Nacionalni park Lorenc je najveći nacionalni park u jugoistočnoj Azija (25.056 km²). Smešten je na severozapadnoj obali ostrva Nove Gvineje u indonezijskoj pokrajini Papua. Park je nazvan po holandskom istraživaču Hendrikusu Albertusu LorencuZwarte menschen - witte bergen: verhaal van den tocht naar het sneeuwgebergte van Nieuw-Guinea. Leiden: E.J. Brill, 1913. (Tweede dr. 2005, Amsterdam / Antwerpen: Uitgeverij Atlas; met een voorwoord van Tijs Goldschmidt en een inleiding van A.S. Troelstra. ). koji je prvi prošao ovim područjem u ekspediciji 1909-10. godine.
To je jedino zaštićeno područje na svetu u kojemu se nalazi netaknut i neprekinut prelaz od ekosistema večitog planinskog leda do tropskih obala, uključujući široka područja nizinskih vlažnih područja, kišnih šuma i alpske tundre. Kako se nalazi na dodirnoj tački dve kontinentalne ploče, ovo područje je mesto kontinuiranih formacija planina i delovanja ledenjaka. S velikim brojem nalazišta fosila i živih endema, te najvećim stepenom bioraznolikosti u širem području, takođe je važno mesto za proučavanje evolucije života na Novoj Gvineji. Zbog toga je njegovih 23.500 km² upisano na Uneskov spisak mesta svetske baštine u Aziji 1999. godine.
Odlike мини|250п|Rudnik Grasberg
U parku se nalazi 4.884 metra visok vrh planine Maoka, Punkak Džaja, koji je najviši vrh između Himalaja i Anda. U parku se nalaze mnoga neistražena i nezabeležena područja u kojima verojatno obitavaju mnoge vrste biljaka i životinja koje su nepoznate naučnicima.
Bioraznolikost
U Nacionalnom parku Lorenc obitava više vrsta biljaka kao što su: nipah (-{Nypa fruticans}-), bakau (-{Rhizophora apiculata}-), -{Pandanus julianettii}-, -{Colocasia esculenta}-, -{Podocarpus pilgeri}- i -{Nauclea coadunata}-.
Tu obitava i preko 630 vrsta ptica (oko 70% od ukupnog broja na Novoj Gvineji), među kojima su dve vrste kazuara, 31 vrsta goluba, 31 vrsta kakadua, 13 vrsta vodomara, 29 vrsta medosasaIndonezijsko ministarstvo šuma Preuzeto 13. listopada 2011. i veliki broj ugroženih vrsta kao što je veliki kazuar, južnjački krunasti golub (-{Goura scheepmakeri}-), Peskvetov papagaj (-{Psittrichas fulgidus}-), Salvadorijeva patka (-{Salvadorina waigiuensis}-) i Makgregorov divovski medojed (-{Macgregoria pulchra}-). Endemske vrste su snežnoplaninski fazan (-{Anurophasis monorthonyx}-) i snežnoplaninski crvendać (-{Petroica archboldi}-), te 26 tropskih vrsta.
Od 123 vrsta sisara tu obitavaju: dugokljuni jež (-{Zaglossus bruijni}-), kratkokljuni jež (-{Tachyglossus aculeatus}-), 4 vrste kuskusa (-{Phalangeridae}-), te valabiji,. divlje mačke, šumski klokani i endemski šumski klokan Dingizo (-{Dendrolagus mbaiso}-). Listed as Critically Endangered (CR A2cd v3.1)
Ljudsko stanovanje i kultura
Područje nacionalnog parka bilo je naseljeno više od 25.000 godina. Šume Lorenca obuhvataju tradicionalne zemlje osam autohtonih etničkih grupa,UNESCO: WHC Nomination Documentation, 1999, retrieved 18 November 2010 uključujući Asmale, Emuge, Dane, Sempane, i Nduge. Procenjuje se da sadašnja populacija varira između 6.300 i 10.000.
Široko je prihvaćeno da strategije uprave očuvanja parka moraja da uključuju potrebe i težnje tih naroda ako se želi da se ostvari uspešna zaštita biodiverziteta parka. Štaviše, kulturna raznolikost je još jedna važna mera uspeha parka.
Galerija
Reference
Literatura
Ronald G. Petocz, Conservation and Development in Irian Jaya, 1989., Leiden: E.J. Brill.
online edition
Spoljašnje veze
Službena stranica Nacionalnog parka Lorentz (indn.) Indo-Pacific Conservation Alliance Project — Facilitating Community-Driven Conservation and Strengthening Local Cultural Institutions in the Greater Lorentz Lowlands Birdlife EBA Factsheet: South Papuan Lowlands
Категорија:Географија Индонезије Категорија:Светска баштина у Индонезији