Синиша Каран (Грабовац, 17. мај 1962) српски је универзитетски професор, правник и политичар. Од 2026. обавља функцију предсједника Републике Српске. Члан је Савеза независних социјалдемократа (СНСД).
Од 2. септембра 2025. обављао је функцију министра за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво у Влади Републике Српске. Између 2022. и 2025. био је министар унутрашњих послова. Као кандидат СНСД на пријевременим изборима за предсједника Републике Српске који су одржани 23. новембра 2025. побједио је у првом кругу избора.
Био је предсједник Републичке комисије за спровођење референдума која је 2016. успјешно спровела први послијератни републички референдум, односно референдум о Дану Републике Српске.
Биографија Рођен је 17. маја 1962. године у Грабовцу. Основну и средњу школу је завршио у Купресу. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Сарајеву, а магистрирао на Правном факултету у Бањој Луци. Доктор правних наука је постао 2009. Професор је у области теорије државе и права на Факултету правних наука Паневропског универзитета Апеирон и на Независном универзитету Бања Лука. Написао је неколико уџбеника уставног права, као и више од 30 научних и стручних радова. Учествовао је на преко 80 научних и стручних скупова у Републици Српској, Босни и Херцеговини и иностранству из државноправне области и области јавне безбједности.
Радио је као начелник у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, а био је и начелник Криминалистичко-истражног одјељења и Финансијско-обавјештајног одјељења при Државној агенцији за истраге и заштиту Босне и Херцеговине. Од 2008. радио је у Служби предсједника Републике Српске као савјетник за безбједност, а од 2009. до 2019. обављао је функцију генералног секретара предсједника Републике.
Новембра 2016. изабран је за арбитра Републике Српске у арбитражи спорног дијела границе на подручју општине Брчко умјесто дотадашњег арбитра Витомира Поповића. Новембра 2018. именован је за предсједавајућег Савјета за заштиту уставног поретка Републике Српске. Од јануара 2019. године је генерални секретар Владе Републике Српске, након чега је преузео функцију министра унутрашњих послова Републике Српске, коју је обављао до септембра 2025. Од септембра 2025. био је на мјесту министра за научно технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске.
На пријевременим изборима за предсједника Републике Српске 23. новембра 2025. поновљеним на великом броју бирачких места 8. фебруара 2026, као кандидат владајуће странке Савез независних социјалдемократа побједио је у првом кругу са 50,54% гласова, наспрам свог противкандидата из Српске демократске странке Бранка Блануше који је освојио 48,09% гласова. Дана 17. фебруара 2026. званично је ступио на место председника Републике Српске.
Референдум о Дану Републике Српске
Каран је именован за предсједника Републичке комисије за спровођење референдума, на Деветнаестој посебној сједници Народне скупштине Републике Српске одржаној 15. јула 2016, са задатком да се стара о законитом спровођењу републичког референдума. Сам референдум (са питањем „Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике Српске?”) расписан је након што је Уставни суд Босне и Херцеговине, на захтјев бошњачког члана Предсједништва Босне и Херцеговине, прогласио 9. јануар — Дан Републике Српске као неуставан.
Одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине обустављена је примјена скупштинске Одлуке о расписивању републичког референдума,Одлука о расписивању републичког референдума („Службени гласник Републике Српске“, број 68/16) али упркос њој Републичка комисија за спровођење референдума је наставила са радом. Референдум је успјешно спроведен 25. септембра 2016. године на који је изашло 680.175 грађана са правом гласа, а 99,81% бирача је заокружило „да”. Убрзо је и Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон о Дану Републике Српске,Закон о Дану Републике Српске („Службени гласник Републике Српске”, број 113/16) којим је утврдила 9. јануар као Дан Републике на основу потврђене воље грађана Републике Српске.
Након референдума, Тужилаштво Босне и Херцеговине подигло је оптужницу против предсједника Републичке комисије Синише Карана и још три њена члана због „неизвршењa одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, Суда Босне и Херцеговине, Дома за људска права или Европског суда за људска права из члана 239. Кривичног закона Босне и Херцеговине”. Међутим, Суд Босне и Херцеговине је одбио оптужницу.
