Hoponopono ili ho[’]oponopono (izv. -{hoʻoponopono}-, tkđ. i: -{ho-o-pono-pono, ho'oponopono, hooponopono}-, IPA:; dosl. „dovesti u red”) tehnika je starih Havajaca za pomirenje i oproštaj. Slični običaji su poznati u celokupnom prostoru Južnog Pacifika. Tradicionalni hoponopono se sprovodio od strane jednog ili jedne kahuna lapa’au (sveštenik tradicionalne religije koji je lečio) u svrhu iscelivanja telesnih i duševnih bolesti, pretežno u krugu porodice.

Moderne verzije su najčešće tako koncipirane da ih pojedinac može izvoditi sam.

Pojam Reč -{hoʻoponopono}- je u -{Hawaiian Dictionary (Pukui, Elbert)}- definisan kao duhovno čišćenje, kao porodična konferencija u kojoj se međuljudski odnosi ponovo obnavljaju pomoću molitve, razgovora, priznavanja krivice, kajanja i međusobnog praštanja.

Pojam -{hoʻoponopono}- je sastavljen iz prefiksa kauzativa -{ho’o}-- — pokrenuti postupak, i iz reči -{pono}- čije bi osnovno značenje otprilike glasilo ispravno ili ispravnost.

-{Pono}-, međutim, ima veoma širok spektar značenja; kao imenica stoji za plemenitost, čestitost, moralnost, ispravno postupanje, dobrobit, blagostanje, brižnost, korist, prirodno stanje, obavezu. Kao pridev znači moralno, prikladno, ispravno, pravedno, čestito, tačno, puno vrlina, uredno, korisno, uspešno, precizno, pogodno, opušteno, olakšano. Kao glagol nosi značenje trebati i morati. (O kojoj vrsti reči se radi, u havajskom jeziku zavisi od reda reči u rečenici.)

Duplirano -{ponopono}- znači ispraviti, dovesti u red, doraditi, regulisati, urediti, korigovati, pospremiti, počistiti, učiniti nešto valjano.

Razgraničavanje Pojačano relativiziranje hoponopono tehnike počev od 2007. godine dovelo je do toga da se spiritualne tehnike nastale izvan prostora Havaja označavaju kao hoponopono, iako ne odgovaraju njegovoj prvobitnoj definiciji. Treba naglasiti da tehnike kojima na primer nije za cilj međusobni oproštaj ili prilikom kojih se hoponopono povezuje sa drugim tehnikama poput -{EFT}- (tehnika emocionalne slobode) nisu hoponopono tehnike.

Polinežansko predanje thumb|300px|right|Okeanija Mnogi Polinežani veruju da lično neprimereno ponašanje (hara ili hala) izaziva bolesti. Pre dolaska hrišćanstva među pojedincima je postojalo verovanje da neprimereni postupci mogu da razljute bogove; drugi su opet verovali da takvo ponašanje privlači zlonamerne bogove. Slično tome, u drugim kulturama se smatralo da osećaji krivice — izazvani neprimerenim postupcima — čine bolesnim. Poslednje navedeno verovanje bilo je aktuelno i nakon pokrštavanja Polinežana. „U najvećem broju slučajeva mogu da se koriste posebni obredi za poništavanje grešaka na primer u vidu pokajanja i time da se umanji njihovo nagomilavanje.”-{Oliver}-, str. 157.

Na ostrvima Republike Vanuatu u Južnom Pacifiku stanovnici veruju i dan-danas da bolesti po pravilu nastaju zbog seksualnih promašaja ili ljutnje. „Ako si dva ili tri dana besan, snaći će te neka tegoba ili bolest”, rekao je jedan lokalni mudrac.-{Parsons}-, str. 55. Terapija je priznavanje krivice, od strane samog pacijenta ili jednog člana porodice. U slučaju da se to ne desi, pacijent može da umre. Stanovnici Vanuatua veruju da to što se taji, bolestima daje moć. Kada se greška prizna, ona gubi moć nad tom osobom.-{Parsons}-, str. 61.

Kao i mnogi drugi ostrvljani, uključujući i Havajce, i stanovnici Tikopija na Solomonskim Ostrvima i Rarotonga na Kukovim Ostrvima veruju da neprimereno ponašanje roditelja može da se prenese i na njihovu decu. Kada se neko dete razboli, sumnja se da se roditelji svađaju ili nedolično ponašaju. Pored bolesti smatra se da socijalni nemir može, zavisno od obima u kome se javlja, da izazove i neplodnost vrta ili zemlje ili čak katastrofe.-{Parsons}-, str. 70. U tom slučaju harmonija može ponovo da se uspostavi tek priznavanjem krivice ili traženjem oproštaja.

