Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица је републичка управна организација у оквиру Министарства правде, Владе Републике Српске. Сједиште институције налази се у Бањој Луци на адреси Трг јасеновачких жртава бр. 4.
Историјат Институције Републике Српске су се током рата 1992—1995. бавиле истраживањем и прикупљањем документације о почињеним ратним злочинима. Организованији приступ истраживању и документовању ратних злочина почиње оснивањем Документационог центра за истраживање ратних злочина„Службени гласник Републике Српске”, број 37/99 и Бироа Владе Републике Српске за односе са Међународним кривичним судом за ратне злочине у Хагу (2001. године). јануар 2003. године почиње са радом Републички секретаријат за односе са Међународним кривичним судом у Хагу и истраживање ратних злочина, који је формиран Законом о министарствима."Службени гласник Републике Српске, број 70/02 Секретаријат је објединио рад претходне двије институције са Комисијом за тражење несталих и заробљених лица Републике Српске. 16. јул 2003. године, Комисија за тражење несталих и заробљених лица Републике Српске се издваја из састава Секретаријата. децембар 2008. године основан је Републички центар за истраживање ратних злочинаЗакон о републичкој управи, „Службени гласник РС” бр. 118/08 као републичка управна организација у саставу Министарства правде Владе Републике Српске. Новоформирани Центар је реорганизован из Републичког секретаријата за односе са МКСЈ у Хагу и истраживање ратних злочина.
Економском политиком Републике Српске за 2013. годину предвиђено је спајање Оперативног тима Републике Српске за тражење несталих лица и Републичког центра за истраживање ратних злочина, након чега је и формално правно, доношењем Закона о измјенама Закона о Републичкој управи,„Службени гласник Републике Српске”, бр. 121/12 основана нова републичка управна организација под називом Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, који је почео са радом 1. јануар 2013. године.
Правни и административни оквир Закони на којима се базира рад Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица: Закон о измјени Закона о републичкој управи;„Службени гласник РС”, бр. 31/18 Закон о Влади Републике Српске;„Службени гласник РС”, бр. 118/08 Закон о републичкој управи;„Службени гласник РС”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12 и 115/2018 Закон о државним службеницима;„Службени гласник РС”, бр. 118/08, 117/11 и 37/12 Закон о сарадњи Републике Српске за Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу;„Службени гласник РС”, бр. 52/01 Резолуција о сарадњи са Међународним судом за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије са сједиштем у Хагу;„Службени гласник РС”, бр. 68/04
Организација Центром руководи директор у складу са Законом о републичкој управи и Законом о државним службеницима. Директор своја права и обавезе остварује у складу са законом. Од 09.02 2023. године директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица је Виктор Нуждић. Радом одјељења руководи начелник одјељења, а радом одсјека руководи руководилац одсјека.
Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица утврђено је да се послови из дјелокруга Центра, утврђени Законом о републичкој управи и другим законима и обављају у оквиру сљедећих унутрашњих организационих јединица: Одјељење за истраживање рата у чијем се саставу налази: Одсјек за ратне злочине, Одсјек за обраду података и документације; Одјељење за меморијализацију, културу сјећања и памћења; Одјељење за сарадњу са невладиним организацијама у чијем се саставу налази: Одсјек за рад са жртвама и породицама жртава рата; Одјељење за тражење несталих лица и Одјељење за правне, финансијске и опште послове у чијем се саставу налази: Одсјек за финансије.
Дјелатности Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица обавља стручне и друге послове који се односе на: истраживање, прикупљање, документовање, обраду, класификацију, презентовање и архивирање документационе и друге грађе о Одбрамбено-отаџбинском рату, другим ратовима из периода 20. вијека на простору бивше Југославије, геноциду у Независној држави Хрватској, ратним злочинима, злочинима почињеним против човјечности и вриједности заштићених међународним правом, као и другим догађајима на простору Босне и Херцеговине и бивше Југославије, њиховим узроцима, посљедицама, те појавама и механизмима који доводе до њих или их сузбијају и спрјечавају; истраживање кључних догађаја и злочина из историјског, војног, правног, социолошког, политичког, економског и психолошког аспекта, као и других аспеката од значаја за објективно сагледавање ових догађаја; утврђивање, предлагање и координисање базних аспеката политика памћења, меморијализације, културе сјећања и памћења; стручно оспособљавање заинтересованих и циљаних група и јавности; анализу почињених злочина, утврђивање истине за поједине догађаје и личности и прошлости и других релевантних догађаја, њихову обраду, верификацију и вредновање. формирање и развој база података и службених евиденција о догађајима и њиховим посљедицама и о кривичним предметима ратних злочина; издавање увјерења, односно других исправа (потврда и др.) о чињеницама о којима води службену евиденцију; припрему статистичких и других података о резултатима истраживања; сарадњу са сличним институцијама и органима, органима правосуђа и организацијама и владиним и невладиним и другим организацијама и појединцима у земљи и иностранству; презентовање и публиковање резултата истраживања и других активности. координацију активности сарадње органа Републике Српске са Механизмом за међународне кривичне судове у Хагу у складу са чланом 2. тачка 8 