Предсједнички избори
Народна скупштине Републике Српске усвојила је допуне Закона о објављивању закона и других прописа којом се укида обавеза објављивања одлука високог представника у Службеном гласнику Републике Српске и Закон о неизвршавању одлука Уставног суда БиХ. након чега је Кристијан Шмит одлучио да забрани ова два Закона сматрајући их неуставним. С обзиром да је Милорад Додик као председник Републике Српске ипак потписао законе које је Народна скупштина изгласала, Тужилаштво Босне и Херцеговине покренуло је пред Судом БиХ кривични поступак против председника Додика. Суђење је завршено почетком 2025. а Милораду Додику због „непоштовања одлука високог представника“ изречена казна од годину дана затвора (касније замјењена новчаном) и забрана обављања политичке функције у трајању од шест година.
Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је у августу 2025. на основу ове пресуде донијела Рјешење којим престаје мандат предсједнику Републике Српске Милораду Додику, те расписала ванредне изборе за предсједника Републике Српске за 23. новембар исте године. Након уложене жалбе, Вијеће Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине је 18. августа донијело рјешење којим је одбијена као неоснована жалба Милорада Додика, изјављена против одлуке Централне изборне комисије Босне и Херцеговине. Ово је довело до продубљивања већ присутне државне кризе у Босни и Херцеговини, те је у Републици Српској најављиван референдум којим би се дала подршка председнику Додику. Уједно било је и најава да се избори неће одржати у Републици Српској, те да ће бити бојкотовани. Чланица ЦИК Ирена Хаџиабдић је изјавила да „Све и да нико не изађе у Републици Српској, гласачи у Федерацији могли би одлучити те изборе.”, с обзиром да ЦИК планира да отворити 48 бирачких мјеста у Федерацији БиХ за гласање “у одсуству”. Тиме би се створила ситуација без преседана: предсједника Републике Српске могли би изабрати грађани који гласају изван територија тог ентитета, те су политички актери у Републици Српској одлучили да се избори ипак одрже.
Владајућа странка СНСД кандидовала је Синишу Карана, док је као главни опозициони кандидат кандидован Бранко Блануша испред СДС. Бланушину кандидатуру су подржали и Драшко Станивуковић, предсједник ПДП са својим новим покретом Сигурна Српска, Јелена Тривић са својим покретом Народни фронт и Небојша Вукановић са својом листом За правду и ред. Док су СНСД коалициони партнери, Уједињена Српска и Социјалистичка партија Српске подржали су Синишу Карана на изборима за предсједника Републике Српске.
Избори су протекли са врло слабом излазношћу, са свега 35,34% изашлих од броја уписаних гласача у Републици Српској. Централна изборна комисија у Сарајеву објавила је резултате избора по којима је Каран победио у првом кругу са тесном разликом, међутим, 24. децембра 2025, због накнадно бројних утврђених неправилности, ЦИК је поништио изборе на 136 бирачких мјеста и наложио њихово понављање. Дана 8. фебруара 2026. одржани су поновљени избори на 136 бирачких места у 17 градова и општина Републике Српске, на којима је излазност била знатно већа, а разлика у гласовима за Синишу Карана чак благо повећана. Након проглашења званичних резултата, Синиша Каран је положио свечану заклетву 17.фебруара 2026.у Бања Луци, чиме је отпочео његов мандат председника Републике Српске.
Приватни живот Ожењен је и има једног сина.
Види још Генерални секретаријат Владе Републике Српске Савјет за заштиту уставног поретка Републике Српске Референдум о Дану Републике Српске
Референце
Спољашње везе Влада Републике Српске: Синиша Каран
Категорија:Рођени 1962. Категорија:Беломанастирци Категорија:Српски професори Категорија:Српски правници Категорија:Српски политичари Категорија:Српски министри Категорија:Доктори правних наука Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Студенти Универзитета у Сарајеву Категорија:Студенти Универзитета у Бањој Луци Категорија:Политичари из Републике Српске Категорија:Предсједници Републике Српске