Slične tradicije susreću se i na ostrvu Samoa,-{Parsons}-, str. 12. Tahitiju,-{Parsons}-, str. 159. i kod Maora sa Novog Zelanda.-{Parsons}-, str. 217.-{Buck}-, str. 405—406.-{Handy}-, str. 242.

Havajska tradicija thumb|Karta havajskih ostrva thumb|Uručivanje leisa iz plodova hala drveta () često je simbolizovalo uspešan završetak hoponopono postupka

Poznata havajska naučnica Mari Kavena Pukui je napisala da je to bila tradicija na starim Havajima;-{Pukui, Haertig, Lee}-. str. 61—62, 67. njeno usmeno predanje mogu da potvrde savremene havajske starešine.-{Chai}-, str. 47—50. Pukui (1895—1986), kao prva — u svojoj knjizi iz 1958. godine, zabeležila je koja iskustva i posmatranja je od svog detinjstva imala sa hoponopono tehnikom koju je naučila od svoga dede.-{Pukui, Handy}-. str. 184—185.

Iako se reč hoponopono tada nije koristila, rani havajski istoričari opisali su jedno verovanje da bolest nastaje kršenjem tabua ili duhovnih zakona i da ta bolest nije mogla da se izleči sve dok bolesnik nije okajao svoj prestup, često uz podršku jednog ili jedne kahuna pule (sveštenik koji isceljuje molitvom) ili kahuna la’au lapa’au (travara). Oproštaj bi se molio od bogova-{Kamakau}-. str. 95.-{Malo}-. str. 75. ili od osobe sa kojom je bolesnik bio u svađi.-{Titcomb}-.

Pukui je opisala tehniku svojih predaka kao skup svih članova porodice, pa i daljih, kako bi se narušeni porodični odnosi ponovo doveli u red. Neke porodice sastajale su se dnevno ili nedeljno kako bi sprečile nastanak problema koje su naslućivali.-{Chai}-. str. 52—54. Druge porodice sastajale su se kada bi se neko razboleo. Polazili su od toga da bolesti nastaju zbog stresa, osećaja krivice, međusobnog optuživanja i nedostatka praštanja.-{Pukui, Haertig, Lee}-. str. 60.-{Veary}-. str. 34.

Hoponopono je ispravljao neprimereno ponašanje, obnavljao dobar odnos među članovima porodice i očuvavao isti, tako što se tokom same tehnike dospeva do bogova ili preko boga do začetnika svađe. Ovo duhovno čišćenje najčešće su vodili najstariji članovi porodice. U slučaju da porodica nije uspevala da otkloni problem, obraćali su se nepristrasnoj, stručnoj uvaženoj osobi. Prema Patriku Kanoiju, to je bio ’uao medijator koji je podsticao sporazum ali koji nije zauzimao stranu..-{Kaʻanoʻi}-. str. 14-{f}-.

Tehnika Nakon molitve, problemi se formulišu i započinje se razgovor o prestupima. Očekuje se da članovi porodice sa ozbiljnošću rade na problemu i da se pri tom ne zadržavaju na greškama. Iskrenost (havajski -{’oia’i’o}-) jeste osnovni preduslov za ovu tehniku. Uobičajeno je da jedan član porodice vodi diskusiju i zaustavlja je (-{pau}- — „stop”) ako izbije svađa. Kako bi se našlo vremena za razmišljanje o emocionalnim zapletima i počinjenim povredama, uvode se minute ćutanja. U obzir treba da budu uzeta osećanja svih ponaosob. Potom sledi priznavanje krivice, izražavanje kajanja (-{mihi}-) i oproštaj (-{kala}- — „oslobađanje”). Izvinjenje treba da se veruje i da se prihvati, eventualno uz određeno vreme za razmišljanje. Veruje se da su bog ili preci prisutni (jer su na početku bili prizvani) i da će neodložno da kazne neiskreno izvinjenje ili neprihvaćen oproštaj. Sve ostalo je na poštovanju porodice.

Ukoliko se pokaže da iza oproštene povrede stoji neka druga, tehnika se ponavlja — sve dok se sva ljutnja ne otkloni. „Svako oslobađa svakoga.” Svi prisutni se oslobađaju od problema (-{’oki}- — „odseći”), često pomoću molitve; završavaju događaj svečanim slavljem nazvanim -{pani}- („završetak”, „vrata”, „poklopac”). Na slavlju se često služilo jelo od -{kala}- morske trave (-{limu kala}-) kao simbol puštanja (-{kala}-) koje je usledilo.-{Pukui, Haertig, Lee}-. str. 60—80.

Drugi vid prikazivanja oslobađanja od problema koristila je porodica kahuna Makaveliveli sa ostrva Molokai, predavanjem lanca (-{lei}-) napravljenog od ploda drveta hala preko ramena.-{Lee}-. str. 35. -{Hala}- znači „prestup, greška”, „proći, nestati” i „pandanus”. Havajski jezik je veoma bogat mnogoznačnim rečima (-{kaona}-) i to se u havajskoj kulturi često primenjuje.

