Грујо Борић (Дервента, 12. јул 1938 — Београд, 2. август 2025) био је генерал-потпуковник Војске Републике Српске.
Биографија
Рођен је 12. јула 1938 у селу Дервента, од оца Миљка радника и мајке Гроздане домаћице. Има три брата и три сестре. Био је ожењен и има двоје дјеце, од којих је добио троје унучади.Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017, стр. 56
Школовање
Послије ниже реалне гимназије коју је завршио 1949. године уписао је Подофицирску школу, смјер артиљерија у Задру, коју је завршио одличним успјехом 1956. године. Војну академију, такође смјер артиљерија, у Београду завршио је 1962. године са врло добрим успјехом. Након тога је завршио Артиљеријску школу за усавршавање официра 1964. године, Командно-штабну академију 1976. и Школу народне одбране 1981. године. Поред тога похађао је и успјешно завршио курсеве: аутотракторски 1956. и фискултурни 1957. године.
Војна каријера У току службе у ЈНА обављао је дужности: командира одјељења 1956; питомаца 1958-1962; командира вода 1962-1964; на школовању 1964; командира тренажног одјељења 1964-1967; командира батерије 1967-1969; команданта дивизиона 1969-1975; начелника штаба артиљеријске бригаде 1976-1980; на школовању 1980; команданта артиљеријске противоклопне бригаде 1981-1985; начелника штаба дивизије; команданта 7. банијске дивизије 1985-1988; начелника штаба одбране града Загреба 1988; помоћника команданта за позадину 10. корпуса 1988-1990.
Службовао је у гарнизонима Марибор, Цеље, Пула, Вировитица, Нова Градишка, Крижевци, Петриња, Карловац, Загреб и Бихаћ.Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005, стр. 71
Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је на служби у гарнизону Загреб. Посљедња дужност у ЈНА му је била помоћник командант корпуса, у чину пуковника. У Војсци Републике Српске је био од 15. маја 1992. године и обављао је дужноста команданта 2. крајишког корпуса Војске Републике Српске 1992-1994 и команданта Школског центра „Генерал Рајко Балаћ“ Бања Лука 1994-1996.
Пензионисан је 31. јула 1998. године. Живио је у Новом Саду.
Преминуо је 2. августа 2025. године у Београду.
Унапређења Година Чин 1956 водник 1962 потпоручник 1965 поручник 1968 капетан 1970 капетан I класе ванредно 1975 мајор 1979 потпуковник 1984 пуковник 1993 генерал-мајор 1998 генерал-потпуковник
Одликовања Година Одликовање 1958 Медаља за војничке врлине 1963 Медаља за војне заслуге 1969 Орден за војне заслуге са сребрним мачевима 1977 Орден народне армије са сребрном звијездом 1982 Орден за војне заслуге са златним мачевима 1986 Орден народне армије са златном звијездом 1991 Орден за храброст 1991 Орден Карађорђеве звијезде I реда Републике Српске
Политичка каријера У периоду 1998-2001. обављао дужност замјеника министра одбране Манојла Миловановића у Влади Републике Српске.
Види још Грађански рат у Босни и Херцеговини Војска Републике Српске 2. крајишки корпус Војске Републике Српске
Референце
Литература
Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005. Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017.
Категорија:Рођени 1938. Категорија:Умрли 2025. Категорија:Милићани Категорија:Официри Војске Републике Српске Категорија:Генерали Војске Републике Српске Категорија:2. крајишки корпус ВРС Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Личности Рата у Хрватској Категорија:Сахрањени на Новом бежанијском гробљу