а окупатор је празнио болницу одвођењем у затвореничке логоре опорављених српских рањеника.
Залихе хране и лекова полако су се смањивале, а особље је радило и живело у изолацији, без правих и истинитих информација, уз разне гласине о страхотама рата.
У болници је као стражар, чувајући медицинску опрему од пљачкаша, радила и Канађанка Џозефина (Џо) Вајтхед која је током окупације Србије, добровољно сарађивала са болницом шкотских жена. 1916 Како су др Инглис, и њене сараднице упорно одбијале да потпишу изјаву о окупаторовој благонаклоности према домаћем становништву, оне су заробљене од стране окупатора, па су... Тек уз помоћ америчких дипломата, британске власти су на крају успеле да осигурају њихово пуштање на слободу.
Након вишемесечног рада савезничких болница у окупираној Србији, почетком марта 1916. године, преко Међународног Црвеног крста извршена је репатријација свих чланова савезничких медицинских мисија. Тек тада су се све преживеле чланице Болница шкотских жена на челу са др Инглис и Евелином Хаверфилд, морале да под стражом уз уперене бајонете напусте Крушевац и коначно врате се у Саутемптон, преко Мађарске, Беча, Швајцарске и Француске.
Иако су пре тога све пацијенте отпустили својим кућама на даље лечење, део њих по наређењу окупационих власти завршио је у заробњеничким логорима у Мађарској и у Аустрији.
У албанској голготи Већи део Шкотланђанки из Болница шкотских жена, њих око 40, донело је одлуку да из окупиране Србије крене у албанску голготу заједно са војском и избеглим становништвом.Inglis Elsie, Bolnice Škotskih žena, pre deset godina:Scottish Women’s Hospitals, у: Нова Европа, књ. 12 (1. децембар 1925) [уредили Л. Поповић, М. Костренчић, М. Ћурчин], Загреб 1925,
Пре поласка приоаднице Болница шкотских жена поделиле су се у две групе: Прву групу водила је Беатрис Макгрегор Другу Вилијам Смит (сликар аматер), траспортни официр и један од ретких мушкараца у Болници шкотских жена. На том изузетно напорном и неизвесном путу Шкотланђанке су се показале изузетно храбро и достојанствено и уз само једну жртву, Каролајн Тафи, која је погинула у саобраћајној несрећи због превртања возила, стигле на обалу Јадранског мора. Др Милан Ћурчин, санитетски официр за везу, који је у име српске војске бринуо о страним мисијама које су се у касну јесен повлачиле преко Албаније, написао је касније:
Види још Болнице шкотских жена у Србији 1915. Одред моторних санитетских возила Болница шкотских жена Хероине Првог светског рата у Србији Болница шкотских жена у Добруџи Болница шкотских жена у Острову Болница шкотских жена на солунском фронту
Референце
Литература
Димитријевић Брана, „У контејнеру“ записи српског војног хирурга 1916-1918, Београд, 2001. Cesil & Celia Manson, Doctor Agnes Bennett, Michael Joseph, London, 1960. Stebbing, Edward, At the Serbian Front in Macedonia, John Lane & Bodley Head, London, 1917. Рувидић, М. Жарко, Евакуација рањеника при заузећу Кајмакчала 1916, Србија, Ратник, 1921. Frenklin, Stella Miles, Ne mari ništa (It Matters Not), Mitchel Library, Sydney, Australia. An Intreview with dr Agnes Bennett, "Sydney Morning Herald", 26. December 1917 Hutton, I Emslie (1928) With a woman's unit in Serbia, Salonika and Sebastopol Williams and Norgate, London McLaren, Eva Shaw (1919) A History of the Scottish Women's Hospitals Hodder and Stoughton, London Gilchrist, Hugh (1997). Australians and Greeks, Volume 2. Halstead Press, Sydney Manson, Cecil and Celia (1960) Doctor Agnes Bennett Michael Joseph, London Leneman, Leah (1994) In the Service of Life: Story of Elsie Inglis and the Scottish Women's Hospitals Mercat Press Corbett, Elsie (1964) Red Cross in Serbia, 1915-1919: a personal diary of experiences Cheney & Sons Ross, Ishobel (1988) Little Grey Partridge: First World War Diary of Ishobel Ross Who Served With the Scottish Women's Hospitals Unit in Serbia Aberdeen University Press
Fortier Jones: With Serbia Into Exile, An American's Adventures with the Army That Cannot Die, New York, Grosset &Dunlap, 1916 - digital, Remake: Cosimo Classics, 2007 Little Grey Partridge: The Diary of Ishobel Ross, Serbia 1916-1917, Aberdeen University Press, 1988 Stela Miles Franklin: Nemari nista: Six Months with the Serbs Lady Frances Balfour: Dr. Elsie Inglis,1919,Cosimo Classics, 2007, Ernest Percy Bicknell: In War's Wake 1914-1915, American National Red Cross, Washington, 1936 Gardner A. American Red Cross Work in Serbia, American Journal of Nursing, 1915, 16, 1, 36-40 Morse E.W. America in the War, The Vanguard of American Volunteers, In the Fighting Lines and in Humanitarian Service, August 1914 – April 1917, New York, Charles Scribner’s Sons 1919 (Part III: The American Red Cross in Servia) Harding PM: A Red Cross nurse in Belgrade: Mary Gladwin saw World War I from the inside of a hospital. . , Miss Emily Simmonds: Nurse in Belgrade when shells fell, The New York Times, January 15, 1915 St. Clair Stobart: Spirit of Democracy, 1918. Richard Strong: Typhus fever with particular reference to the Serbian epidemic (1920),Cambridge, Mass., Pub. by the American Red cross at the Harvard university press, 1921 Strong R.P.Shattuck G. Sellards A.W. Zinsser H. Hopkins G.:Typhus Fever with Particular Reference to the Serbian Epidemic, Harvard University Press, Cambridge, MASS. 1920 William Hunter:The Serbian Epidemics of Typhus and Relapsing Fever in 1915: Their Origin, Course, and Preventive Measures employed for their Arrest(An Aetiological and Preventive Study based on Records of British Military Sanitary Mission to Serbia, 1915. Madlen de Benoa-Siguaje: La patrie Serbe, Raul Labry: Avec L’armée Serbe en retraite, Paris, 1916 Н. СƄичевƄ : Сербскаја армија в европеискои воина, Белграде, 1928 Harding P. M. . Boardman M.T. Under The Red Cross Flag At Home And Abroad, Philadelphia and London, J. B. Lippincott company, 1915
Спољашње везе Melemi škotskih žena Хуманост без граница — www.parliament.scot
Категорија:Историја српске медицине Категорија:Србија у Првом светском рату Категорија:Болница шкотских жена