Onti Malija Krejver, koja je preko trideset godina radila u Dečjem centru kraljice Liliuokalani, davala je tradicionalne hoponopono kurseve. Dana 30. avgusta 2000. govorila je o tome pred Ujedinjenim nacijama.-{archives.starbulletin.com}-

Moderne verzije Tradicionalna primena U kasnom 20. veku sudovi su počeli da osuđuju kako maloletne tako i odrasle osobe sprovođenje tradicionalne tehnike hoponopono zajedno sa svojim porodicama. Pri tom nije bilo neophodno prisustvo sudije, nego je hoponopono vođen od strane osobe koju porodica može da odabere sa liste sačinjene od strane suda.-{Steuterman}-. str. 34.

Ovo je pojačalo relativizovanje samog običaja. Pojedini domorodački lekari sprovode hoponopono sa svojim pacijentima koji bi u suprotnom morali da potraže porodično savetovanje.-{Shook}-.

Prema Mornah Simeoni thumb|Delimično restaurirani ostaci sela Koaije u Državnom istorijskom parku Lapakahi na ostrvu Havaji (Distrikt Severna Kohala). Počevši od ranog 20. veka, središte travara (-{kahuna lā’au lapa'au}-)

Mornah Simeona (1913-1992), jedna -{kahuna lā’au lapa’au}-, počela je 1976. da tradicionalni hoponopono međusobnog oslobađanja od problema prilagođava društvenoj realnosti današnjeg vremena. U tu svrhu nadogradila je ovu tehniku, poštujući pri tom hoponopono definiciju Mari Kavene Pukui, čime je dobila kako opštu tehniku rešavanja problema tako i psiho-spiritualnu terapiju samopomoći koju svaki pojedinac može sam da sprovede.

Iako je Simeona bila domorodačka kahuna, ona je osim toga bila hrišćanski odgojena. Na njeno spiritualno delanje uticale su takođe i njene studije religije Dalekog istoka i Edgar Kejs: kao inače u havajskoj tradiciji, njena tehnika sadrži molitve (upućene isključivo božanskom Stvoritelju), međusobne ispovesti, pokajanje i molbe za ozdravljenje i oproštaj. Međutim, za razliku od havajske tradicije, ona probleme opisuje kao rezultat negativne karme ili „da na sebi samima moramo da osetimo, ono što smo drugima činili”; dakle, sami stvaramo svoje životne okolnosti. Ipak, saznanje da su postojale stvari koje smo doneli sa sobom iz drugih života, spadalo je u opšte obrazovanje svih porodičnih starešina.-{Pali Jae Lee, Koko Willis}-. str. 46. Svako neprimereno ponašanje sačuvano je u našem sećanju i reflektuje se na sva prisutna bića i predmete. Kako zakon uzročnosti vlada u svakom živom biću i u svako vreme, cilj njene tehnike jeste prvenstveno „oslobađanje od nesrećnih, negativnih iskustava iz prethodnih reinkarnacija”.-{Simeona}-. str. 36. Karmičke veze sa osobama, predmetima i mestima ometaju slobodan razvoj tako da je neophodno „(spiritualno) čišćenje za evoluciju svesti”.-{Simeona}-. str. 78. Njena tehnika u 14 koraka kida te karmičke veze.-{Simeona}-. str. 43—63. Treba naglasiti da njen hoponopono ne poznaje mantre ili vežbe kondicioniranja.

Njeno učenje glasi da postoji božanski Stvoritelj (*Bog) koji se brine o altruističkim molbama: „Ako se posle jedne takve molitve koristi rečenica ’i učinjeno je’, onda to znači da čovekov posao prestaje, a *Božiji počinje.”-{Simeona}-. str. 50. „Samoidentitet” postoji ako su tri sopstva svest, podsvest i nadsvest (kod modeli psihe; 2. topik; označeno sa ego, id i superego) u ravnoteži i povezani sa božanskim Stvoriteljem.-{Simeona}-. str. 31. Za razliku od egoističkih molitvi, „altruističke molitve, kao i njen hoponopono, prilikom kojih smo se molili i za spas drugih bića i predmeta” dostigle su „zahvaljujući svojim vibracijama božansku ravan, sa koje potiče božanska mana”-{Simeona}-. str. 25. koja bolne delove sećanja kod svih učesnika jednog problema pretvara u čistu svetlost. Nezavisno od toga na kojem nivou trenutno borave — „svi će biti oslobođeni”.-{Simeona}-. str. 17. Tako problem gubi svoju snagu da se dalje manifestuje, a isceljenje i obnova ravnoteže počinju. U datom smislu mana Mornah Simeone je dodatna energija; ona nadograđuje mana duhovnu silu polinežanske tradicije.

Dostizanje nultog stanja