Милена Миладиновић (Јихлава, 17. јун 1868 — Рума, 2. децембар 1928) била је српска књижевница и преводилац.
Биографија Милена Миладиновић се до удаје звала Лаура Гизл (Giesl), из бечке породице Гизл. Студирала је филозофију, али није дипломирала. Удала се за Жарка Миладиновића, који је у Бечу студирао право, каснијег адвоката у Руми и председника Радикалне странке у Војводини. Удајом је прешла на православље и променила име у Милена. Преводила је српске народне песме и дела српских писаца на немачки језик, а и успешно се окушала у књижевности на српском језику. По стилу може се сврстати међу другу генерацију српских романтичара попут Ђуре Јакшића, Лазе Костића, Јована Јовановића Змаја са којим је пријатељевала и др.
Монографије Божићне приче (1902) Мученици (1907) Војвода Петко (1909)
Чланци и други саставни делови Мементо (1905) На гробу Змај-Јовином (1906) Пролазна срећа (1907) Толстој и Чика Змај-Јова (1910)
Преводи Примјери чојства и јунаштва () Писма о Црногорцима (1901) Пољско цвеће (1901) Видосава Бранковић (1901) На прелому (1906) Кнез Иво од Семберије (1907)
Литература
Чланак о Милени Миладиновић у Енциклопедији Српског народног позоришта Чланак о Милени Миладиновић на сајту "Књиженство"
Категорија:Рођени 1868. Категорија:Умрли 1928. Категорија:Румљани Категорија:Српски књижевници Категорија:Срби у Чешкој