Под савременом уметношћу подразумевамо уметност коју стварају савременици и ону уметност коју перципирају савременици, и како не постоји чврсти оквир за савремено, тако не постоји правило за њену присутност и временску ограниченост.NYU Steinhardt, Department of Art and Arts Professions, New York Слична значења у овом контексту имају и појам актуелне уметности и енглески појам contemporary art. Овај појам се употребљава да би се избегао израз модерна уметност. У свакодневном говору под појмом модерно, па и помодно подразумевамо оно што се тренутно већини људи може допасти, а што може да се замени изразом савремено. Ови изрази представљају оно што доноси време у којем живимо. Стручно, у контексту уметности и историје уметности израз модèрна спаја се са одређеном епохом у историји уметности, али без временског закључења. Посебно у појму постмодèрна више се не јавља значење примерено времену.

Под појмом савремене уметности и савремености не подразумева се неки одређени уметнички стил који би имао одређене карактеристике, трајање нити који се спаја са формом у уметности или пак одређеним техникама. Савремена уметност може бити сликарство које се одомаћило у последњим годинама или деценијама, али под тим појмом можемо подразумевати и видео уметност, концептуалну уметност и уметност која се ствара уз помоћ рачунара. Савремена уметност није обележје само неког уметничког дела већ и тешко разграничивог културног и економског система у уметничкој производњи који су оријентисани на предузетништво и уметничко тржиште. Многи музеји и уметничке галерије данас представљају уметничка изложбена места за савремену уметност. Што се тиче појмова савремене и актуелне уметности, актуелно не значи дело које је настало јуче — оно мора да има данашњи значај.

Опсег

Неки дефинишу савремену уметност као стваралаштво настало у оквиру „нашег живота“, увиђајући да се животи и животни век разликују. Међутим, постоји спознаја да ова генеричка дефиниција подлеже специјализованим ограничењима.

Класификација „савремене уметности” као посебне врсте уметности, а не опште описне фразе, сеже до почетака модернизма на енглеском говорном подручју. У Лондону, Друштво савремене уметности основали су 1910. критичар Роџер Фрај и други, као приватно друштво за куповину уметничких дела за постављање у јавне музеје. Бројне друге институције које користе овај термин основане су 1930-их, као што је у 1938. години Друштво савремене уметности Аделејда, Аустралија,Also the Contemporary Arts Society of Montreal, 1939–1948 и све већи број након 1945. Многи, попут Института за савремену уметност, у Бостону су у овом периоду променили своје називе из оних који користе „модерну уметност“, пошто је модернизам постао дефинисан као историјски уметнички покрет, а много „модерне“ уметности је престало да буде „савремено“. Дефиниција онога што је савремено природно је увек у покрету, усидрено у садашњости са датумом почетка који се креће унапред, и дела која је Друштво за савремену уметност купило 1910. више се не могу описати као савремена.

Посебне тачке које се виде као обележавање промене у уметничким стиловима укључују крај Другог светског рата и 1960-е. Можда је од 1960-их постојао недостатак природних преломних тачака, а дефиниције онога што чини „савремену уметност” 2010-их варирају и углавном су непрецизне. Уметност из последњих 20 година ће врло вероватно бити укључена, а дефиниције често укључују уметност која сеже до отприлике 1970;Some definitions: "Art21 defines contemporary art as the work of artists who are living in the twenty-first century." Art21 „уметност касног 20. и раног 21. века“; „и израстање и одбацивање модерне уметности“; „Строго говорећи, термин „савремена уметност“ односи се на уметност коју стварају и производе уметници који живе данас“; „Уметност из 1960-их или 70-их до овог тренутка“; а понекад и даље, посебно у музејским контекстима, јер музеји који формирају сталну колекцију савремене уметности неизбежно се суочавају са застаревањем. Многи користе формулацију „Модерна и савремена уметност“, која избегава овај проблем.Examples of specializing museums include the Strasbourg Museum of Modern and Contemporary Art and Museum of Modern and Contemporary Art of Trento and Rovereto. The Oxford Dictionary of Modern and Contemporary Art is one of many book titles to use the phrase. Мање комерцијалне галерије, часописи и други извори могу користити строже дефиниције, можда ограничавајући „савремено“ да се односи на од 2000. године надаље. Уметници који су и даље продуктивни након дуге каријере и текућих уметничких покрета, могу представљати посебно питање; галерије и критичари често нерадо деле њихов рад на савремено и несавремено.

Социолог Натали Хајних прави разлику између модерне и савремене уметности, описујући их као две различите парадигме које се делимично историјски преклапају. Она је открила да док „модерна уметност” доводи у питање конвенције репрезентације, „савремена уметност” доводи у питање сам појам уметничког дела. Она сматра Дишанову фонтану (која је настала 1910-их у јеку тријумфа модерне уметности) као полазну тачку савремене уметности, која је добила замах након Другог светског рата Гутајевим представама, монохромима Ива Клајна и Раушенберговим Избрисаним де Кунинговим цртежом.Nathalie Heinich lecture "Contemporary art: an artistic revolution ? at 'Agora des savoirs' 21st edition, 6 May 2015.

Нека од кретања у историји савремене уметности

Шездесете године двадесетог века Апстрактни експресионизам уметност и језик Концептуална уметност Флуксус Хепенинг Кобра 1948. Лирска апстракција Минимализам Неодадаизам Оп уметност(Оптичка уметност) Рачунарска уметност Перформанс уметност Поп арт Постминимализам Вашингтонска колор школа

Седамдесете године двадесетог века Уметност повера Боди арт Уметничке књиге Феминистичка уметност Ленд-арт Уметничка инсталација Фотореализам Постминимализам Видео уметност

Осамдесете године двадесетог века Демо-сцена Електронска уметност Жива уметност Мејл-арт Постмодернизам Неоконцептуална уметност Уметност видео-инсталација

Деведесете године двадесетог века Уметност информација Интернет уметност Млади британски уметници

Прва деценија двадесет првог века Плурализам Софтверска уметност Звучна уметност Улична уметност Уметност видео игара

Види још Модернизам Модерна уметност Постмодерна уметност

Референце

Литература

-{Udo Kuterman, Savremena arhitektura- Umetnost u svetu, Novi Sad}- 1971. -{H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd}- 1962. Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972. -{David Britt: . Thames & Hudson, London. . . S.Fischer Vlg., Frankfurt am Main. ., 304 S. Saehrendt, Christian/ Kittl, Steen T.: . DuMont Literatur und Kunstverlag Köln. ., 248 S. Völker, Wolfram (ed): . Hatje Cantz Verlag, Ostfildern. ., 167 S.}-

. New York, N.Y.:,

. Desai, V. N. (Ed.). . Williamstown, Mass.: Sterling and Francine Clark Art Institute,

New York, N.Y.: Plume, . Hoboken, N.J.: Wiley-Blackwell, .

. Cambridge, Massachusetts:, Oxford:,

.

New York, N.Y.: St. Martin's Griffin, . New York, N.Y.: W.W. Norton & Company, (2011), (Revised). New York, N.Y.:, . New York, N.Y.: Abrams,

Спољашње везе

Studio International - Journal of contemporary art, design and architecture Tate gallery Музеј савремене уметности у Београду

Категорија:Историја уметности