Устава БиХ и Статутом Механизма за међународне кривичне судове у Хагу; предлагање Влади аката у вези са истраживањем злочина и сарадњом са Механизмом за међународне кривичне судове у Хагу; пружање помоћи тимовима одбране лица оптужених за почињене ратне злочине; евидентирање, вођење и ажурирање базе података о несталим лицима и њиховим породицама; лоцирање мјеста страдања несталих лица, масовних, појединачних и измјештених гробница на територији БиХ, Републике Хрватске и Републике Србије; достављање података о потенцијалним гробницама надлежним тужилаштвима, вођење евиденције о члановима породица несталих лица која су/нису дали крв за ДНК анализу; праћење ексхумације гробница несталих лица према позиву надлежних органа, успостављање оперативне сарадње са свим институцијама, удружењима и породицама несталих; информисање надлежног тужилаштва о евентуално нађеним гробницама несталих лица која нису евидентирана у бази података; сарадњу са свим породицама и удружењима несталих лица у Републици Српској и ван Републике Српске, организовање и позивање породица несталих лица на идентификацију. организовање почасних испраћаја и предају породицама идентификованих тијела; израду фото-документације мјеста на којем се налази гробница несталих лица; учешће у форензичкој обради пронађених тијела; проналажење свједока и рад са њима коришћење и одржавање објеката намијењених за обдукцију. смјештај и чување идентификованих и неидентификованих тијела несталих лица. вођење евиденције о несталим лицима. друге послове у складу са законом и другим прописима.Дјелатности
Архива и база података Када је у питању рад Центра који се односи на истраживање, документовање и анализирање рата и ратних злочина, који су почињени на простору Босне и Херцеговине у периоду 1992—1995. године, константно се наставља са прикупљањем и архивирањем релевантне документације о страдању лица српске националности, а у циљу прикупљања што потпунијих сазнања и информација о догађајима и жртвама које се превасходно односе на мјесто, околности и вријеме страдања. У Центру постоји архив који садржи обимну документацију у писаном и дигиталном облику, а до које се, прије свега, дошло ангажовањем сопствених капацитета, те уз помоћ других републичких органа, а документација је прикупљана и од невладиних и других организација и појединаца. Конкретно, документација обухвата: изјаве свједока, документа цивилних и војних органа власти, релевантну документацију правосудних органа, записнике, службене забиљешке, медицинску документацију и експертизе, фото-документацију и бројне друге документе. Обрађени и скенирани документи који се односе на жртве, околности страдања и извршиоце уносе се у електронску базу Центра, те се ажурни подаци користе у истраживањима и достављају на коришћење другим овлашћеним институцијама, организацијама и појединцима. Електронска база се посебно користи за Пројекат пописа српских жртава рата у БиХ. У Центру постоји обиман видео материјал, који је до сада коришћен у истраживању, а у сарадњи са медијским кућама дијелом је презентован и јавности. У архиви Центра се налази велики број ВХС касета, ЦД-ова и DVD-ова са тематиком из Одбрамбено-отаџбинског рата. Видео материјал се константно допуњава на основу праћења медијских садржаја који обухватају предмет истраживања Центра.Извјештај о раду Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица за 2017. годину Народној скупштини Републике Српске
Издаваштво У претходном периоду Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица је издао више монографија, студија, анализа и публикација. Публикације издане од реорганизације центра 2013. године су:
Одсудна одбрана : митровданске офанзиве на источну Херцеговину 1992. и 1994. године, Предраг Лозо, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука,
Шта су скривиле? : Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992., Никола Борковић,Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука 2019. 344 стр. илустр. 25 cm. 2. крајишки корпус Војске Републике Српске, Душан Кукобат и Бојан Димитријевић, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука 2019. 295 стр. илустр. 24 cm. Битка за Сребреницу — рат за цивилизацију, Павловић Душан, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука 2018. 389 стр. илустр. 25 cm. Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, историјски преглед. 2. измјењено издање Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Аутори: Илић Драгослав, Јанковић Марко, Михаљевић Милена, Радаковић Борис, Лозо Предраг, Цвијановић Мирко, Малешевић Неђо, Павловић Душан, Рудић Јовица. Бања Лука 2018. Друго измјењено и допуњено издање, 525 стр. : фотогр. ; 24 cm. (прво издање изашло је у децембру 2017. године) Страдање Српчана на озренско-возућком ратишту, Аутори: Виктор Нуждић, Дарио Новковић, Мирослав Љубојевић, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица ; Србац : Општина : Борачка организација Општине, Бања Лука 2018. 170 стр. : илустр. ; 24 cm. Намјерном силом на Републику Српску, Аутори: Милорад Којић, Невенко Врањеш, Виктор Нуждић и Дарио Новковић,; превод на енглески Лидија Дангубић, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука 2017. српски, енглески. 413 стр. : илустр. ; 27 cm. Наша исповијест, Жене жртве рата из Републике Српске 1992—1995, приредили Александар Врањеш, Бојана Миодраговић; Изд. Удружење жена жртава рата Републике Српске, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Владе Републике Српске ; Београд : Установа за унапређење економске, научно-техничке, културне и спортске сарадње између Републике Српске и Републике Србијe, Бања Лука, Београд 2016. српски, енглески, 435 стр. : илустр. ; 28 cm.