Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насељеПрозивка добија амбуланту GradSubotica.com (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (). мини|280п|Центар Суботице 1799. горине са приказом Сегединске капије и градских четврти Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).
Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).
Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).
Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.
Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.
Дефиниције град, градска четврт, општина, приградско насеље
Пре писања о градским четвртима и насељима Суботице ваља рашчистити основне појмове.
Насеља делимо на: градска или урбана и сеоска или рурална (у Србији по важећој статистици градска и остала насеља Закон о територијалној организацији Републике Србије („Сл.гласник РС“, бр. 129/2007)).
Статистичка дефиниција града зависи првенствено од броја становника који у њему живе, те се на основу овог критеријума по регијама може разликовати, у зависности од густине насељености. Међутим, по важећим законима о територијалној организацији у Србији, БиХ и Црној Гори појам града се односи, искључиво, на тип јединице локалне самоуправе.
Да видимо како се опис уклапају одреднице закона о територијалном уређењу Србије, који је један од основа и државне статистике и мора бити усаглашен са Републички завод за статистику.
Наиме, раније је била у употреби друга терминологија. Нови закон (о територијалној организацији Републике Србије) доноси измене у појмовима и начинима изражавања који доводе до ситуације да на папиру град Суботица постаје град унутар Града Суботице. Ово је врло несретно успостављена терминологија, док је раније град Суботица једноставно био центар општине Суботица, те није постојала потреба посебног објашњавања појмова. Напомена: пре закона Суботица са преко 100.000 становника није имала статус града, па се овом изменом у закону та грешка тежила исправити.
Општина је административна целина, област под управом првог највећег града. У случају Суботице, статус општине престаје да важи од доношења закона 2007. године, када се "општина Суботица" званично преимењује у "Град Суботица". При том сама урбана агломерација такође задржава име "Суботица" али више није "град" иако физички јесте. Проблем је да се не може истовремено звати градом и агломерација и општина. Овим настају и други проблеми, пошто су приградска насеља која су по логици ствари раније била унутар општине данас на папиру постали "део града" иако то нису (само по новој терминологији). Ради се о целинама које су од градског агломерата удаљене и 25 и више километара (на пример Чантавир, Бајмок) и физички ова насеља нису део града. Али чисто у административном погледу постају део "Града Суботице" под чију управу падају. Упркос томе не престају да буду засебне средине, насеља, села и у званичним документима се на њих даље тако и позива. Рецимо у градском превозу и даље постоје градски и приградски аутобуси, што је неусклађеност за законом (о територијалном уређењу) – наиме како унутар "Града Суботица" може постојати међуградска линија која иде од једног насеља до другог? На пример из Суботице за Чантавир купује се карта за међумесни саобраћај. Ако се ради о "истом граду" и ако је Чантавир у граду Суботица, зашто не важи за градску линију већ за приградску? Значи закон не доноси никакву промену на терену, осим терминолошке, где се и завршава његов домет.
Савремени (званични) спискови
Списак према попису 1953. године
Суботица у 1953. према попису становништва:Попис становништва Југославије 1953 (PDF)
Бр.Назив насељаБрој становникаСавремени назив 1Александрово3835Александрово 2Бајмок11411Бајмок 3Биково3416Биково 4Доњи Град11823Суботица 5Ђурђин2664Ђурђин 6Келебија5125Келебија 7Мала Босна3002Мала Босна 8Млака9129Прозивка (са Бајнатом?) 9Нови Град11697Суботица (део) 10Ново Село10787Суботица (део?) 11Град Суботица115342Суботица 12Палић11450Палић 13Стари Град16336Суботица (део) 14Таванкут8045Таванкут (Доњи и Горњи) 15Жедник662Стари Жедник Напомена: из списка се види да Чантавир није био део Суботице, а такође се не спомињу ни Бачко Душаново, Вишњевац, Хајдуково, Љутово и Мишићево. Нови Жедник тада још не постоји већ само Стари, док су Доњи и Горњи Таванкут спојени, и воде се као једно насеље.
Списак према попису 1981. године
Попис наводи да 1981. Суботица има 154611 становника, од којих 107490 живи у градским, а 47121 у осталим насељима. Следи табеларни преглед оригиналног садржаја:Попис становништва Југославије 1981 (PDF)
Бр.Назив насељаБрој становникаСавремени назив 1Бачки виногради2345Бачки Виногради 2Бач. Душаново839Бачко Душаново 3Бајмок9586Бајмок 4Биково2203Биково 5Чантавир8596Чантавир 6Д. Таванкут2719Доњи Таванкут 7Ђурђин2297Ђурђин 8Г. Таванкут1879Горњи Таванкут 9Хајдуково2879Хајдуково 10Келебија1995Келебија 11Љутово1411Љутово 12Мала Босна1835Мала Босна 13Мишићево517Мишићево 14Нови Жедник3195Нови Жедник 15Палић6974Палић 16Стари Жедник2472Стари Жедник 17Суботица100516Суботица 18Шупљак1650Шупљак 19Вишњевац703Вишњевац
Списак републичког Завода за статистику (2006)
Републички завод за статистику Србије 2006. издао је Систематски списак насеља Републике Србије,Систематски списак насеља Републике Србије 2006. стр. 23. Републички Завод за статистику Републике Србије [PDF] према коме Суботица званично има 19 насеља, од тога 2 градска.
Бр.Матични бројНазив насељаТип насеља 1804452БајмокОстала насеља 2804479Бачки ВиноградиОстала насеља 3804487Бачко ДушановоОстала насеља 4804495БиковоОстала насеља 5804509ВишњевацОстала насеља 6804517Горњи ТаванкутОстала насеља 7804525Доњи ТаванкутОстала насеља 8804533ЂурђинОстала насеља 9804541КелебијаОстала насеља 10804550ЉутовоОстала насеља 11804568Мала БоснаОстала насеља 12804576МишићевоОстала насеља 13804584Нови ЖедникОстала насеља 14804592ПалићГрадско насеље 15804606Стари жедникОстала насеља 16804614СуботицаГрадско насеље 17804622ХајдуковоОстала насеља 18804649ЧантавирОстала насеља 19804657ШупљакОстала насеља
Списак према закону из 2007. године
Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, мењају се стара имена насеља, посебно оних која су у периоду после 1945. године изгубила статус самосталних насељених места. Стари називи насеља на подручју Војводине нису била вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је на пример француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику.
По овом закону у Србији се дефинишу градска и остала насеља, а ово је списак (по овом закону) насељених места на територији града Суботице, у Севернобачком округу Војводине и Републике Србије: мини|330п|Пример тројезичне употребе назива места Бр.Насељено местоНапомена 1Бајмок 2Бачки Виногради(до 1947. године Краљев Брег) 3Бачко Душаново(до 1978. године Душаново) 4Биково 5Вишњевац 6Габрић1 7Горњи Таванкут(до 1978. део Таванкута) 8Доњи Таванкут(до 1978. део Таванкута) 9Ђурђин 10Келебија 11Љутово(до 1978. део Таванкута) 12Мала Босна 13Мишићево(до 1978. део Бајмока) 14Нови Жедник(до 1978. део Жедника) 15Палић 16Суботица 17Хајдуково(до 1978. део Палића) 18Чантавир 19Шупљакмини|Пример вишејезичне употребе назива места 1 У тексту закона постоји грешка, пошто се наводи насеље Габрић, а са листе фали Стари Жедник.
Напомена: У административним центрима где закон дозвољава употребу говора националних мањина (у Суботици су у употреби три службена језика, српски, хрватски и мађарски) називи насеља исписују се и на језицима ових народа.Устав републике Србије члан 79: “Припадници националне мањине имају право: ... да у срединама где чине значајну популацију, традиционални локални називи, имена улица, насеља и топографске ознаке буду исписане и на њиховом језику;”
Списак према закону из 2018. године Новим законом о територијалној организацији Републике СрбијеЗакон о територијалној организацији Републике Србије: 129/2007-3, 18/2016-32, 47/2018-26 пречишћен текст сва места која имају 100.000 или више становника добијају статус града, а остала насељена места, која имају више од 10.000 становника остају општине. Овај закон доноси следећи списак приградских насеља Суботице:
Бр.Насељено местоКатастарска општина 1БајмокБајмок 2Мишићевобез навода 3Бачки ВиноградиБачки Виногради 4БиковоБиково 5Горњи ТаванкутТаванкут 6Доњи ТаванкутТаванкут 7Љутовобез навода 8Хајдуковобез навода 9Шупљакбез навода 10ЂурђинЂурђин 11КелебијаСтари град (део) 12Мала БоснаНови град (део) 13Нови ЖедникЖедник 14Стари Жедник2без навода 15ПалићПалић 16СуботицаДоњи Град СуботицаНови Град (део) СуботицаСтари Град (део) 17ЧантавирЧантавир 18Бачко Душановобез навода 19Вишњевацбез навода 2 У тексту закона постоји грешка, пошто се не наводи насеље Габрић, а место истог замењује раније изостављени Стари Жедник (вероватно да се не мора мењати број насеља, или да се прикрије ранија грешка).
Напомена: Из званичних спискова (у закону) изостављени су називи следећих места, делом због административне грешке, делом због њиховог гашења. Њих показују мапе (на пример топографска карта Војногеографског института у Београду или катастар Аустријске царске коморе), и на њих се позивају историјски документи (на пример у Историјском Архиву града Суботице или у свакодневним вестима):